Mladi o medijima: Kako je izgledalo izveštavanje o maturantskim protestima i blokadama?

Izveštavanje lokalnih medija

„Smatram da su naši lokalni mediji u Požarevcu stvarno svaki naš korak propratili. Jako je malo medija koji se nisu uključivali i nisu oglašavali, dok je stvarno većina i manjih i većih lokalnih medija, svaki naš korak, svaki naš izlazak na ulicu od početka, od prvog dana, kad mi još nismo znali u šta se uplićemo, u šta krećemo, sve su to propratili i ljudi su mogli da se informišu lako i jednostavno”, navodi Jana Stević. 

Sofija Nedeljković dodaje da izveštavanje lokalnih medija o protestima maturanata jeste bilo objektivno.

„Nije bilo nekih, kao kod medija sa nacionalnom frekvencijom, upečatljivih naslova da bi čisto privukli pažnju i sl. Bilo je vrlo objektivno, posebno zato što je dosta tih medija i bilo na terenu sa nama od početka, tako da su propratili sve i razgovarali sa nama. S obzirom na to da je manja sredina, imali ste i priliku da čujete lično od nas kako to funkcioniše, kako se mi osećamo”, kaže Sofija. 

Miljana Milošević takođe smatra da je bilo dovoljno prostora za glas maturanata koji su učestvovali u protestima. 

„Naši lokalni mediji dozvolili su da se mi čujemo, da dobijemo neki udeu u tome da vi znate kako stvari kod nas funkcionišu, kako smo se mi osećali u nekim trenucima itd. Mislim da je to jako bitno za objektivno izveštavanje i način da se građani malo više povežu i dobiju još više informacija nego samo na površnom nivou”, navodi Miljana. 

Izveštavanje lokalnih medija o protestima i akcijama koje su maturanti Požarevačke gimnazije, zajedno sa maturantima Ekonomsko-trgovinske i Politehničke škole Požarevac, organizovali prethodnih meseci, kako kaže Jana Stević, bilo im je jako bitno. 

„Ovo je bila donekle i pipava situacija. Ljudi mogu da izvlače iz konteksta sve što se čuje na televiziji, tako da je stvarno bilo bitno da se svaki naš korak proprati i da se mi pitamo i da se o situaciji govori iz prve ruke”, ističe Jana.

Učenice uočavaju razliku između izveštavanja lokalnih i nacionalnih medija o aktuelnoj situaciji kada su u pitanju dezinformacije i medijske manipulacije.

„Lično smatram da ih u lokalnim medijima nije bilo. Kada se priča o malo širim površinama, bilo je toga naravno, kako za naš grad, tako i za celu situaciju u Srbiji. Lokalni mediji nisu jednostavno dopustili da ih pobedi neki naslov i neki klik”, kaže Jana. 

Izveštavanje nacionalnih medija

Za razliku od lokalnih, , za Požarevac nije bilo toliko prostora u nacionalnim medijima, navodi Jana. 

„Bilo je kada smo organizovali prvi veći protest. Stvarno su nas malo veći mediji videli i došli da izveštavaju o tome, kao i sada za protest koji nam se bliži. Ne pričamo o nacionalnim frekvencijama, ali drugi mediji su koliko-toliko, iako smo mali grad uspeli, smatram najviše što su mogli. Naravno, uvek ima prostora za poboljšanje i za više tog slušanja i emitovanja, ali ovako smo zadovoljni”, kaže Jana. 

Miljana Milošević smatra da bi izveštavanje nacionalnih medija trebalo da bude bolje i objektivnije. 

„Imali smo situacije gde su neki mediji dolazili ovde i moji drugari su davali izjave, a to se nikad nije emitovalo. Naravno, tu su i neki privatni mediji koje gleda starija publika i koji ne poštuju bilo kakav novinarski kodeks. Tako da mislim da nisu svi bili na nivou zadatka”, kaže Miljana. 

Kao nešto što joj je najviše smetalo u izveštavanju nacionalnih medija o studentskim i učeničkim protestima Sofija izdvaja to što su marginalni incidenti bili ključni trenutak da se prorežimski mediji uključe i izveštavaju.

„Kad se desi nešto loše, to se objavljuje, a generalno izveštavanje o tome šta se dešava svaki dan u ovoj družavi je bilo zanemareno”, navodi Sofija. 

Jana dodaje da su problem i pogrdne i za nju nepojmljive reči kojima su studenti i učenici nazivani. 

