Veran Matić: Zašto ćutite?

U produkciji ovog (para)državnog projekta, crtaju se mete poznatim novinarima, najnagrađivanijim istraživačkim redakcijama i uspešnim nevladinim organizacijama koje predstavljaju vrhunske timove i pojedince u svojim oblastima. 

U pitanju su redakcije BIRN (Balkanska istraživačka mreža), KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) i organizacija CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).

Oni su simboli istraživačkog novinarstva i društvenog aktivizma i često su jedina prepreka potpunom ukidanju javnog interesa i kontrolne uloge javnosti koja se opire svevlašću i sistemskoj korupciji. 

Medijska scena se svakodnevno sužava, a novinare svakodnevno fizički napadaju. Policija ignoriše ili, čak, asistira nasilnicima. Tužioci su razvlašćeni aktivno destruktivnim delovanjem dela profesije, kao i pritiscima izvršne vlasti i samog predsednika. Sudstvo sve manje štiti ljudska prava i slobodu govora, i otvoreno staje na stranu protivnika dosegnutih sloboda i garantovanih prava.  

Simbol ovakvog poremećaja predstavlja tužba sudije Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga, advokata Aleksandra, zbog objavljenih istinitih podataka o njihovoj imovini, koje ne osporavaju, i koji su prikupljeni iz javno dostupnih izvora. Ovaj bračni par traži zatvorsku kaznu za urednika i novinarku od 10 meseci i višegodišnje zabrane rada u profesiji, a sve zbog istinitih činjenica prezentovanih u bazi podataka „Prosudi ko sudi“ na sajtu ovog medija, a koja se sastoji od podataka prikupljenih iz javno dostupnih izvora i od samih sudija. Ova drastična kazna, nezabeležena u Evropi, traži se uz optužbu da su istiniti podaci stavljeni u kontekst koji je okarakterisan opisom ove organizacije, odnosno Mreže za istraživanja korupcije i kriminala.

Verujem da je i sudiji koja sudi u ovom postupku i javnosti neobjašnjiva ovakva tužba, ali nama iz medija nije: uticajna sutkinja, koja je bila u Apelacionom veću koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i, posle dve prvostepene osude na 100 godina zatvora za četvoricu optuženih – poručuje da novinari koji propituju, koji istražuju, koji imaju drugačije mišljenje, koji uz to objavljuju tačne činjenice, koje vlast targetira ili koje je ocenila kao izdajnike, ne treba da postoje. Ako postoje, onda će ona iskoristiti svoj uticaj u postojećem sistemu da više ne postoje. Zatvorske kazne za urednika i novinarku KRIK-a i zabrana obavljanja novinarskog posla na više godina će uništiti ovu redakciju. To je cilj, a istina je kolateralna žrtva. 

Na ovu nezabeleženu tužbu, odnosno njenu suštinu, nadovezuje se propagandni pamflet vlasti protiv KRIK-a, BIRN-a i CRTE. Ištvan Kaić u ovom pamfletu, kao i sudija Đorđević, tvrdi da nisu problem činjenice koje objavljuju ovi mediji, one su tačne, neosporive, „problem je kako se te činjenice koriste. I to je prostor za manipulaciju… Dakle, ne to da će oni izreći neku laž, nego to kako će oni istinite činjenice iskoristiti… Njihovo pravilo je da ne izreknu neistinu u svom istraživanju. Ali nije zabranjeno da neku istinu i preskoče… I da bi formirali ono što vi želite, sa zaključkom koji vi, zapravo, želite.” 

Deluje somnabulno, ali nije baš tako. Vremena se menjaju. Nekadašnja, vrlo opasna floskula po vlast glasila je: „Ako nam činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice”. Danas je fokus na onima koji putem istraživačkog novinarstva donose relevantne činjenice. Kaže se da istinite činjenice nisu problem, ali su oni koji nam ih donose zlo. Ubij glasnika! To nije samo film “Kill the Messenger”, a već sam pisao o tome u tekstu Nemoj ubiti glasnika!

