Šta znači prva poseta Vučića Ukrajini i šta je ponudio Kijevu

Samo mesec dana posle odlaska u Rusiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je i drugog aktera jednog od najvećih sukoba u 21. veku – Ukrajinu.

Vučić u Odesi, trećem najvećem ukrajinskom gradu, na obali Crnog mora, učestvuje na jednodnevnom samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa.

I to je sve što se o tome može saznati iz šturog saopštenja iz Predsedništva Srbije poslatog ujutro 11. juna.

Prva Vučićeva poseta Ukrajini u poslednjih 13 godina došla je u prilično nezgodnom trenutku - i to najmanje zbog toga što je Odesa tokom noći bila meta ruskog napada dronovima.

Iako kandidatkinja za mesto u Evropskoj uniji, Srbija odbija da uskladi spoljnu politiku sa ostalim članicama EU i Rusiji, tradicionalnom savezniku, uvede sankcije zbog rata u Ukrajini.

Vučić se zahvalio domaćinima i ponudio Ukrajini pomoć u obnovi ratom zahvaćenih regiona.

Dolaskom u Odesu, Srbija nije „izdala Rusiju", poručio je.

„Koga sam izdao? Rusiju? Time što sam došao na samit, pa ovo mi je četvrti put da sam na samitu Jugoistočne Evrope i Ukrajine i opet sam jedini koji nije prihvatio deklaraciju", rekao je.

Na zvaničnom Instagram nalogu predsednika Srbije u toku popodneva objavljena je i fotografija rukovanja dvojice lidera.

https://www.instagram.com/p/DKxDmNcIsQs/?img_index=1

Srbija je osudila politiku Moskve u Ujedinjenim nacijama, dok je Vučić – iako često viđen u društvu ruskog predsednika Vladimira Putina – više puta izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Međutim, nedavno je naizgled došlo do blagog pogoršanja odnosa između „pravoslavne braće".

Ruska obaveštajna služba optužila je krajem maja Srbiju da izvozom municije i oružja u Ukrajinu, uprkos tome što se deklariše kao „vojno neutralna", u stvari „puca Rusiji u leđa".

• 'Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji', kažu obaveštajci Moskve
• Šta (ni)smo saznali iz izveštaja ruskog FSB o 'zvučnom topu' u Srbiji
• Olena Zelenska i šef ukrajinske diplomatije u poseti Beogradu, šta to znači

„Moskva ga je time jasno upozorila da je pročitala njegovo ponašanje i savetovala da izbegne duplu igru", kaže Nebojša Vujović, bivši ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama, u razgovoru za BBC na srpskom.

„Međutim, on nastavlja da pleše na žici koja je sve tanja i kraća, nastojeći da izbegne pad, ali je sa svakim danom koji prolazi sve manji akrobata."

Zato smatra da odlazak u Ukrajinu „nije ni osmišljen, ni odlučen u Beogradu".

Vučiću, smatra Vujović, u Srbiji „sve lađe tonu", pa se „grčevito drži za takozvane evropske prijatelje koji su ga ucenili da ode i kaže šta može da doprinese u borbi protiv Rusije i Ukrajine – koliko mina, granata, municije".

Vrednost naoružanja koje Srbija izvozi u Ukrajinu preko posrednika od početka rata 2022. iznosi „približno” 800 miliona evra, pisao je u junu 2024. Fajnenšel tajms.

Agencija Rojters objavila je još u aprilu 2023. da srpsko oružje završava u Ukrajini, pozivajući se na američka dokumenta.

Moguće 'približavanje Zapadu'

Vučićeva poseta simboličnom ukrajinskom gradu, u ratom pogođenoj Ukrajini, mogla bi da ima više geopolitičkih implikacija po Srbiju, smatra Petar Milutinović sa Instituta za evropske studije.

„Prvo, potencijalnu promenu balansa u spoljnoj politici Srbije - približavanje Zapadu, distanciranje od Rusije i znak solidarnosti za Ukrajinom", kaže Milutinović za BBC na srpskom.

„Istovremeno, odstupanje od politike balansiranja između Evropske unije i Rusije - odlazak u Odesu bi mogao da naruši tu ravnotežu".

Milutinović posetu vidi i kao poruku Vučića Zapadu da je „konstruktivan partner".

To bi, veruje, moglo da „ima pozitivne efekte po evropski put Srbije, naročito u kontekstu pregovora o proširenju EU".

Zvanični Beograd je status kandidata za EU stekao 2012. i već deceniju vodi pregovore o pristupanju, ali reforme su vrlo spore.

Od decembra 2021. nije otvoren nijedan set pregovaračkih poglavlja.

Međutim, Vučić je 2024. kao cilj istakao ispunjavanje svih kriterijuma za ulazak u EU do kraja 2026. godine.

„Vučićeva poseta Ukrajini mogla bi da izazove nezadovoljstvo u Moskvi i označi pogoršanje odnosa sa tradicionalnim saveznikom, što bi dovelo do posledica u oblasti energetike", ističe Milutinović.

Usred rata u Ukrajini i energetske krize zbog uvođenja sankcija Rusiji, Srbija i dalje ima samo jedan izvor snabdevanja gasom - rusku cev.

„Istovremeno, poseta bi mogla da izazove negodovanje proruskog dela javnosti, čak i dela vladajuće koalicije", dodaje Milutinović.

On naglašava i „bezbednosno-logističku dimenziju".

„Odesa je blizu fonta i sama činjenica da predsednik Srbije ide u ratnu zonu, implicira visok nivo koordinacije sa ukrajinskim i zapadnim akterima, što dodatno ojačava simboliku posete."

Prethodni predsednik Srbije u poseti Ukrajini bio je Boris Tadić 2011. godine.

Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko bio je gost Beograda sedam godina kasnije.

Vučić i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski do sada su se sreli najmanje tri puta, piše Rojters.

Samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa pokrenut je 2022. godine kako bi se ojačale veze između Kijeva i ovog regiona tokom rata sa Rusijom.

Pored Vučića, u Odesi su još rumunski predsednik Nikušor Dan, grčki premijer Kirjakos Micotakis, hrvatski premijer Andrej Plenković i predsednica Moldavije Maja Sandu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Sastanak Vučića i Zelenskog: „Ukrajina nikad nije bila protiv Srbije, ni Srbija protiv Ukrajine"
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom