Sastanak predstavnika udruženja novinara i asocijacija medija iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa predstavnicima tužilaštva i MUP-a u Beogradu

„Nalazimo se u prelomnom trenutku za novinarstvo i ono čime se Stalna radna grupa za bezbednost novinara bavi. Samo je jedna osuđujuća presuda doneta prošle godine za razliku od 13 u 2023. Od 62 predmeta koja su javna tužilaštva formirala tokom 2024. godine, u 34 slučaja nije bilo odgovora policije na njihove zahteve za prikupljanje informacija.Prošle godine, desila su se dva bekstva okrivljenih za napad iz kućnog pritvora, a da oštećene kolege nisu obaveštene. Prošle godine, prvi put je instaliran špijunski softver u telefon kolege i do danas taj slučaj nije procesuiran. Kolega nije ni saslušan od strane MUP.  Ako govorimo o napadima, fizičkih napada na kolege je sve više, posebno na kamermane, na javnim skupovima, gde prisutna policija ne reaguje. Ako postoji reakcija policije, onda je to praksa da se uklanja i legitimiše novinar, a da se napadač ne privodi niti legitimiše. Napadači na novinare su često iz obezbeđenja SNS, obezbeđenja skupa, vidi se da su parapolicijske snage koje daju uputstva MUP-u. To se najbolje vidi na primeru „Zabranjenog grada“, Pionirskog parka, gde u svakom trenutku najmanje 30 pripadnika MUP-a čuva osobe unutra, a ne štite novinare koji dođu da izveštavaju. Prepušteni smo sami sebi, zaštićeniji su nasilnici nereagovanjem policije i nekažnjavanjem od strane sudova“, istakao je Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik UO ANEM-a na otvaranju sastanka novinarskih i medijskih udruženja sa novinarima i tužiocima iz Beograda.

Od 1.1.2016. do 31.5.2025. u Vrhovnom javnom tužilaštvu je, prema rečima javnog tužioca Branka Stamenkovića, formiran 521 predmet koji se odnosi na napade na 683 lica, odnosno 569 pojedinaca. Od toga je 373 slučaja prepoznato kao osnov za dalje krivično gonjenje, a čak 340 predmeta (54,75%) vodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, koje ima nedovoljne kapacitete za ovakve predmete.

„Veoma nam je teško da se izborimo sa ogromnim brojem predmeta koji nam pristiže svakodnevno i koji su u porastu iz godine u godinu. Trenutno imamo skoro 3.500 predmeta, a još nije kraj prve polovine godine. Očekujemo uvećanje broja slučajeva u odnosu na prethodnu godinu, a trenutno se svim tim predmetima bavi samo šest javnih tužilaca i 8 javno-tužilačkih saradnika i to su nedovoljni kapaciteti. Trenutno sam ja jedna od dve kontakt tačke za predstavnike medija jer nam je kolega prebačen u prvostepeno odeljenje“, istakao je na sastanku Boris Majlat, glavni tužilac za visoko-tehnološki kriminal.

To što je tužilaštvo ostalo bez stručnog kadra u Posebnom tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal, nije samo problem za istrage pretnji novinarkama i novinarima već je i problem nacionalne bezbednosti i opasan je za sve građane, istakao je Veran Matić.

Marija Babić iz NUNS-a je naglasila da je primetno povećan broj napada na novinare i druge predstavnike medija, ali da je posebno zabrinjavajuće urušavanje institucija.  

„Nisam sigurna da su svi svesni koliko institucije same sebe urušavaju. Ovo što je rečeno - nedostatak tužilaca, ali i činjenica da tužioci moraju da šalju veliki broj urgencija policiji da bi preduzeli istražne radnje. Neprihvatljivo je nepostupanje policije, odnosno nereagovanje u slučajevima napada kada se nalaze na licu mesta. kao i privođenje novinara bez adekvatnih razloga - na primer, utvrđivanja identiteta iako imaju dokumenta. Sve to ukazuje na urušavanje institucija, policije i tužilaštva. Imali smo mnogo sastanaka Stalne radne grupe i do sada nismo dobili nijedan adekvatan odgovor na pitanje zašto prilikom napada na novinare izostaje reakcija policije na licu mesta. Žao mi je što ovde nije prisutan neko iz policije ko može da nam odgovori na ova pitanja“, istakla je ona i postavila pitanje tužilaštvu preduzima li se sve što je u njihovoj moći i nadležnosti da ubrzaju policiju u obavljanju istražnih radnji, na koje se u slučajevima napada da novinare predugo čeka.

