'Proveo sam 30 godina tražeći tajnu sreće – odgovor nije onaj koji sam očekivao'

U emotivnoj ispovesti, Fergal Kin govori kako je živeti sa PTSP-om i depresijom i tražiti ravnotežu u životu.

Na tom putu je uspeo da bolje razume sreću, što može da bude korisno ne samo ljudima koji se bore sa ozbiljnim mentalnim izazovima, već i svima koji prosto traže podstrek.

Pre skoro dve godine, doživeo sam trenutak koji me iznutra duboko promenio.

Šetao sam s voljenom osobom istočnim delom plaže Kuraga u Ardmoru, u okrugu Voterfordu u Irskoj, mestu koje mi je oduvek pružalo toplinu i utehu još od detinjstva.

Zastali smo pored reke koja se uliva u zaliv Ardmor.

Slušao sam različite zvukove koje je stvarala voda – brzi huk reke, talase koji su udarali o obalu.

Odjednom se iznad čuo klepet desetine krila.

Jato grivastih gusaka, nošenih vetrom, doletelo je preko litice.

Osetio sam lakoću u sebi i takvu zahvalnost da sam se glasno nasmejao.

„Znači, to je taj osećaj", pomislio sam.

Pozajmljujući i malo preokrećući reči pisca Milana Kundere, osetio sam predivnu „lakoću postojanja".

• Zimska depresija: Kako je prepoznati i izboriti se sa njom
• Čovek uvek može da pomogne sam sebi
• Terapija halucinogenima može da pomogne „resetovanju" mozga kod depresije

Tog trenutka sam se setio ove nedelje.

Razmišljao sam o fenomenu „tužnog ponedeljka", januarskog dana koji se smatra najtužnijim u godini.

Kao što će vam reći svako ko poznaje kliničku depresiju ili posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), tuga se ne javlja određenim danima u godini.

Može da bude najsunčaniji dan, na najlepšem mestu, a vi ćete se i dalje osećati kao da vam je um zarobljen u večnom ledu.

Ali „tužni ponedeljak" me naveo da razmislim o sreći.

Šta je to uopšte? Šta je sreća u mom životu?

Sivi dani i mračne noći

Neposredno pre tog dana kda sam video predivne guske, oporavio sam se od nervnog sloma.

Bilo je to u martu 2023. godine, kada sam se osećao kao da sam u ringu odboksovao 12 rundi sa šampionom u teškoj kategoriji.

Ali osoba protiv koje sam se borio bio sam ja sam.

Baš kao što sam to radio decenijama unazad.

Tokom tih decenija, još od ranih 90-ih, bio sam nekoliko puta smeštan u bolnicu.

Vodio sam neumornu borbu sa stidom, strahom, besom, poricanjem – svim tim osećanjima koja su potpuna suprotnost sreći.

Bilo je sumornih, zastrašujućih dana.

Svaka grana bila je ogoljena, čak i usred vrhunca leta.

A noću bih se budio sav mokar od znoja, zbog crnih misli i loših snova koji bi me morili do svitanja.

Ako se tome pridoda i oporavak od alkoholizma krajem devedesetih, mogu reći da sam proveo mnogo vremena u duhovnoj pustoši bez zrna utehe.

Do nervnog sloma koji sam imao 2023. godine, prestao sam da se nadam sreći.

Tih dana, tek malo duševnog mira bilo bi mi dovoljno.

Sa pozicije urednika BBC Afrika povukao sam se 2019. godine zbog problema sa PTSP-om.

Dve godine kasnije napisao sam knjigu o toj temi i snimio televizijski dokumentarac za BBC.

Ipak, čak i nakon svega toga, doživeo sam još jedan nervni slom.

Nauka o sreći

Profesor Brus Hud sa Univerziteta u Bristolu u Engleskoj, govori o ljudskoj sklonosti da „preterujemo u stvarima... [usredsređujući se] na sopstvene greške i nedostatke".

On u Bristolu drži desetonedeljne kurseve o nauci o sreći i naglašava potrebu da se pronađe ravnoteža, jer, kako kaže, „naši umovi su skloni da stvari tumače veoma negativno".

Sa tim sam potpuno saglasan.

Međutim, treba napomenuti da se profesor Hud bavi osećanjima generalno niskog blagostanja i jasno naglašava da usredsređivanje na nauku o sreći neće nužno biti univerzalni lek za sve koji imaju neke dijagnoze, kao što je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Moja dijagnoza je specifična.

Još davne 2008. godine lekari su mi prvi put rekli da imam PTSP, koji se javio usled višestrukih trauma kada sam bio ratni izveštač, ali i zbog okolnosti u mom detinjstvu jer sam odrastao u porodici koju je razorio alkoholizam.