„Kad kažu da smo nacisti, fašisti, teroristi. To su reči koje je neko uputio deci, a koje nijedan roditelj ne bi želeo da čuje, niti bilo koja osoba.  Toliko loših stvari se dešavalo, o kojima stari ljudi koji prate samo televiziju ne znaju, već znaju samo ono što je bilo loše od pojedinaca sa naše strane, a koje ne mogu ni da se porede sa tim drugim lošim stvarima”, smatra Jana.

Saveti studenata

O tome kako treba nastupati sa medijima učenici koji su bili u blokadama i organizovali proteste razgovarali su sa studentima, od kojih su dobili savete.

„Kad su dolazili biciklisti, studenti su već ušli u štrajk protiv nacionalne frekvencije i nisu želeli da se tu prikazuju. Znali smo šta sme da se priča šta ne sme, to jest da sve opet bude objektivno, da nema organizatora, nema vođe i da to uradimo na najboljim nivou kako bismo spasili i sebe i celu našu okolinu od nekog preokretanja u medijima”, navodi Jana. 

Miljana dodaje da im je su im pomoć i saveti studenata značili, budući da nisu imali iskustva u ovakvim situacijama. 

Saveti studenata bili su značajni ne samo za komunikaciju s medijima, već i za samu organizaciju protesta.

„Kada je bio prvi veći protest i kada su prvi put neki veći mediji došli da izveštavaju, mi smo pre toga plan pitali starije kolege šta misle o planu protesta, da li je u redu, da li su aktivnosti pogodne za situaciju i za ono što društvo treba da vidi i u čemu treba da učestvuje”, kaže Sofija. 

Komentari na društvenim mrežama

Osim preko medija, maturanti koji su bili u blokadama i organizovali proteste sa građanima su komunicirali i preko društvenih mreža.

Kako kažu učenice sa kojima smo razgovarale, u komentarima objava na društvenim mrežama nailazile su na govor mržnje.

„Pored tih pozitivnih komentara, to uopšte ne može da se poredi, neki ljudi stvarno nemaju dlaku na jeziku, a, opet, svi se znamo, mala je sredina. To nije bilo toliko preko naših stranica. I dalje se to dešava, ali jednostavno ima toliko podrške da nikome od nas loši komentari ništa ne znače”, navodi Jana.

Sofija se slaže sa Janom i dodaje da, iako je izveštavanje lokalnih medija bilo objektivno i na nivou, na člancima i videima istih tih medija, bilo je „nebuloznih komentara”.

„Naučili smo, barem iz moje perspektive, da nas ti negativni komentari guraju i daju nam motivaciju isto koliko i pozitivni”, kaže Miljana. 

Bezbednost

Među negativnim komentarima bilo je i pretnji.

„Bilo je komentara da ćemo, kada nas taj neko bude video, biti pregaženi”, kaže Sofija.

Takve situacije nisu nikome prijavljivali.

„Nismo imali nekih incidenata na samim protestima i onda vidimo da su to jednostavno ljudi koji su ceo dan za telefonom i nemaju pametnija posla”, navodi Jana. 

Miljana ističe da znaju za šta se bore i da su svesni svojih ciljeva, te nisu hteli da takvi komentari utiču na njih. 

„Vecina tih profila bila je sa nula pratilaca, tako da nije imalo ni smisla da prijavljujemo, a i nije nam to uopšte bio fokus”, kaže Sofija.

Govoreći o tome da li negativni komentari utiču na njihove porodice, Jana odgovara da je bolje da se takvi komentari ne gledaju i zaobiđu, što smatra najzdravijim i za njih same i za njihove bližnje. 

„Ljudi koji žele da znaju šta mi zapravo radimo, a to je da se trudimo i idemo ka nečemu većem i boljem, nemaju to u sebi da se uopšte obaziru na takve stvari”, navodi Sofija. 

Slažu se da je izveštavanje pojedinih medija doprinelo incidentnim situacijama na protestima.

„Doprineli su incidentima na bilo kojoj strani. Neko možda nameno to uradi da bi se njegov lik i njegovo ime videlo. Negde su ljudi željni pažnje, jednostavno ljudska smo bića. Ljudi se isprovociraju ili vide to da je neko sad na televiziji, pa i oni to žele ili se jedna strana naljuti na drugu, pa žele da uzvrate”, smatra Jana.

Miljana smatra da su izveštavanje pojedinih medija i incidenti kao lančana reakcija.

„Način na koji ti mediji opisuju ove događaje itd., podstiču ljude da urade nešto kao da bi trebalo da ’kazne’ našu stranu ili slično”, kaže ona.

Maturantkinje smo upitale da li su se nekada osećale ugroženo što zbog toga što su bile viđene na protestima, što zbog prisustva u medijima. 

