Odlazak Matije Dedića: 'Živeo je džez koji je stvarao'

Spajajući klasičnu i džez muziku stvarao je kompozicije kojima je osvajao publiku i van granica Balkana.

Bio je dete poznatih muzičara, ali je razvio autentičan stil koji su kritičari opisivali kao „spoj briljantnosti i duboke muzikalnosti".

Matija Dedić, jedan od najpoznatijih džez muzičara u regionu, preminuo je u rodnom Zagrebu 8. juna u 53. godini.

Sin velikih umetnika Arsena Dedića i Gabi Novak „živeo je džez koji je svirao i stvarao", kaže Dubravko Jagatić, hrvatski novinar.

„Njegov senzibilitet za ritam, tempo i emociju izlazio je iz svake note koju bi odsvirao.

„Jedan jedini, maestro i velikan, emotivac, a veliki profesionalac", opisuje Dedića Jagatić za BBC na srpskom.

Njegova grupa Matija Dedić Trio sarađivala je sa muzičarima različitih žanrova što se posebno na jednom od poslednjih albuma Ladies (Dame).

Među 16 gostujućih umetnika na albumu bila je i njegova majka, Gabi Novak, jedna od najpoznatijih jugoslovenskih pevačica.

Svirao je u gotovo svim evropskim zemljama i u Sjedinjenim Američkim Državama, sa velikim muzičkim imenima.

Pisao je i muziku za pozorište i televiziju i dobitnik je mnogih muzičkih nagrada.

Mama je volela Arsena, a ja Matiju

Odrastala sam uz pesme Arsena Dedića, poput Otkad te ne volim i Devojka iz moga kraja.

Bio je među omiljenim muzičarima moje majke i kad god bi na radio stanici pustili neku njegovu pesmu, ostavljale bismo sav posao i hvatale se za četke, držeći naše improvizovane koncerte.

Vrlo brzo otkrila sam da i njegov sin Matija Dedić svira - ali džez.

Prepoznavala sam u njemu tu Arsenovu setu i nežnost, a opet, bio mi je jedinstven, zbog načina kojim je povezivao različite žanrove.

Nikad ga nisam slušala uživo, nažalost.

Spoj briljantnosti i duboke muzikalnosti

Matija Dedić je nosio tu „stigmu" deteta poznatih roditelja - muzičara i nije mu bilo lako, veruje novinar Jagatić.

„Odrastao je uz najbolju poeziju oca i predivan i neponovljiv glas majke Gabi Novak.

„Sva ta Arsenova poezija i emocija Gabi Novak su se na neki način ujedinili u Matiji koji je uspeo da to pokaže svetu kroz sopstvenu muziku i koncerte", dodaje.

Dedić je rođen u Zagrebu 1973, gde je završio i Srednju muzičku školu - Vatroslav Lisinski.

U muzički svet uplovio je znatno ranije - već sa pet godina počeo je da svira klavir.

Svirao je u početku klasične kompozicije, ali je ljubav prema džezu preovlada i ostaće joj veran do kraja žviota.

Krajem 1990-ih diplomirao je na Džez akademiji u austrijskom gradu Gracu, dodatno se usavršavajući kod istaknutih pijanista poput Bila Dobinsa, Berija Harisa i Džona Tejlora.

Strast prema džezu, ispričaće Matija godinama kasnije, nasledio je od majke, dok je uz oca upijao italijanske kantautore koje je Arsen voleo da sluša.

„Njegova predanost, strast i izražena ljubav prema muzici je nešto što je malo ko imao na hrvatskoj muzičkoj sceni.

„Muzičari poput njega se rađaju jednom u generaciji", smatra Jagatić.

• Odlazak Duška Gojkovića, „večitog mladića sa trubom"
• Balkan džez: Kad se spoje saksofon i etno melos
• Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona

Po povratku iz Graca, Matija Dedić okuplja trio koji je izvodio njegova autorska dela.

Prvi solo album Solo Part 1, objavio je 2000, a godinu dana kasnije i drugi - Handwriting, što mu je donelo tri Porina - najprestižniju hrvatsku muzičku nagradu.