Depresija i anksioznost bili su ključni uzroci tog stanja, kao i zavisnost od alkohola.

Prepustio sam se uzbuđenju, kolegijalnosti i osećaju da imam svrhu koje mi je donosilo izveštavanje iz ratnih područja.

Takođe želim da naglasim da ono što meni pomaže dok pokušavam da pronađem sreću ne mora nužno da bude od pomoći svima.

Određeni mentalni poremećaji zahtevaju posebna lečenja.

Kod PTSP-a, kombinacija terapija mi je veoma pomogla, kao i druženje s ljudima koji su imali slična iskustva.

Lekovi su takođe ublažili fizičke simptome anksioznosti i pojačane budnosti.

Zvukovi poput razbijanja tanjira ili paljenja automobila mogli su u sekundi da me pretvore u bledog, drhtavog i znojem oblivenog čoveka, a zbog noćnih mora sam se često bacakao u snu.

Privilegovan sam, jer sam imao pristup najboljem lečenju.

Nažalost, mnogi u našem društvu to, nemaju.

Prema podacima Britanskog medicinskog udruženja, više od milion ljudi čeka na pristup lečenju.

Takođe je važno prepoznati da postoje brojni društveni, ekonomski i kulturni činioci koji utiču na našu sposobnost da osećamo sreću.

U toku je istraživanje o genetskoj predispoziciji za depresiju i zavisnost.

Svetski pokret za blagostanje (WWM), dobrotvorna organizacija koja promoviše blagostanje u poslovnim i javnim politikama, navodi da jedna od osam osoba u Britaniji živi ispod, kako kažu, granice nedostatka sreće.

Ova granica se meri na osnovu podataka iz godišnjih izveštaja Nacionalnog zavoda za statistiku i temelji se na pitanju: na skali od 0 do 10, „koliko ste generalno zadovoljni vašim životom danas?"

Svetski pokret za blagostanje (WWM) kaže da je podatak da jedna od osmoro osoba živi ispod granice nedostatka sreće „zapanjujući" i navodi da postoje „zabrinjavajući problemi povezani sa mentalnim zdravljem [koji] se ne rešavaju i za to se ne izdvaja dovoljno sredstava".

Iako sam izneo sopstvene probleme, nadam se da u mom iskustvu psotoji nešto, alati za oporavak koje sam velikodušno dobio, što može da pomogne ljudima koji se bore sa usamljenošću zbog depresije ili PTSP-a, ili se jednostavno povremeno suočavaju sa normalnim bolnim situacijama koje život donosi.

• Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
• Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
• Mladi u Srbiji treći na listi najsrećnijih u svetu

Tajna sreće nije tajna

Iz mog iskustva, tajna sreće je... da tajne nema.

Sreća je svuda oko nas, na dohvat ruke, samo čeka da je pronađemo.

Ali ona nije uvek prisutna.

Nije prirodno, svakodnevno stanje ljudi, isto kao što nisu depresija ili bes.

Kako kaže američka psihoterapeutkinja Vitni Gudman, autorka knjige „Toksična pozitivnost: Kako prihvatiti svaku emociju u svetu opsednutim srećom": „Svako ko se bavi time da vas učini srećnim sve vreme, po mom mišljenju vam prodaje maglu.

„To nema smisla. To ne funkcioniše…

„Govoriti ljudima da samo treba da budu srećni, da iskazuju drugačije misli – verujem da bi do sada to već uspelo".

Godinama sam provodio sate sedeći u fotelji kod terapeuta, a ponekad gledajući kroz prozore psihijatrijskih odeljenja, nadajući se savršenom leku koji bi zacelio moj um i napaćeni duh.

Za mene je usamljenost bila ključna karakteristika mojih problema sa mentalnim zdravljem.

Povukao sam se duboko u sebe i nisam našao ništa što bih mogao da volim ili cenim.

Zatvorio sam vrata.

Rešenje nije stigao preko noći.

Ako bih mogao da izdvojim jednu stvar koja je napravila najveću razliku, nakon što mi je stanje stabilizovano lečenjem, to je bio, i uvek će biti, rad.

Ali ne onaj rad koji me je doveo do gotovo stalnog stanja iscrpljenosti dok sam jurio ekskluzivne priče i nagrade koje su bile od vitalnog značaja za moj nesigurni ego.

Napomena svima koji svoje vrednosti potvrđuju radom: radoholičar je najprihvaćeniji zavisnik od svih.

Zapravo, radoholičari se slave.

Zašto biste želeli da se promenite kada vam šefovi i društvo aplaudiraju?

Rad je velika dozvoljena zavisnost.

Rad o kojem govorim je potpuno drugačiji.

Niko vam neće reći da ste hrabra i nadarena zato što radite na pronalaženju prave sreće.

