Los Anđeles kao ratna zona: Tramp šalje i marince da uguše proteste

Posle više dana nasilnih protesta u Los Anđelesu izazvanih racijama na ilegalne migrante, američki predsednik Donald Tramp naredio je slanje dodatnih pripadnika Nacionalne garde, ali i marinaca.

Protesti su izbili 6. juna u pretežno latinoameričkom okrugu nakon što su agencit Imigracione i carinske službe (ICE) počeli veliku akciju hapšenja ilegalnih migranata.

Uz 2.000 pripadnika Nacionalne garde, Tramp je naredio da se u Los Anđeles pošalje i 700 marinaca, poručujući da oni koji protestuju i protive se akcijama protiv ilegalnih imigranata biti „pogođeni jače nego ikad".

Guverner Kalifornije Gevin Njusom osudio je potez, objavivši na mreži Iks da američki marinci „ne bi trebalo da budu raspoređeni na američkom tlu i da se sukobljavaju sa sunarodnicima kako bi ispunili poremećenu fantaziju diktatorskog predsednika".

„To nije američki", dodao je Njusom koji je iz Demokratske stranke.

Prethodno je najavio da će tužiti Trampovu administraciju zato što je naredio raspoređivanje Nacionalne garde njegove dozvole.

Guverner Kalifornije i gradonačelnik drugog najvećeg grada u zemlji optužuju Belu kuću za podsticanje na nasilje i pokušaj širenja straha.

Kako su počeli nemiri?

Nakon što su agenti federalne službe za imigracije uhapsili blizu 120 ljudi u Los Anđelesu prethodne nedelje, a samo 6. juna njih 44, delovi ovog kalifornijskog grada pretvoreni su u ratnu zonu.

Masovna hapšenja izazvala su proteste, posebno u Paramauntu, predgrađu Los Anđelesa, gde je 80 odsto stanovništva latinoameričkog porekla.

Pročitajte reportažu BBC novinarke iz Paramaunta OVDE.

Protesti su se pretvorili u nasilje i žestok obračun policije i demonstranata, posle čega je Tramp naredio raspoređivanje snaga Nacionalne garde.

Zgrada federalne vlade u centru Los Anđelesa potom je postala žarište demonstracija, nakon što su se pojavile tvrdnje da se pritvoreni navodno nalaze u tom objektu.

Policija je upozorila da je centar Los Anđelesa sada „zona nezakonitog okupljanja".

Na ulicama su vidljiva zapaljena vozila, a bilo je i izveštaja o pljačkama.

Desetine ljudi je uhapšeno u Los Anđelesu posle višednevnih nasilnih protesta.

Reagovala je i predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum koja je osudila Trampove poteze.

Imigracione racije su pojačane pod administracijom predsednika Trampa, koja je prošlog meseca zatražila od saveznih agenata da hapse 3.000 ljudi dnevno.

Postoji zabrinutost da bi protesti mogli da se prošire na druge veće gradove u Americi.

Bivši guverner Njujorka Endjru Kuomo kaže da bi njegov rodni grad mogao biti sledeći.

„Verujem da će biti gore i da će to biti Njujork", rekao je Kuomo za Blumberg radio.

• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Kome je sve Tramp zabranio ulazak u Ameriku
• Kako bi Amerika izgledala bez imigranata

Guverner Kalifornije Njusom je osudio racije kao „okrutne".

Iz Bele kuće su potom odgovorili guverneru Kalifornije.

„Njusomova tvrdnja da u Los Anđelesu nije bilo problema pre nego što je predsednik Tramp intervenisao je očigledna laž.

„Svi su videli haos, nasilje i bezakonje osim, ​​naravno, ako Gevin Njusom ne misli da ništa od toga nije problem", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Tramp je rekao da su „nekada veliki američki grad" preuzeli ilegalni imigranti.

„Nasilne, buntovne rulje napadaju naše federalne agente u pokušaju da poremete operacije deportacije, ali ovi neredi samo jačaju našu odlučnost", napisao je američki predsednik.

Rekao je da je naložio sekretarima za nacionalnu bezbednost i odbranu, kao i državnoj tužiteljki Pam Bondi, da „preduzmu sve neophodne mere kako bi oslobodili Los Anđeles od najezde migranata i okončali nemire".

