Maja Sever ponovo izabrana za predsednicu Evropske federacije novinara

Ona je na Izbornoj skupštini Evropske federacije novinara (EFJ) u Budimpešti od 148 ukupnih glasova, osvojila 138, dok je 10 delegata bilo uzdržano.
 
Sever je bila jedina kandidatkinja za predsednika.
 
Ona je u izjavi za Udruženje novinara Srbije (UNS) rekla da će i dalje raditi na tome da pomogne novinarima i novinarkama koji se u svakodnevnom radu suočavaju sa sve većim problemima - nesigurnim radnim uslovima, političkim pristicima, pretnjama i nesigurnošću.
 
"Brojni su izazovi pred nama. Ukrajina, Gaza, mnogo novinara je izgubilo živote. Mi ne pomažemo samo u opremi i obukama, nego želimo da radimo na tome da se čuje glas tih novinara", rekla je Sever za UNS.
Ona je dodala da se u proteklom mandatu glas Evropske federacije novinara ipak čuo.
 
"Naši amandmani su u velikoj meri bili prihvatani prilikom donošenja važnih evropskih zakona i direktiva u medijskoj oblasti, a koji utiču na naš rad", rekla je Maja Sever.

Ona je istakla da su uslovi u kom rade novinari na Kosovu jedan od velikih problema.
 
"Nekoliko puta smo zajedno radili na tome i nadam se da ćemo nastaviti. Nalazimo tačke u kojima možemo sarađivati. Otvorili smo ranijom posetom Srbiji oči ljudima koji su došli iz Evrope. Iskreno, ni ja, koja sam upoznata sa situacijom, nisam dosta toga znala", istakla je Sever.
 
Ona je posebno naglasila da želi da nastavi da radi na tome da se sa situacijom širom regiona upoznaju svi iz Evrope, te da da joj je važno da kolege osete da se sa njom na ovoj poziciji njihovi glasovi glasnije čuju.
 
Za potpredsednika EFJ izabran je Pablo Alkuel iz Francuske. On je bio jedini kandidat, jer je Marta Barsenila Eskano iz Španije odustala od kandidature zbog obaveza koje već ima u EFJ.
 
EFJ predstavlja 295.000 novinara kroz 73 novinarske organizacije iz 44 evropske zemlje. Skupštini je prisustvovala i Dominik Pradalije, predsednica Međunarodne federacije novinara (IFJ). Ona je istakla da su u poslednjih nekoliko godina, ubistva novinara postala česta - u više od 90 posto slučajeva ubistava novinara širom sveta počinioci ostaju nekažnjeni.
 
"U dve trećine tih slučajeva, ubice ostaju neidentifikovane i verovatno nikada neće ni biti identifikovane. To znači da je praktično bez rizika ubiti novinara. Među ubijenim novinarima mnogi bili lokalni reporteri. Ne dopisnici koji idu u ratne zone, već ljudi koji su već na licu mesta i mogu da prenesu autentične informacije. Oni su ti koji ginu. Oni su ti koji rizikuju svoje živote. Ipak, prema međunarodnom pravu, ne postoji priznanje da novinari trpe veće rizike u poređenju sa ostalim civilima", rekla je Pradalije.