Ali to ćete osetiti u reakcijama ljudi koje volite, u zahvalnosti što se budite bez osećaja straha, u svesnosti o lepoti koja vas okružuje.

I u saznanju da ćete obavljati vaše obaveze i živeti kao osoba koja ne samo da priča da brine o drugima, već se trudi koliko može da to i uradi.

Jedne noći u bolnici 2023. godine kada sam primljen zbog PTSP-a, gledao sam dokumentarac u kom je američki psihoterapeut Fil Štuc govorio o tri osnovne istine koje treba da prihvate ljudi koji imaju problem sa mentalnim zdravljem: da život može da bude pun bola, da može da bude pun promena i da kao takav zahteva neprestani rad.

Bio sam iscrpljen od patnje.

Ali bio sam i spreman da radim šta god je bilo potrebno da pronađem unutrašnji mir.

Sreća je došla kasnije.

Povratak jednostavnim stvarima

Šta sam radio?

U početku, mnogo jednostavnih stvari.

Svako jutro sam pisao spisak stvari zbog kojih sam zahvalan.

Svakodnevno sam se prisećao dobrih stvari u mom životu.

Čitao sam više poeziju, jer me smiruje.

Išao sam u duge šetnje sa mojim psom pored reke Temze i u Ričmond parku.

Počeo sam čak da meditiram, što je bilo pravo čudo za čoveka koji nije mogao mirno da sedi duže od pet minuta.

Išao sam češće u bioskop.

Obavljao sam neke kućne poslove, kao što su redovno čišćenje, pranje veša, kuvanje, i plaćanje računa.

Kakvo čudo nad čudima, to sam sve mogao!

Odvojio sam više vremena za druženje.

I za ljubav ljudi koji su mi najviše značili.

Slušao sam, umesto da samo popujem.

Mnogo sam se trudio da oćutim na nečije neslaganje i nisam dozvoljavao da kontrolu preuzmu odbrambene navike iz detinjstva.

Nudio sam pomoć onima kojima je bila potrebna.

Oni koji se oporavljaju od zavisnosti znaće načelo trezvenosti: „Ako želite da ostanete trezni, vaša iskustva treba da podelite sa drugima u nevolji".

Isto važi i za sreću.

Finski filozof Frank Martela kaže da je činjene dobrih dela deo rešenja.

A njegova zemlja je prva na svetu po indeksu sreće.

„Povežite se s drugima i povežite se sa sobom", kaže on.

„Povežite se sa drugima kroz društvene odnose… čineći dobra dela za druge ljude, doprinosite vašim radom ili činite lepe sitnice za druge".

'Jači ste nego što mislite'

Bio je sa mnom moj divan stari prijatelj Gordon Dankan, savetnik za zavisnosti, koji me je prvi upozorio da se u meni nagomilao gnev, i da je to bio uzrok prekomernog pijenja alkohola i depresije.

Tokom prvih nedelja poznanstva imali smo mnogo sukoba, ali smo vremenom postali najbliži prijatelji.

Jednog dana kada sam ga posetio u bolnici dok je bio na samrti, bio je u komi.

Nijedan od nas nije bio naročito religiozan, ali sam mu šapnuo molitvu koju smo voleli obijica:

Bože, daj mi smirenost da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim.

Hrabrost da promenim stvari koje mogu.

I mudrost da znam razliku.

Ne znam da li je mogao da me čuje, ali pretpostavljam da nije.

Ali se sećam šta bi mi govorio kada bih počeo da tonem duboko.

„Jači si nego što misliš, sine. Jači nego što misliš".

Ovo prenosim svima koji pate.

Znam da kod mene stvari mogu brzo da se promene.

Ne postoje garancije – za sreću, niti bilo šta drugo.

Ali to prihvatam.

Američki pisac Rejmond Karver, koji je imao problem sa alkoholizmom i napisao je neke od najlepših stihova o tuzi i sreći, ostavio je kratku pesmu pre nego što je umro od raka u 50. godini.

To je bio njegov epitaph, i mislim da sažima celukupnu potragu za srećom.

I da li si ipak dobio ono

što si želeo od ovog života?

Jesam.

A šta je to što si želeo?

Da zovem sebe voljenim, da osećam

da sam voljen na ovom svetu.

Sutra ću se probuditi i biću srećan da razgrnem zavese, popijem kafu i razmišljam o onima koje volim, bilo da su blizu ili daleko.

A onda ću se posvetiti radu, onom stvarnom koji se obavlja duboko unutra, svakodnevno.

Dodatno izveštavanje: Herijet Vajthed

• Letnja depresija: Kako je prepoznati i boriti se s njom
• Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta - šta kažu stručnjaci
• Ima li zdravog života posle psihijatrije: Ljubavna priča bračnog para iz Bosne i Hercegovine

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]