Pre više od dve decenje izašo mu je i album Tempera, a potom i kompilacija pesama Drugi pogled.

Na njemu su se našle neke od najpopularnijih kompozicija njegovog oca, poput „Sve te vodilo k meni", „Kuća pored mora", „Ni ti ni ja", „Razgovor s konobarom" i „Moderato cantabile".

Bio je među 11 finalista od 400 pijanista iz čitavog sveta na švajcarskom džez festivalu Montru 2002. godine.

Sa majkom Gabi i bendom Croatian All Star Jazz Ensemble nastupao je 2009. godine u Beogradu, što mu je, kako je kasnije rekao, bio „najemotivniji trenutak koji je pamtio od kada je nastupao sa njom".

Ubrzo posle očeve smrti objavio je album „Matija svira Arsena".

„Bilo je tada kristalno jasno koliko mu Arsen nedostaje, izuzetno ga je voleo i poštovao.

„To se i osetilo u svim njegovim interpretacijama Arsenovih pesama na tom albumu", kaže novinar Jagatić.

Upravo taj album izdvaja Nenad Georgievski, novinar iz Severne Makedonije.

Njihovi putevi ukrstiće se 2013. na koncertu američkog kontrabasiste Rona Kartera, trostrukog dobitnika Gremi nagrade.

Georgievski je prethodno objavio recenziju Dedićevog dueta sa slovenačkim muzičarem Zoranom Predinom - Tragovi u sjeni.

Dedić mu je prišao, zahvalio se na tekstu i od tada kreće njihovo prijateljstvo.

„Posebno ću pamtiti njegovu neposrednost, pažnju i visoke kriterijume kada bi govorio o džezu i pijanizmu", kaže Georgievski za BBC na srpskom.

Petar Peca Popović, novinar i muzički kritičar, prvi put je čuo Matiju Dedića kako svira klavir 1978. tokom snimanja scene za film i TV seriju o Zdravku Čoliću, jednom od najpopularnijih pevača 20. veka na Balkanu.

Bez stida ili straha od gungule odsvirao je muziku iz serije „Povratak otpisanih".

„Genetski predodređen za muziku, svoj, tihi gospodin, Evropljanin, Sloven, obožavalac Šopena, Bartoka i Baha, ljubitelj valcera i majstor improvizacije, znak Riba, emotivac do koske, pijanista džez škole Graca.

„Njegovo sviranje je vremenom postalo ritual nezaboravljanja božjeg sveta i svetovnog porekla", napisao je Popović.

'Muzika je bit njegovog života'

Muzički gen porodice Dedić preneo se i na Matijinu ćerku Lu koja je 2024. učestvovala na Dori, hrvatskom takmičenju za Pesmu Evrovizije.

Matija Dedić je, pored muzike, voleo i košarku.

Od tinejdžerskih dana navijao je za zagrebačku Cibonu, išao je na utakmice, a umeo je i sam da zaigra.

„Iako sam niskog rasta, okušao sam se u prvim godinama boravka u Austriji na džez odseku kao član GAK Grac.

„I dan danas zaigram ponekad, te i dalje bez lažne skromnosti iznenadim ljude na terenu!", rekao je kasnije u intervju za dnevni list Danas.

Nenad Georgievski ga je poslednji put video na Skopskom džez festivalu 2020. godine.

Pričali su o muzici i svemu što ih pokreće.

„Ostavio je mnogo više od muzike.

„Bio je most koji spaja različite žanrove: klasičnu, džez, kanatursku, ali i očevo muzičko nasleđe, a opet uspevao je da u svemu tome ostane svoj", dodaje.

Matija Dedić je za klavirom bio poput deteta koje „ne želi da odraste, već da se čitav život bavi muzikom", koja je bit njegovog života.

„Na sceni je bio poput deteta sa velikim osmehom na licu, dok igra omiljene igre i ne želi da prestane", zaključuje Jagatić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Masimo Savić: Odlazak „Stranca u noći" koga su obožavali na Balkanu
• Margita Magi Stefanović, „neponovljiva princeza" jugoslovenske rok scene
• Nebeske teme u ruskom štimu i druge genijalne melodije: Omiljene pesme prijatelja Vlade Divljana