Ubijani novinari, premlaćivani, paljene kuće…ali za Vučića nije bilo težeg napada od navodnog na novinarku Informera u Kosjeriću

Informer je pisao da su „blokaderi“ njihovu novinarku Draganu Ćendić, po njenim rečima, napali u Kosjeriću, udarili, polili pivom i otimali joj mobilni telefon. Kako je navedeno, najpre je dobila udarac pesnicom u rame, zatim joj je druga osoba otela telefon i udarila joj šamar da bi na kraju, kada je bila u sagnutom položaju, „pukom srećom izbegla udarac nogom u glavu zahvljujući kolegi koji je priskočio da je zaštiti“.

Vučić je rekao da nije video ništa slično kao što je napad na Draganu Ćendić, ali da za RTS ni to nije bilo dovoljno da o tome izveštava.

– Dok nisam video scene iz Kosjerića i Zaječara nikada nisam verovao da postoji toliko ljudi, muškaraca, koji bi da tuku žene. Svi batinaši će biti uhapšeni i procesuirani. Dolazi vreme odgovornosti i svi će morati da odgovaraju – rekao je Vučić o napadima na novinarke Informera u Zaječaru i Kosjeriću. Bilo je napada i na ostale novinare, kako kaže Vučić, ali niko nije prebijan osim novinara Informera, niko osim njih nije udaren.

– Dragan Ćendić, majka dvoja dece, udarana je pesnicama i šamarima. Ona nikada nije upoznala svog oca, nikada je niko nije tukao u životu dok nisu došli blokaderi da je tuku. Samo zato što je radila svoj posao. I RTS o tome ništa nije izvestio. A zato su prikazali kada je novinar N1 muškarac napadnut tako što mu je neko viknuo „bu“. I tražili su hapšenje tog čoveka – naveo je Vučić, gostujući u emisiji “Oko magazin”.

Ćirić: Ko procenjuje težinu napada treba da barata činjenicama
Slobodan Ćirić, član Uprave Udruženja novinara Srbije, ocenjuje za Danas da je svaki napad na novinare priča za sebe, ali da bi predsednik trebalo bolje da barata činjenicama. On se osvrnuo i na ubistva i nestanak novinara.

– Svaki napad je na neki način drugačiji, lakši ili teži i u tom smislu je izjava da u poslednjih 30 godina nije bilo napada kao na novinarku „Informera“ u Kosjericu, tačna. Ali, ako se kao kriterijumi uzmu težina napada, način izvođenja i posledice, jasno je da je u poslednje tri decenije bilo mnogo težih napada na novinare. Podsećam na ubistva i nestanke naših i stranih kolega na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine, ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nanošenje teških povreda Vladimiru Mitriću, paljenje kuće Milana Jovanovića, postavljanje eksplozivne naprave na prozor kuće Dejana Anastasijevića… Da ne nabrajam dalje, UNS, principijelno, oštro osuđuje svaki napad, posebno fizički, na novinare, napad koji je povezan sa poslom kojim se novinari bave. A onaj koji bi da procenjuje težinu napada na novinare u poslednje tri decenije, trebalo bi da bolje barata činjenicama – navodi Ćirić.

Rakić: Neki novinari su, nažalost, platili glavom
Komentarišući izjavu predsednika Srbije, Dragana Rakić potpredsednica Demokratske stranke, kaže da je istina upravo suprotna od svega što Vučić govori i da su neki novinari, nažalost, platili glavom jer su pisali o kriminalnim aferama, kako onim koje je činila radikalska vlast devedesetih tako i sada kada se radikali zovu naprednjacima.

– Izgleda da su rezultati izbora u Kosjeriću i Zaječaru dodatno uzdrmali krhko psihičko zdravlje Aleksandra Vučića pa je smetnuo s uma da je za vreme dok je on bio ministar informisanja ubijen novinar Slavko Ćuruvija, da je za vreme njegove autokratske vlasti član Glavnog odbora SNS-a Dragoljub Simonović naredio paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću. Ja sam to suđenje pratila i prisustvovala sam izricanju osuđujuće presude gde sam čula da su počinioci osim što su zapalili kuću, pucali i u vrata kako bi bili sigurni da su ubili novinara Jovanovića i njegovu suprugu – navodi sagovornica Danasa.

Tek kad smenimo nasilni naprednjački režim, dodaje Rakić, novinari i svi ostali građani biće bezbedni i istinski slobodni.

Matić: Predsednik očigledno ima dvostruke aršine
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, kaže za Danas da osuđuje svako nasilje, ističući da nasilnici treba da odgovaraju, te poziva nadležne organe da ustanove šta se tačno dogodilo. Ujedno, naš sagovornik primećuje da predsednik očigledno i na ovom polju ima dvostruke aršine.

– Kao što sada već otvoreno pokazuje da je predsednik samo građanima koji ga podržavaju, očigledno je da i na medijskom planu vidi samo napade na novinare koji ga podržavaju – zapaža Matić.

Teško je, prema njegovim rečima, smisleno komentarisati izjavu u kojoj se tvrdi da je ovo najveći napad u proteklih 35 godina, i zato navodi samo neke od njih, one ključne.

– U prothodnih 35 godina dogodilo se ubistvo Slavka Ćuruvije, istraga je zataškavana, i kada su se dogodile dve prvostepene presude na 100 godina, Apelaciono veće je oslobodilo optužene pripadnike vrha DB. Teško je to opravdati nezavisnim pravosuđem – ističe Matić i naglašava da je danas 24. godišnjica ubistva Milana Pantića, nerešenog, sa stalnim opstrukcijama kada je reč o istrazi.