„Iskreno, da, kako zbog prisutnosti, tako i zbog tih komentara, jer se nikad ne zna, kad idem ulicom, šta će neko da pomisli i šta će nekome da padne na pamet. Bila sam dosta prisutna, moj lik, ime i prezime. Nije bilo svejedno u početku”, kaže Jana. 

Miljana takođe navodi da je u početku osećala strah. 

„I mene je u početku bilo strah, pogotovo kad smo videli da nas ljudi na ulici, građani, prepoznaju. To su sve bili pristojni ljudi, ali prosto vidimo da ljudi znaju ko smo”, kaže Miljana. 

Jana dodaje da su etiketirani, bilo da je to za nekoga pozitivno ili negativnom. 

Naše sagovornice navele su i da su se neki njihovi drugari suočavali sa neprijatnostima.

„Kad je bio poslednji dan u školi, kupovali smo markere i pitali su nas kako završavamo kad nismo išli u školu”, kaže Sofija.

Jana dodaje da su to ljudi koji nisu dovoljno upućeni u celu situaciju, već informacije dobijaju upravo preko režimskih medija. 

Da sam novinar

Naše sagovornice upitali smo šta bi one drugačije uradile da su novinarke.

„Ovo nije nešto čega nema, ali baš to da se poštuje svačija reč i da se baš svako čuje, čak i ako je u tom trenutku mali, kao i da to ne budu uvek isti ljudi, već da postoji postoji raznovrsnost i da svačija reč znači”, kaže Jana. 

Sofija dodaje da je za nju jako bitan teren. 

„Svi mediji treba da budu prisutni i razgovaraju sa građanima i da se čuju razni utisci kakvi god da su”, smatra ona. 

Miljana misli da bi mediji trebalo da probaju više da stupaju u kontakt sa fakultetima kada izađe neka izjava sa plenuma kako bi videli da li studenti imaju još nešto što bi hteli da dodaju. 

„Koliko god da su studenti suzdržani i oprezni na koji način komuniciraju i šta puštaju u javnost, možda bi ta neka značajna, dodatna informacija pomogla građanima”, kaže Miljana. 

Uloga medijske pismenosti

Zbog brojnih dezinformacija i medijskih manipulacija u medijima, neophodno je razvijati veštine medijske pismenosti u što ranijoj dobi. U Srbiji medijska pismenost nije prepoznata kao poseban predmet, ali se obrađuje najčešće kroz različite radionice. U Gimnazijama o medijskoj pismenosti se uči na predmetu Jezik, mediji, kultura.

Sofija navodi da su u prvoj godini Gimnazije imali radionicu na temu medijske pismenosti upravo u okviru pomenutog predmeta.

„Sigurno da nam je ta edukacija bila značajna, ali generalno mislim da je ono što pozitivno proizilazi iz ove situacije to što su mladi sada svesniji da treba da provere informaciju. Živimo kroz medijsku manipulaciju i mislim da sada mladi imaju više svesti o medijskoj pismenosti nego ranije”, kaže ona.

Jana dodaje da je još jedna dobra stvar proizašla iz aktuelne situacije to što su se sami naučili.

„Sami smo i svoj medij. To je jednostavno nešto što će nam mnogo značiti u životu, kako god da se završi. Imaćemo jedno ogromno iskustvo koje će nam značiti, kako za medijsku pismnost, tako i generalno za kulturu i informisanost”, smatra ona. 

Kada se u medijima govori o medijskoj pismenosti, obično odrasli i pripadnici starijih generacija ocenjuju nivo medijske pismenosti mladih. Ovoga puta želeli smo da čujemo šta mladi misle o medijskoj pismenosti starijih.

„Nije na nekom nivou, ali mogu uvek da nauče. Sve je sada dostupno, svaka informacija i generalno sve što želimo možemo za dva minuta preko telefona da naučimo. I oni koriste telefone. Oni su čak i veći zavisnici nego mi sad, posebno ako su u penziji. Jednostavno, to je samo lično do osobe –  da li ona želi da se promeni, da li ona želi da poveruje i kome da veruje”, navodi Jana. 

Sofija smatra da bi na nekom nivou medijska pismenost trebalo da se uvede kao obavezni deo obrazovnog programa. 

„Da je bila zastupljena ranije, ljudi bi imali drugačiji pristup, na primer, u ovoj situaciji. U budućnosti može da se desi nešto slično, gde isto može da se upotrebi, a nešto je čime smo sada svakodnevno okruženi. Društvene mreže su svuda i to je prostor gde svako može da kaže šta god misli. Mi sve to upijamo nesvesno i vrlo je bitno da svako ume da prepozna u šta treba da veruje i šta treba da čita”, zaključuje Sofija. 

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.