Lujić: Seča drveća i šuma nikada ne može biti deo prelaska na istinski čistiju energiju

Zoe Lujic, osnivač Earth Thrive organizacije i Balkanski Centar za Prava Prirode - BCPP istakla je da je finansiranje KfW-a proizvodnje energije iz biomasa povezano sa većom sečom šuma, „u zemlji gde je ilegalna seča već raširena“.

„Seča drveća i šuma nikada ne može biti deo prelaska na istinski čistiju energiju. Umesto toga, ona nanosi ozbiljnu štetu klimi i svim biljnim, životinjskim, gljivičnim i drugim živim zajednicama koje žive i zavise od šumskih ekosistema i protivno je njhovim pravima na život“, naglasila je Lujić.
 Industrijska šumska biomasa je u direktnoj suprotnosti urođenim pravima Prirode na život, postojanje, prirodan razvoj, obnovu i evoluciju, i kao takva ima veliki potencijal da dovede do ekocida nad šumama ne samo Srbije nego cele Evrope i sveta.
 
"Jedino što mediji uporno seku naš komentar da šume ima pravo na život. Možda mediji to ne priznaju pravo drugih živih bića na život", rekla je Lujić.

Nataša Kovačević iz mreže CEE Bankwatch, koja je posetila fabriku u februaru, izjavila je da sagorevanje velikih količina drveta za toplanu i elektranu nikada nije klimatski prihvatljivo niti održivo.

„Ne emituje se manje ugljen-dioksida nego sagorevanjem uglja, a emituju se velike količine štetnih malih čestica i drugih zagađivača vazduha. Međutim, posebno je šokantno videti postrojenje koje finansira KfW kako sagoreva cela stabla i radi bez adekvatne zaštite zdravlja i bezbednosti“, navela je Kovačević.

Pismo su potpisale i britanska organizacija Biofuelwatch i nemačka grupa Robin Wood.

U zajedničkom pismu ponovljeni su pozivi koje je 41 ekološka organizacija uputila u julu prošle godine, tražeći od KfW da odmah zaustavi taj projekat i umesto toga investira u energetsku efikasnost i uštedu energije, kao i u energiju vetra, solarnu i geotermalnu energiju u Srbiji.

U njihovom otvorenom pismu navedeno je da je KfW glavni finansijer kontroverznog Programa za obnovljivu energiju u Jugoistočnoj Evropi – Razvoj tržišta biomase u Srbiji, koji je počeo 2017. godine i čija je vrednost 32 miliona evra.

U okviru programa su u četiri opštine već izgrađena četiri kombinovana postrojenja za prozivodnju toplotne i električne energije, od kojih svako ima kotao na drva i jedan veći kotao na fosilna goriva.