To je i mantra na kojoj je zasnovana strategija vlasti svakodnevno, a ovaj „uradak” samo definiše da će KRIK, BIRN i CRTA biti mete sve dok ne nestanu. 

Koliko banalno zvuči Kaićeva priča o zaveri između BIRN-a i Vremena, koje je kao prenosilo istraživačke tekstove samo zbog toga što je jedna od direktorki BIRN-a ćerka pokojnog Dragoljuba Žarkovića. Koliko to vređa na mnogo načina, i to je smisao. Ne činjenice, nego povrediti i udariti na onoga ko ne može da se brani. Ili udariti na ženu, novinarku. Ovo je neuspeli pokušaj da se uspeh ove istraživačke redakcije, koja je citirana u najuglednijim svetskim medijima, sa brojnim domaćim i međunarodnim priznanjima, deligitimizuje kroz plasiranje priče da im se tekstovi prenose preko veze. 

Novinara BIRN-a, Aleksu Tešića, koji se edukovao za probleme sa kojima se novinari suočavaju, a tiču se visokotehnološkog kriminala, i koji je razotkrio nelegalne aktivnosti represivnog aparata, kada je reč o instaliranju špijunskih softvera, prisluškivanja i praćenja, „diskredituje” se pričom da se školovao da razotkriva zloupotrebe institucija kao što je BIA koja, kroz Državnu bezbednost, ima teško nasleđe zločina i prema novinarima. 

Jasno, mnogo im smeta i istraživanje ruskog i kineskog malignog uticaja, koji je u našoj realnosti postao dominantniji od evropskog, kojem težimo. 

U bizarnosti u poglavlju o KRIK-u upakovane su i dramatične najave da se neko video sa nekim sa namerom prikupljana podataka za bazu o imovini političara. Odmah pogodak u sredu. To nam smeta. To nas boli. Toliko da se zloupotrebljavaju institucije kako bi se prikrile nezakonite radnje političara iz vlasti, da se učine tajnim krivične prijave i sudski postupci. Sa pokušajem da se u Zakon o javnom informisanju i medijima, pod pokroviteljstvom Evropske komisije, ugradi zabrana novinarskih istraživanja na temu korupcije i nezakonitih radnji onih koji su deo vlasti. 

Ovo je bio pokušaj da se reaguje kako bi se zabranili podaci iz Skaj aplikacija koji sve više vode ka vrhu vlasti. Tako da se u samom programu optužuje vlada i obaveštajna služba Francuske, Holandije i Belgije. Pominju se i predstavnici Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji,  koji su istinski prijatelji profesionalnog i nezavisnog novinarstva. Medijsko odeljenje Misije OEBS-a predstavlja najkompetentniju ekipu koja je mnogo doprinela unapređenju zakonodavnog okvira kroz podršku resornom ministarstvu i Vladi, kao i funkcionisanju Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Bez podrške ovog odeljenja, stanje bi bilo još gore. I neko izgleda želi da bude još gore. Mnogo gore. Ovo pominjanje svakako je i poruka da se ne trude previše, jer je profesionalno novinarstvu o Srbiji nepoželjno. Baš kao i nezavisne institucije, regulatorna tela.

Zato se na kraju vraćam pitanju sa početka ovog teksta, svima koji su pomenuti sa teškim optužbama: Zašto ćutite?  

Ćutanje se uvek shvata i kao odobravanje, što znači da će se represija prema KRIK-u, BIRN-u, CRTI i drugim medijima i nevladinim organizacijama koje se svakodnevno optužuju i napaju, samo nastaviti do uništenja. 

Verujem da Evropska unija ne želi da se njena politika prema Srbiji i njenoj  perspektivi sloboda naziva ciničnom i neslobodarskom.

Autor: Veran Matić

Izvor: bezbedninovinari.rs