Većina građana nije za članstvo Srbije u EU, ali je vidi kao glavnog ekonomskog partnera

Većina građana, njih 52 odsto, sigurno ili verovatno bi glasala protiv na referendumu o članstvu u EU, dok bi sigurno ili verovatno za glasalo 39 odsto, rekao je Dimitrije Milić iz Lidington risrča (Research) u Beogradu, na predstavljanju rezultata istraživanja.
 
"Primetan je blagi pad podrške EU. Podška je nešto viša kod nacionalnih manjina, zatim u Beogradu, kod visokoobrazovanih i u Vojvodini", rekao je.
 
Sa druge strane kada je reč o BRIKS-u, za članstvo u toj asocijaciji država glasalo bi 59 odsto.
 
 
Kada je reč o članstvu u NATO Alijansi, protiv je 81 odsto građana.
 
Građani Srbije smatraju SAD najviše odgovornim za nepredvidivu budućnost NIS-a.
 
Milić je rekao da SAD smatraju odgovornim glasači vladajuće koalicije, dok za istu stvar opoziciono orijentisani građani krivca vide u Srbiji.
 
Takođe, ispitanici smatraju da će dolazak Donalda Trampa na čelo SAD uticati na poboljšanje odnosa sa Srbijom, ali da on kao lider nema kapacitet da dovede do brzog kraja rata u Ukrajini.
 
Oni su stava da su sada EU i Kina glavni ekonomski partneri Srbije, te da bi oni to i trebalo sa ostanu. Kada je reč o politici, kao glavne partnere vide i EU i Kinu, ali misle da bi to trebalo da bude Rusija - njih više od 50 odsto.
 
Takođe većina građana, njih 57 odsto, misli da strane investicije imaju veoma ili donekle pozitivan efekat po lokalnu ekonomiju u Srbiji, 22 odsto misli da imaju negativan, dok 12 odsto misli da nemaju efekta.
 
"Uz sve sumnje koje su postojale u medijima i debate i različite interpretacije stranih investicija, nadpolovičan udeo građana ih ipak gleda kao pozitivne po ekonomiju Srbije, ostaje poverenje u njih", rekao je Milić.
 
Najviše njih - 31 odsto - ocenilo je da im je životni standard isti kao i prošle godine u isto vreme.
 
Direktorka Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović ;rekla je da građani politiku posmatraju emotivno, a racionalniji pristup imaju kada je reč o ekonomiji.
 
"Imamo blokadu evrointegracija, bez obrzira na narativ EU o prioritetnom zadatku, procesu daljeg proširenja. Dve teme su dominantne, pitanje vladavine prava i zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Osim toga imamo paradoksalnu situaciju da na našoj političkoj sceni nema ko da zagovara evropske politike i dalji proces integracija", dodala je.
 
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike rekao je međutim da su ove brojke iz ugla EU dobar nalaz s obzirom da se u Srbiji od 2012. gradi evroskeptični narativ.
 
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kao faktore za evroskepticizam navodi osećaj građana da Zapad ne poštuje srpske nacionalne interese jer traži da prizna otcepljenje Kosova, dok Kina i Rusija to nikada ne postavljaju kao uslov, te dužinu trajanja procesa evrointegracija. Naveo je međutim da je članstvo u Brisku nerealno.