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, Branko Stamenković je izjavio da oni nisu stekli utisak da policija odugovlači jer uvek navedu razlog ako kasne – da imaju suviše predmeta u toku, da su službenici angažovani na nečemu drugom i sl.

„Ono što smatramo da je bitno je da pokrenemo diskusiju o proširenju krivično-pravnog okvira za zaštitu novinara u Srbiji. Prepoznali smo da ovaj vazeći okvir nije adekvatan ni dovoljan. Već smo razgovarali i u okviru Vladine radne grupe za bezbednost novinara. Krivično delo koje će se spefično baviti zaštitom novinara mora biti uneto u Krivični zakonik“, rekao je Stamenković.

Bekstvo okrivljenih za napad iz kućnog pritvora o kojem niko iz policije ili tužilaštva nije obavestio oštećene novinare - posebno je naglašen kao problem na sastanku.

„Sistemska je greška zakonodavca da nije predvideo nešto tako značajno kao što je obaveštavanje oštećenog da je ukinut pritvor napadaču i da je on na slobodi. Ta odluka bi trebalo da postoji. Imali smo dva takva slučaja i tužilačka moralna obaveza bi bila da obavesti oštećene. Nažalost, ni mene niko nije obavestio da se to dogodilo, jednostavno nisam znao“, istakao je tužilac Majlat.

Veran Matić je u upozorio da udruženja i asocijacije novinara gube poverenje kolega, poverenje zajednice.

„Prijavim, reagujem, idem u policiju, tužilaštvo i ništa se ne dešava, ne pokreće. Ozbiljno je poljuljano poverenje u institucije, ali i u nas koji zastupamo novinare. To je najveća opasnost u ovom trenutku, to urušavanje institucija“, naglasio je Veran Matić.

Bekir Dudić iz Ministarstva unutrašnjih poslova je naveo da ukoliko novinari nisu zadovoljni postupanjem policije i smatraju da se ne postupa po zakonu, mogu to da prijave Sektoru unutrašnje kontrole jer MUP ne može da kontroliše svakog pojedinca“.

„U pitanju su elemetarne stvari koje moraju da se poštuju. Policija mora da poštuje zakon i da reaguje ako je neko napadnut. Neprihvatljiva su bilo kakva opravdanja“, navela je na to Marija Babić iz NUNS.

Sa tim se složio i tužilac Branko Stamenković.

„Policijski službenik, kao i tužilac, apsolutno mora da reaguje. Zabrinut sam ovim što čujem i vidim u medijima. Policajac na lokalnom nivou radi kako smatra da treba, ali potrebno je obavestiti njegovog nadređenog o tome“, istakao je on.

Slučaj Brankice Stanković

„Brankica Stanković od 2009. godine nema mir u životu. Sve je počelo od emisiije „Nemoć države“ o nekažnjenim zločiinima koje su počinili navijači. Ona se svakog minuta, svakoga dana, oseća nebezbedno. Sedam godina je bila pod policijskom zaštitom. Počinioci nisu otkriveni, niti će ikada biti otkriveni. Oni očigledno imaju zaštitu. Ona će doživotno da živi ovakav život, ako ne prorade institucije i sankcionišu nasilnike“, upozorio je Veran Matić na sastanku.

Ljiljana Dobrić, javna tužiteljka Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, navela je da su povodom slučajeva pretnji Brankici Stanković preduzete sve neophodne radnje i 2023. i sad, povodom najnovijih.

„I pre nego što nas je policija obavestila, formiran je predmet i postupamo u skladu sa rokovima. Na vašoj smo strani“, istakla je ona.

Slučaj Vuk Cvijić

„Ne mislim da institucije rade svoje posao. Mi ovakvim sastancima stvaramo iluziju da postoji nešto što ne postoji. Moj slučaj je samo deo mozaika nezakonistosti. Mi u vlasti imamo OKG. To je moj utisak“, rekao je Vuk Cvijić.

