Milorad Dodik: Žalbe na presudu, čeka se odluka apelacionog suda

Jedna od najvećih političkih kriza u Bosni i Hercegovini od završetka krvavog rata 1995. još nije dobila sudski epilog.

Apelacioni sud Bosne i Hercegovine završio je raspravu u drugostepenom predmetu protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, jednog od dva entiteta ove balkanske države.

Dodik je u februaru 2025 osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja dužnosti predsednika zbog potpisivanja ukaza o proglašenju zakona kojima se odbacuju nadležnosti i zakoni visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni, Kristijana Šmita

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u žalbi tražilo strožu kaznu zatvora, a branioci Dodika, koji nije prisustvovao ročištu, ukidanje ili oslobađajuću presudu.

Na presudu Apelacionog suda čekaće se još najmanje mesec dana.

„Nekada to može biti u roku od 30 dana, a nekada može potrajati mesecima, u zavisnosti od složenosti predmeta", objašnjava advokat Goran Dragović za BBC.

Vlasti RS ne priznaju Šmita za legalnog međunarodnog predstavnika jer, kako kažu, nije imenovan odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Iako je Dodik prvo rekao da se neće žaliti sudu koji ne priznaje, sada je promenio mišljenje tvrdeći da je to ipak neophodno kako bi kasnije mogao da se obrati najpre Ustavnom sudu BiH, a potom Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Postupak protiv njega usmeren je protiv Republike Srpske, rekao je Dodik uoči apelacione rasprave.

„Sve je to politički montirano. Upravo zato mi to daje novu snagu i motiviše me da se borim protiv nepravde”, rekao je Dodik u intervjuu Radio-televiziji Srbije.

Odbrana očekuje oslobađajuću presudu, jer „postoje svi uslovi", rekao je Dodikov advokat Goran Bubić.

„U trenutku potpisivanja ukaza neizvršavanje odluka visokog predstavnika nije postojalo kao krivično delo", rekao je Bubić.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u žalbi zatražilo strožu kaznu zatvora i jače mere sigurnosti u pogledu zabrane obavljanja službene dužnosti.

„Visina kazne nije dobro odmerena. Sud je kao olakšavajuću okolnost cenio neosuđivanost, ali nije uzeo u obzir način izvršenja", rekla je tužiteljka Gordana Bosiljčić.

Posle izricanja prvostepene presude, Skupština Republike Srpske, u kojoj većinu ima Dodikova stranka (Stranka nezavisnih socijaldemokrata - SNSD), usvojila je niz zakona kojima se oduzimaju nadležnosti države.

Njima se zabranjuje rad suda i tužilaštva BiH, Državne agencije za istragu i zaštitu (SIPA) na teritoriji RS, ali su nedavnom odlukom Ustavnog suda ti zakoni stavljeni van snage.

• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Dodik osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja Visokog predstavnika za BiH
• Propao pokušaj privođenja predsednika RS Milorada Dodika, Šmit ga kaznio

Zbog usvajanja osporenih zakona, Tužilaštvo BiH ranije je pokrenulo istragu protiv Dodika, Radovana Viškovića, premijera RS, i Nenada Stevandića, predsednika Skupštine RS.

Oni se nisu odazvali pozivu Tužilaštva za davanje izjave, pa im je određen jednomesečni pritvor.

Policija Republike Srpske, međutim, odbija da privede trojicu funkcionera pa je za njima raspisana unutrašnja poternica.

Interpol odbio zahtev Suda BiH za raspisivanjem međunarodne poternice.

Po zakonu, bilo koja od 16 policijskih agencija u BiH bi trebalo da uhapsi Dodika, ali on nije prelazio entitetsku liniju.

Mogla bi da ga uhapsi i Granična policija BiH.

Iako prema njihovim podacima Dodik nije prelazio granicu, posle određivanja pritvora boravio je u Mađarskoj, Srbiji i Rusiji, gde je bio na obeležavanju 80 godina pobede nad nacizmom i fašizmom.

Pripadnici SIPA su krajem aprila pokušali - neuspešno - da uruče nalog za hapšenje Dodiku u Istočnom Sarajevu, delu prestonice BiH, većinski naseljenom Srbima.

SIPA je prekršila zakon, nema pravo da postupa na teritoriji RS, rekao je potom Dodik.

Sedište SIPA je upravo u Istočnom Sarajevu, svega nekoliko stotina metara od linije koja razdvaja dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

„Odluku o raspisivanju potrage i određivanju pritvora donosi nadležni sud, odnosno Sud Bosne i Hercegovine", kratko su odgovorili iz Tužilaštva BiH za BBC.

Iz suda su za BBC rekli da ne mogu da komentarišu slučaj dok je u toku.

Za nefunkcionalnost policijskih agencija u ovom slučaju krive su vlasti i lideri na državnom nivou kojima su policijske, obaveštajne i vojne strukrure podređene, ocenjuje Denis Hadžović, predsednik Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva.

„Ozbiljno je narušena vladavina prava u BiH i stiče se utisak da zakoni ne vrede isto za sve građane, odnosno da su pojedinci privilegovani zahvaljujući političkim funkcijama", kaže Hadžović za BBC.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Sve pretnje Milorada Dodika napuštanjem Bosne i Hercegovine
• O odlikovanju i posetama: Šta znače susreti Dodika i Putina
• Ide li Republika Srpska ka nezavisnosti: Šta piše u nacrtu novog Ustava