Amerika se uključila u rat, bombardovana iranska nuklearna postrojenja

Bliski istok je ušao u novu, još složenijju i napetiju fazu, nakon što se i Amerika uključiča u izraelsko-iranski sukob - na strani Izraela.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da su američke ratno-kosmičke snage „uspešno bombardovale" tri ključna mesta iranskog nuklearnog programa od strane američkog ratno-kosmičkih snaga: Fordova, Natanza i Isfahana.

Najveća iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma su potpuno uništena, tvrdi Tramp.

Ulazak Amerike u sukob Izraela i Irana došao je kao iznenađenje: do sada je Tramp izbegavao davanje direktnih izjava o planovima SAD, a iz Bele kuće su pre dva dana rekli da će odluka (o ulasku u rat) biti doneta za dve nedelje.

Izrael se zahvalio Trampu na pomoći, a Iran je poručio da će nastaviti da obogaćuje uranijum, negirajući da su napadnuta mesta potpuno uništena.

Iran je objavio upozorenja posle američkih napada.

Prethodnih dana su visoki iranski zvaničnici govorili da bi ulazak Amerike u sukob „otvorio vrata pakla" i da će izazvati „nepopravljive posledice".

Šta je rekao Tramp?

Na glavni iranski nuklearni objekat objekat Fordov „pao je pun tovar bombi".

„Svi avioni se bezbedno vraćaju kući. Čestitam našim velikim američkim ratnicima.

„Nijedna druga vojska na svetu ne bi mogla ovo da uradi. Sada je vreme za mir!", kaže američki predsednik.

Tramp se kasnije obratio naciji i nazvao operaciju „izvanrednim vojnim uspehom", rekavši da su sva tri objekta „potpuno uništena" i da je nuklearna pretnja od „glavnog sponzora terorizma" eliminisana.

Rekao je da su uništeni ciljevi bili najveći i najopasniji, ali da „još ima mnogo ciljeva" u Iranu i da bi dalji napadi mogli biti još razorniji.

„Ovo (sukobi) ne mogu da budu nastavljeni. Ili će biti mir ili tragedija za Iran", rekao je Tramp, preteći Iranu još snažnijim udarima ako uzvrati na potez SAD.

Fordov je najuvrđenije mesto iranskog nuklearnog programa, postrojenja za obogaćivanje uranijuma, zakopanog duboko u planinama.

Stručnjaci su ranije govorili da mogu da ga ugroze samo bombe za razaranje bunkera od 13 tona, koje mogu da nose samo američki bombarderi B-2.

Amerika je dan ranije premestila nekoliko ovih letelica bliže Iranu, što je protumačeno kao znak da se SAD spremaju da uđu u rat Izraela i Irana.

Odluka SAD da uđu u rat nije objavljena pre napada.

Tramp je ranije rekao da će odlučiti o učešću SAD u roku od dve nedelje jer veruje da su pregovori mogući, ali samo dva dana kasnije naredio je bombardovanje Irana, smatrajući diplomatsko rešenje više nemogućim, objavio je Njujork tajms nekoliko sati pre bombardovanja.

• Koji su rizici od bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja
• Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

Sukob Izraela i Irana traje od 13. juna.

Izrael je tada napao Iran, gađajući nuklearna postrojenja širom zemlje, tvrdeći da Teheran namerava da napravi atomsku bombu.

U početnim izraelskim napadima ubijen je Husein Salami, komandant Iranske islamske revolucionarne garde, moćnog ogranka oružanih snaga zemlje, javili su iranski državni mediji.

Izraelska vojska je u noći između 20. i 21. juna ubila Muhameda Saidija Izadija, jednog od iranskih komandanata, tvrdi izraelski ministar odbrane Izrael Kac.

Izrael smatra Izadija ključnom vezom sa Hamasom i glavnim igračem za vezu Teherana i palestinske ekstremističke grupe, kao i da je pomogao u iznenadnom napadu na jug Izraela 7. oktobra 2024, koji je pokrenuo brutalni rat u Pojasu Gaze.

