Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine

U pitanju su podaci koji se odbose na proizvodnju i investicije, radnu snagu koja odlazi, i koji su upareni sa fiksnim kursom i ekonomskim usporavanjem glavnih trgovinskih partnera.
 
Kombinacija navedenih faktora uticala je na usporavanje stranih direktnih investicija (SDI), turizma, ali i doznaka.
 
Ekonomisti za Novu ekonomiju kažu da će svi ovi podaci najviše uticati na "sliku i priliku" svake privrede, odnosno devizni kurs. 
 
Doznake su manje nego što su bile prošlih godina, a sva je prilika da će biti isto sve dok se situacija u Evropskoj uniji ne poboljša, jer je tamo i najviše "naših" radnika.
"To su stvari na koje ne možete uvek da utičete. Kada pogledate SDI, one su manje zbog lošije situacije u Nemačkoj i Evropskoj uniji, što stvara pritisak na naše investicije. Isto je i kada pogledamo doznake. One su lošije i zbog migracija i zbog loše situacije u državama iz koje (doznake) pristižu. Suštinski, fundametalni razlog je model razvoja koji smo odabrali, a koji stvara veliki pritisak na naš devizni kurs – jer priliv investicija stvara veliki apresijacijski pritisak na dinar, i u toj situacji izvoz trpi i pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom", kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).
 
Prema njegovom mišljenju, ako dinar jača, a produktivnost se ne povećava - rezultat samo može da bude gubitak konkuretnosti.

Doznake - kompleksna tema koja prevazilazi mandat vlasti
 
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije za prvi tri meseca ove godine, priliv na ime doznaka dostigao je 809 miliona evra.
 
U istom periodu prošle godine ovaj iznos je bio na 883 miliona evra. U 2023. godini, priliv doznaka je u prvom tromesečju bio 905 miliona evra, dok je istovremeno 2022. godine bio 681 miliona evra.
 
Aktuelne vlasti u Srbiji su, od kada su počeli protesti u decembru prošle godine, veliki deo odgovornosti za pad investicija i turizma "prebacile" na studente u blokadi koji traže odgovornost za pad nadstrešnice Železničke stanice u kojem je stradalo 16 osoba, kao i snažniju borbu protiv korupcije.
 
Indikativno je da političari nisu pominjali ni smanjen priliv doznaka, niti valutu koja je  prvi put u ovoj godini morala da se brani više iz deviznih rezervi.
 
"Tema doznaka je kompleksna i obuhvata mnoga pitanja, kao one o migracijama i nije potpuno crno-bela. Ona je izvan (pitanja) izbornog ciklusa i prevazilazi mandat (vlasti). To je pitanje koje će se rešavati više (narednih decenija), a neko ko je na izborima svakih četiri ili pet godina - za njih je ovaj problem misaona imenica", smatra Ivanović.
 
Pitanje se dodatno usložnjava jer kombinacija manjeg priliva doznaka i blagog rasta nezaposlenosti (potencijalna posledica ekonomske krize u Evropi) bi građane Srbije mogla da natera na povratak u domovinu.
 
Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević da bi voleo da u Srbiji nema doznaka jer, kako objašnjava, to ukazuje da smo siromašna zemlja i da milioni naših građana šalju novac kući.
 
On je naveo da zanimljiv trend u podacima o doznakama jeste su ljudi koji su u Srbiju došli zbog pečalbe sve više šalju svoj novac kući, odnosno da je odliv od doznaka porastao sa 52 miliona evra u prva tri meseca prošle godine na 116 miliona evra odliva.
 
"Tehnički gledano, doznake će se sve više smanjivati jer su poslednjih godina (u inostranstvo) odlazile cele porodice, a u međuvremenu je i dosta onih koji su živeli i radili u inostranstvu umrlo, sko su im porodice ostale tamo, pa nemaju više kome da šalju kući novac. Izvoz je taj koji će sve više gubiti trku sa uvozom i sa te strane možemo očekivati problem u platnom bilansu, investicije će se takođe smanjivati. Prvo što se dešava posle toga je pritisak na kurs, zbog čega ćemo imati problem sa finansiranjem platnog bilansa – a onda ćemo morati i da se dodatno zadužujemo", ocenjzuje Radosavljević.