Matić podseća da je pokušaj atentata na Dejana Anastasijevića i njegovu porodicu sa dve bombe na prozoru pre 26 godina i dalje nerešen slučaj, bez izgleda da bilo kada bude rešen, iako je i sam Dejan sproveo istragu o nalogodavcima i o tome pisao.

Zatim podseća i na pokušaj atentata na Milana Jovanovića paljenjem kuće samo se srećnim okolnostima i požrtvovanošću supruge nije završio tragično.

 
– Ovom pokušaju atentata prethodilo je zversko prebijanje Željka Matorčevića, urednika Žig info portala. Nerešen slučaj. Žikica Stevanović, tada novinar Bete, danas Insajdera, surovo je prebijen na demonstracijama 2020. godine. Takođe nerešen slučaj. Fizički napad urednika tabloida Srpski telegraf na novinara Vuka Cvijića je dokumentovan i nadzornim kamerama i policijskim izveštajem. Tužilaštvo ne nalazi da napadača treba procesuirati po službenoj dužnosti. U ovih 35 godina Brankica Stanković i ja smo bili više od 6 godina pod policijskom zaštitom 24/7 a da niko nije sankcionisan. I juče se pevalo sa pogrdama i pretnjama Brankici na Partizanovoj utakmici. Ona živi pod kontinuiranim pretnjama koje se šalju i na ovakav način – naglašava Matić.

 foto FoNet Zoran Mrđa
Predsednik ANEM-a dodaje, i to da u je poslednjih par godina, nekoliko novinarki i novinara moralo da koristi mehanizme sigurnih kuća i da se sklanjaju iz Srbije zbog brutalnosti pretnji i napada na njih, naročito u proteklih godinu i po dana.

Matić podseća i na to da užasavajuća teroristička pretnja redakciji Danasa nije rešena, kao ni više od 90 odsto prijavljenih slučajeva iz grupe Junajted medija, kao ni tri upada u stanove novinarki KRIK-a.

– Samo tokom prošle godine, u dva slučaja drastičnih pretnji našim koleginicama, dogodila su se hapšenja a onda i odluka suda da se optuženi brane iz kućnog pritvora, što su oni iskoristili da pobegnu. Jedan u Francusku i ne postoje aktivnosti instutucija da bude izručen, a drugi, osuđivan kao maloletnik za ubistvo, ponovo je priveden – ističe Matić.

Sagovornik Danasa dodaje i to da su od početka novembra desetine novinarki, novinara i kamermana fizički napadani, od bacanja kamermana Juronjuza u Novom Sadu na zemlju rvačkim zahvatom, do udaranja u leđa pesnicama i nogama kamermana N1 u okolini Kosjerića.

– Sada već skoro svakodnevno imamo udaranja po rukama i otimanja telefona ili oštećenja kamera brojnih novinarki i novinara. Sve se prikriva lakim telesnim povredama kako bi novinari sami morali da tuže, a ne da to bude institucionalna zaštita slobode govora, po službenoj dužnosti. Pre nekoliko dana u Pionirskom parku je prebijen jutjuber i njegov kamerman. To je postao zabranjeni grad, jer nasilnici ne dozvljavaju bilo kakvu aktivnost novinara. To je najpreciznija slika Srbije i uslova u kojima rade novinarke i novinari danas – zapaža Veran Matić, koji je i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Slučaj Milana Panića – jedan od tri nerešena ubistva
Nezavisno udruženje novinara Srbije još jednom je danas povodom 24. godišnjice ubistva novinara Milana Pantića pozvalo nadležne da sprovedu potpunu istragu i privedu odgovorne za ovaj zločin.

Milan Pantić je ubijen 11. juna 2001. godine u Jagodini, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom. Tri puta je udaren čvrstim predmetom u glavu s leđa. Uoči ubistva najviše je pisao o privrednom kriminalu, naročito o privatizaciji Jagodinske pivare i Cementare u Popovcu, što se u javnosti smatra motivom za njegovo ubistvo.

NUNS ukazuje na to da je ubistvo Milana Pantića, jedno od tri nerešena ubistva novinara u Srbiji, pored ubistva Slavka Ćuruvije i Radislave Dade Vujsinović. Ubistvo Slavka Ćuruvije dobilo je sudski epilog, međutim, niko nije odgovarao, dok je u slučaju ubistva Dade Vujasinović nastupila apsolutna zastarelost. NUNS strahuje da će isti epilog biti i u slučaju ubistva Milana Pantića, jer dosadašnji tok istrage ukazuje na to da ne postoji volja da se ovaj slučaj reši.

“Ubistva troje novinara u Srbiji, uprkos obećanjima političkih vlasti i pritiscima domaće i međunarodne javnosti, ostaju simbol nekažnjivosti i urušavanja vladavine prava. Nekažnjivost šalje opasnu poruku – da se zločini nad novinarima mogu tolerisati i zaboraviti. Takvo stanje ne samo da ugrožava slobodu medija, već i obeshrabruje novinare da istražuju korupciju, kriminal i zloupotrebe moći. Bez odlučne političke volje, nezavisnog pravosuđa i institucionalne odgovornosti, ovi slučajevi ostaće rana na savesti društva. Zato pozivamo nadležne, pre svih, Više javno tužilaštvo u Jagodini, da sprovedu sveobuhvatnu istragu i pronađu ubice Milana Pantića, koji se i dalje slobodno kreću”, naveo je NUNS u saopštenju.