„Pravda za ubijene i za taoce. Izraelska duga ruka će sustići sve njegove neprijatelje", poručio je Kac.

U aprilu 2024. godine, Izadi je jedva preživeo izraelski vazdušni napad usmeren na iranski konzulat u sirijskom Damasku, Sirija.

Tada je poginulo nekoliko visokorangiranih komandanata Kuds snaga.

Iran se povodom ovih navoda još nije oglasio.

Sedam iranskih nuklearnih naučnika ubijeno je u odvojenim napadima.

Od tada, Iran je počeo da uzvraća, lansirajući rakete i dronove širom Izraela.

Najviši predstavnici Irana zakleli su se da će Izrael snositi velike posledice.

Izrael uglavnom gađa iranska nuklearna postrojenja, ali za sada, kažu i Teheran i međunarodne organizacije, nema opasnosti od radijacije.

U iranskim napadima 19. juna pogođena je bolnica Soroka, na jugu Izralea.

Iranski državni mediji tvrde da je meta bio vojni objekat u blizini bolnice.

• Iran i Izrael: Kako je počeo novi sukob
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji

'Uključivanje Amerike u rat bilo bi veoma opasno': Teheran

Samo nekoliko sati pre američkih napada, šef iranske diplomatije Abas Aragči je upozorio da bi učešće SAD u sukobu Izraela i Irana bilo „veoma, veoma opasno".

Rekao je i je da će Teheran ustupiti mesto diplomatiji tek kada Izrael bude prekinuo napade na Iran.

Razgovore sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, opisao je kao „ozbiljne i dostojanstveni", ali je brzo postalo jasno da su razlike u stajalištima Evrope i Irana ogromne.

„Iranski nuklearni program je u mirnodopske svrhe, a napadi na Iran su kršenje međunarodnog prava.

„Izrael je počinio gnusne ratne zločine za koje mora da odgovara", rekao je iranski diplomata.

„Jasno sam stavio do znanja da se o pravu Irana na samoodbranu ne pregovora", dodao je Aragči.

On tvrdi da je „Amerika umešana u izraelsku agresiju od prvog dana", iako nije pružio dokaze za to.

Iran je 2015. godine postigao dugoročni sporazum o svom nuklearnom programu sa grupom svetskih sila posle višegodišnjih napetosti zbog navodnih namera Teherana da razvije nuklearno oružje.

„Diplomatija je funkcionisala u prošlosti i može ponovo da funkcioniše u budućnosti.

„Ali, da bismo se vratili diplomatiji, agresija mora da prestane", poručio je.

• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu
• Kako Izrael može da drži toliko otvorenih ratnih frontova

Makron: 'Iran ne sme da ima nuklearno oružje'

Posle telefonskog razgovora sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom 21. juna, šef francuske države Emanuel Makron rekao je da će pokušati da ubrza pregovore evropskih sila i Irana o njegovom spornom nuklearnom programu.

„Zahtevam: Iran nikada ne sme da stekne nuklearno oružje i na Teheranu je da nas uveri da su njegove namere mirnodopske", napisao je Makron na mreži Iks.

„Uveren sam da postoji izlaz iz rata i da se izbegnu veće opasnosti, a da bismo to postigli ubrzaćemo pregovore koje vode Francuska i njeni evropski partneri sa Iranom", dodao je.

Putin: 'Nema dokaza da Iran pravi nuklearnu bombu'

Rusija je više puta rekla Izraelu da nema dokaza da Iran pokušava da napravi nuklearno oružje, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za subotu Skaj njuz Arabija.

„Rusija, kao i Međunarodna agencija za atomsku energiju, nikada nisu imale nikakve dokaze da se Iran sprema da dobije nuklearno oružje, kao što smo više puta upozoravali izraelsko rukovodstvo", rekao je šef ruske države, prenosi Rojters.