Prvo tužilastvo: Aleksandar Gavrić, javni tužilac

U slučaju Vuka Cvijića postojala je sumnja na nasilničko ponašanje. Član 344. Krivičnog zakonika je specifičan, težak za dokazivanje jer je neophodno dokazati objektivne uslove inkriminacije. Ali da bi neki događaj postao krivično delo, mora da se desi teže remećenje javnog reda i mira i uznemirenost građana. Ili da javni red i mir bude teže narušeni, što uključuje intervenciju policije. U momentu napada, na licu mesta nije bilo nikoga ko je mogao da posvedoči da je došlo do uznemirenosti građana. Imamo veliki problem kod tog krivičnog dela i u drugim sutuacijama nevezanim za novinare, ovo nije usamljen slučaj.

Branko Stamenković, Vrhovno javno tužilaštvo

Nedopustivo je to što se Vuku dogodilo. Niko ne sme da bude izložen bilo kakvom nasilju. Od verbalnog do fizičkog. Ovde je problem što krivično delo nasilničko ponašanje zahteva kvalifikovane teže oblike. Policija je dugo prikupljala dokaze, što je nedopustivo. Tužilaštvo nije utvrdilo da je došlo do značajnog i teškog narušavanja javnog reda i mira. Ovde prepoznajem neophodnost promene zakona. Baš na ovom predmetu.

Senka Vlatković, novinarka Insajdera, je pitala da li bi tužilaštvo moglo da  proba kroz sudsku praksu da uspostavi drugačije tumačenje ugrožavanja spokojstva građana kod nasilničkog ponašanja, a predstavnici tužilaštva su odgovorili da već jesu, čim se na sudu raspravljalo o tome i da će probati ponovo.

„Da li ste svesni kakvu poruku šaljete novinarima i onima koji ih napadaju kada 6 meseci policija ne dostavlja snimak tužilaštvu? Ostavljate nas nezaštićene. Kažete da prijavimo napade, a onda nam kažete da nema krivičnog dela jer nismo uznemirani, iako jesmo“, rekla je Senka.

Vuk Cvijić

Kada je novinarki Informera stavljen sendvič ispred lica, ljudi su automatski poslati u zatvor prekršajno. Nije se čekao ni snimak, ni uznemirenje javnosti. Tek kad su se pojavili snimci, ljudi su pušteni iz zatvora.

Slučaj Jelena Spasić

Jelena Spasić nije obaveštena da je osoba koja joj je pretila pobegla iz kućnog pritvora. Saznala je slučajno posle 11 dana.

Po zakonu, ne postoji obaveza da se žrtva obavesti o takvim događajima. Institucije se pozivaju na preopterećenost i nedostatak zakonskog okvira.

Saša Dragojlo BIRN

Novinar Saša Dragojlo je u martu napadnut od SNS aktiviste, pred desetak policajaca. Napadač je identifikovan od strane očevidaca i postoje snimci iz više uglova, ali ni posle tri meseca napadač nije pozvan na saslušanje, te se i dalje vodi kao NN lice.

Saša je dao izjavu Prvom osnovnom tužilaštvu, ali se ono i Više javno tužilaštvo spore oko nadležnosti, pa istraga nije ni započeta jer se nisu dogovorili o kvalifikaciji dela. Isti tužilac radi i na slučaju novinara Vuka Cvijića, što izaziva dodatne sumnje u (ne)efikasnost postupanja.

Darko Gligorijević, novinar Zoomer-a, koji je priveden nakon što je izveštavao o napadu na Miloša Pavlovića iz Studentskog grada, posle davanja izjave je pušten, ali je ubrzo ponovo pozvan i zadržan u policiji zbog „vike i galame“.

U rešenju o zadržavanju, navedene su netačne informacije, uključujući da je zatečen u vršenju dela i da postoji osnovana sumnja da će ga ponoviti. Nije uvaženo da je Darko tada bio na službenom zadatku kao novinar, iako je to jasno rekao.

Oduzet mu je telefon, koji je osnovno sredstvo za rad i još uvek mu nije vraćen, što je nedopustivo. Na mrežama mu stižu pretnje, koje tumači kao opomenu.

..........................

Senka Vlatković iz Insajder TV navela je nekoliko slučajeva sa kojima su se suočili novinari ove redakcije:

Snimajući reportažu u Pionirskom parku, novinarku Irenu Stević nasilnici su sprečili da radi svoj posao i to u prisustvu policije.  Na snimku se čuje njen uznemireni glas, kako izgovara da je uplašena i traži od policije reakciju koja izostaje.

Stefan Miljuš je udaren po ruci takođe ispred Pionirskog parka, i tada mu je ispao telefon. Saslušan je i nakon toga se ništa nije desilo, uprkos tome što je napadaču snimljeno lice.