Povorka ponosa u Sarajevu: Borba za pravo na brak

„U Bosni nikada ne bih mogla biti u gej braku. Zato sam otišla”, tako Nera Mešinović, koja već šest godina živi u Švedskoj, počinje svoju priču za BBC na srpskom.

Kada su se pre skoro osam godina upoznale na kvir festivalu Merlinka u Sarajevu Nera je znala da je pronašla ljubav svog života. Priznaje da je, naviknuta na isključenost kvir osoba, već u startu odustala od budućnosti.

„Odmah sam joj rekla da ne želim ni brak, ni djecu”, priča Nera.

Lagala je sebe.

Vremenom je shvatila da odbacivanje ideje braka nije njena želja, nego realnost na koju je primorana.

„Otpor prema toj ideji došao je kao odbrana od realnosti da ne bih mogla svoju bolesnu partnericu posjetiti u bolnici, dići kredit, naslijeđivati ono što skupa gradimo”, sjeća se Nera.

„Zamislite koliko to u praksi ograničava i naše maštanje o nekoj sretnoj ljubavi.”

Kada je shvatila da brak ipak želi znala je da nije moguć u Bosni i Hercegovini, u kojoj to pravo regiluši porodični zakoni dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske.

„Da bih mogla živjeti u braku sa svojom partnericom i zapravo ostvariti sva ova prava, morala sam se odseliti iz BiH.”

Za ljubav bez prepreka morala je otići. Uz suze, bol i osećaj diskriminacije.

„Morala sam napustiti dom i čitav život koji sam gradila godinama.”

'Ljubav je zakon'

Zakonsko izjednačavanje istopolnih partnera ključni je zahtev ovogodišnje, šeste po redu, Bh. povorke ponosa.

Slogan „Ljubav je zakon" šalje dvojaku poruku: ljubav mora biti zaštićena od zakona, ali je i jača od zakona, poručuju organizatori.

„Društvene pomake vidimo, ali kada su u pitanju institucije i dalje smo nevidljivi. Zahtjevi su isti šestu godinu zaredom, ali nijedan nije ispunjen. To se mora mijenjati”, kaže Jelena Kravljača, članica Organizacionog odbora Povorke ponosa u izjavi za BBC na srpskom.

Podseća da je Republika Srpska iz Krivičnog zakona izbacila pojam rodni identitet.

„To je odgovor institucija da neće zaštititi osobe koje imaju različite rodne identitete”, upozorava Kravljača.

Veseli je nedavno formiranje radne grupe pri Vladi Federacije čiji je zadatak da izradi poseban zakon kojim se istopolnim partnerima priznaje pravo na životnu zajednicu.

„Nadamo se da će taj korak dovesti do donošenja zakona i da će se to isto desiti i u Republici Srpskoj. Naša borba i protest su zapravo apel za ravnopravnost.”

Na skoro svakoj povorci do sada bio je i Zlatan Musić koji u izjavi za BBC na srpskom podseća da je BiH potpisnica brojnih međunarodnih konvencija, pa je njena obaveza otkloniti diskriminaciju.

„Istopolne zajednice zaslužuju pravno priznanje, dostojanstvo i zaštitu. Ne postoji nijedan razuman argument što se to još nije desilo – jedino što nedostaje je politička volja i istinsko poštovanje ljudskih prava”, kaže Musić.

Povorku su podržali brojni domaći umetnici, mahom glumci.

Podršku bosanskom Prajdu pružila je i nekolicina političara, na čelu sa ministrom u Savetu ministara BiH, Edinom Fortom.

Ne postoji ni jedan zakon koji štiti LGBT populaciju u BiH, kaže za BBC na srpskom Duška Jurišić, zamenica ministra za ljudska prava i izbeglice.

„Sarajevo ima veći stepen tolerancije u odnosu na druge dijelove BiH, ali sam zabrinuta s obzirom na globalnu sliku, kako će to izgledati u budućnosti", dodala je.

Tokom 60-ominutne šetnje učesnici povorke poručivali su da je ljubav pravo jače od zakona.

Nosili su transparente kojima apeluju na vlasti da ih tretiraju jednako kao i njihove komšije u heteroseksualnim vezama.

Jedina zemlja u regionu u kojoj istopolni partneri imaju pravo na brak je Crna Gora.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Prva sigurna LGBT kuća u Bosni i Hercegovini: Kada nada zameni strah
• Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost - život LGBT zajednice u Bosni
• Ovo je godina prvog bosanskog Prajda