Rusija je spremna da podrži Iran u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa, rekao je Putin, dodajući da Iran ima pravo na to.

Pogledajte video o moćnoj američkoj bombi teškoj više od 13 tona

Iranske rakete navodno su 17. juna pogodile sedište izraelske tajne službe Mosad, o čemu su izvestili državni mediji u Iranu.

Izraelske vlasti nisu komentarisale navodni napad na Mosad, a zbog ograničenja mediji u Izraelu ne mogu da izveštavaju o nekim ciljanim lokacijama.

„Lovci Vazduhoplovnih snaga Iranske revolucionarne garde, uprkos visoko naprednim odbrambenim sistemima, pogodili su vojnoobaveštajni centar (Mosad)", tvrdi agencija na Telegramu.

Izrael je 16. juna gađao sedište iranskih državnih medija u Teheranu.

Tokom ovog napada poginulo je troje zaposlenih, objavili su iranski državni mediji.

Pogledajte trenutak kada je izraelska raketa pogodila iransku državnu televiziju tokom programa uživo

Ulazak Amerike bi promenio tok sukoba

Ulazak Amerike potpuno bi „promenio način na koji Iran vodi rat", tvrdi Dara Kondui sa političkih nauka na Univerzitetu u Melburnu.

„Iran bi bio primoran da napadne američke interese na Bliskom istoku", dodaje za BBC.

Američki predsednik je o ovoj mogućnosti razgovarao sa njegovim timom za nacionalnu bezbednost.

Ukoliko bi se Amerika uključila u ovaj sukob, jedna od njenih potencijalnih meta bila bi iransko nuklearno postrojenje Fordov, koje je duboko pod zemljom.

Samo SAD ima bombu, tešku 13.600 kilograma, koja bi mogla da prodre u njega i uništi ga.

Međutim, ideju u ulasku u rat ne podržavaju svi unutar Trampove administracije.

Američki Kongres je taj koji proglašava rat protiv druge države, što se nije desilo od Drugog svetskog rata, iako je SAD od tada ulazila u nekoliko sukoba širom sveta.

„SAD bi trebalo da nastave da Izraelu obezbeđuje odbrambeno oružje, ali nema bezbednosnih razloga da ratuje sa Iranom", izjavio je Tim Kejn, demokratski senator iz Virdžinije.

Više od 450 poginulih u Iranu do sada: organizacija HRANA

Od 13. do 17. juna, u Iranu je poginulo 452 ljudi, a ranjeno 646, objavila je neprofitna organizacija Aktivisti za ljudska prava u Iranu (HRANA).

Prema tom izvoru, poginulo je 224 civila, a 188 je ranjeno.

Poginulo je i 109 vojnika, a 123 je ranjeno, navodi se.

Poginulo je još 119 ljudi, a još 335 ranjeno, ali njihov identitet još nije utvrđen, dodaju iz ove organizacije.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ovaj broj.

U Izraelu je broj žrtava veći od 20, a ima i desetine ranjenih u iranskim napadima na centralni i severni Izrael, objavili su zvaničnici.

• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Kako rade Gvozdena kupola i drugi protivazdušni sistemi Izraela
• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate

Kako je počeo sukob?

Izrael je napao Iran 13. juna, ciljajući iranska nuklearna postrojenja i vojne baze.

Iranski odgovor usledio je dan kasnije.

Iran je upozorio Veliku Britaniju, SAD i Francusku da će ciljati njihove baze i brodove u regionu ako pomognu u odbrani Izraela, objavili su državni mediji te zemlje.

Očigledno je da je Izrael planirao napad na Iran već duže vreme, te da namerava da ga nastavi sve dok ne bude potpuno neutralizovana mogućnost Teherana da poseduje nuklearno oružje.