„Red će biti uspostavljen, ilegalni imigranti će biti proterani, a Los Anđeles će biti oslobođen", poručio je Tramp.

Posle nekoliko dana sukoba, centar Los Anđelesa je u haosu.

Ulice su prekrivene razbijenim flašama, kamenjem, zapaljenim automobilima.

Skoro svaka zgrada je iscrtana je grafitima protiv Agencije za imigraciju i policije Los Anđelesa.

„Odluka o slanju Nacionalne garde da se nosi sa nasilnim, podstaknutim neredima u Kaliforniji je bila sjajna", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

„Da to nismo uradili, Los Anđeles bi bio potpuno zbrisan", dodao je.

Ljude koje protestuju nazvao je „pobunjenicima koji bi trebalo bi da budu u zatvoru".

Šta je Nacionalna garda i ima li predsednik pravo da ih pozove?

Nacionalna garda je poseban deo američke vojske koji odgovara guvernerima država, a ponekad i predsedniku.

Iako je u početku bila 'strateška rezerva" vojske, garda je izrasle u ključnog saradnika u vojnim operacijama.

Svih 50 država, Vašington i američke teritorije Guam, Portoriko i Devičanska ostrva, imaju sopstvene jedinice Nacionalne garde vojske, pa tako ukupno postoje 54 jedinice.

Državne snage se obično aktiviraju na zahtev guvernera.

Tramp se pozvao na retko korišćeni savezni zakon, tvrdeći da protesti predstavljaju „oblik pobune protiv autoriteta vlade Sjedinjenih Država".

Prema saveznim zakonima, predsednik može da upotrebi Nacionalnu gardu, odnosno državne bezbednosne službe u slučaju „pobune ili pretnje pobunom" protiv federalnih vlasti.

Tramp je iskoristio to ovlašćenje, poslavši 2.000 vojnika Nacionalne garde u Los Anđeles.

U saopštenju Bele kuće se navodi da će pripadnici Nacionalne garde biti raspoređeni 60 dana, a konačna odluka ostaje na sekretaru odbrane SAD.

Ipak, nije prvi put u istoriji SAD da predsednik posegne vojskom radi uspostavljanja reda.

Oko 1.500 marinaca je bilo raspoređeno u Los Anđelesu tokom nereda u maju 1992. godine, izazvanih oslobađajućom presudopm četvorice belih policajaca za premlaćivanje crnca Rodnija Kinga.

Tadašnji predsednik, Džordž H. V. Buš, koristio je mehanizam nazvan Zakon o pobuni da bi rasporedio marince.

Ovaj zakon daje predsedniku ovlašćenje da koristi vojne jedinice kako bi pomogao civilnim vlastima, recimo u sprovođenju zakona.

„Učešće federalne vojske u sprovođenju civilnog zakona poput ovog bilo je retko, posebno u poslednjih pola veka", kažu iz Brenan centra za pravdu.

Zakon o pobuni treba koristiti „samo u krizi" kada civilne vlasti ne mogu da je stave pod kotrolu, dodaju iz ovog centra.

Ali, dodaje se, pošto zakon ne definiše jasno situacije u kojima se može koristiti, daje predsedniku „značajnu moć" da odluči kada i gde će rasporediti vojne jedinice na američkom tlu.

Odluci Trampa o raspoređivanju pripadnika Nacionalne garde usprotivio se guverner Kalifornije Gevin Njusom, zvaničnik Demokratske stranke.

„Savezna vlada preuzima kontrolu nad Nacionalnom gardom Kalifornije i raspoređuje 2.000 vojnika u Los Anđeles - ne zato što nedostaje organa reda, već zato što žele spektakl.

„Nemojte im ga pružiti. Nikada ne koristite nasilje, mirno protestujte", poručio je Njusom.

Na početku drugog predsedničkog mandata, Tramp je doneo niz oštrih mera protiv migranata, potvrđujući ranije objavljenu nameru da deportuje milione bez legalnih papira.

Pogledajte: Gumeni metak u australijsku novinarku tokom javljanja uživo sa protesta u Los Anđelesu

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE

Pogledajte fotografije iz Los Anđelesa:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Amerika zaustavlja odobravanje viza studentima
• Šta mogu strani studenti posle Trampove odluke da im ukine vize
• Obračun Bele kuće i Harvarda oko međunarodnih studenata