Cilj operacije bio je da se „oštete iranska nuklearna infrastruktura, fabrike balističkih raketa i vojni kapaciteti", izjavio je Netanjahu neposredno posle napada.

Međutim, Teheran je pokazao da je u stanju da uzvrati.

• Izraelska manja, sofisticirana vojska suprotstavlja se većem Iranu
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Koliko je snažna iranska vojska

Stopirani pregovori o nuklearnom sporazumu

Napadi Izraela su počeli u jeku pregovora SAD i Irana o nuklearnom programu Teherana.

Specijalni izaslanik za bliskostočni region trebalo je 15. juna da nastavi razgovore sa iranskom delegacijom, ali su pregovori otkazani.

Tramp je ranije ponovio da Amerika ne želi da Iran razvije nuklearno oružje.

„Nećemo to dozvoliti", rekao je i dodao da se nada da će postići dogovor kako bi se Teheran sprečio da razvije nuklearno oružje.

Pentagon je rekao da veruje da postoji „mnogo indikacija" da se Iran „kreće ka nečemu što mnogo liči na nuklearno oružje".

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

Šta je iranski nuklearni program?

Iran godinama tvrdi da je njegov program obogaćivanja uranijuma namenjen za civilnu proizvodnju energije i da ne pokušava da napravi atomsku bombu.

Neka od postrojenja širom Irana bila su meta izraelskih udara.

Ali mnoge zemlje, kao i svetsko nuklearno nadzorno telo, Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), nisu uverene da je iranski program isključivo u civilne svrhe.

Ove nedelje, odbor guvernera nadzornog tela saopštio je da je Iran prvi put za 20 godina prekršio svoje obaveze o neširenju nuklearnog oružja.

Navedeni su „brojni propusti" Irana da pruži potpune odgovore o neprijavljenom nuklearnom materijalu i zalihama obogaćenog uranijuma.

U ranijem izveštaju MAAE navodi se da je Iran obogatio uranijum do čistoće od 60 odsto, što je dovoljno uranijuma za izradu devet nuklearnih bombi.

Prethodni (ograničeni) sukobi Irana i Izraela, i Irana i SAD

U januaru 2020. godine, Iran je ispalio rakete na vazduhoplovne baze u kojima su smeštene američke snage u Iraku, kao odmazdu za američki napad u kojem je ubijen vrhovni iranski general Kasim Sulejmani.

Nijedan američki vojnik stacioniran u bazi nije poginuo, ali je desetinama kasnije dijagnostikovana traumatska povreda mozga.

U jeku rata Izraela protiv palestinske ekstremističke grupe Hamas u Pojasu Gaze, Iran i Izrael su aprila 2024. ušli u oružani sukob, koji je ipak bio ograničen.

Iran je napao Izrael 13. aprila prošle godine, da bi mu Izrael odgovorio nekoliko dana kasnije.

Iran je tada ispalio više od 300 projektila i dronova, što je bio prvi direktan udar na Izrael u istoriji.

Teheran je akciju obrazložio kao odmazdu za prethodni izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, glavnom gradu Sirije, u kojem su ubijeni visoki vojni komandanti Iranske revolucionarne garde.

Iran i Izrael su ponovili međusobne napade i u oktobru.

Iran je lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.

Izrael je odgovorio gađajući vojne ciljeve.

Između te dve razmene vatre, 31. jula 2024. godine Izrael je ubio vođu palestinskog Hamasa Ismaila Hanijea dok je bio u Teheranu na inauguraciji novog predsednika Irana Masuda Pezeškijana.

Iran, kao najmoćnija muslimanska država u tom delu sveta, godinama vojno i finansijski podržava Hamas, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.

Međutim, u protekloj godini, Izrael je zadao snažne udarce takozvanoj 'Osovini otpora', likvidiravši više vođa Hamasa i Hezbolaha.

Pogledajte kako je izgledao napad Irana na Izrael oktobra 2024.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora"
• Ko upravlja Iranom