Više od 50 odsto građana Srbije protiv ulaska u EU: Zašto?

Glavni razlozi za ovakav ishod ovog istraživanja leže u složenim političkim okolnostima pre svega na spoljnopolitičkom planu, a posebno zbog neslaganja sa zahtevima EU koji se tiču odnosa sa Kosovom i Rusijom. Uz to, ovo istraživanje insinuira da su građani postali zasićeni čitavim procesom evrointegracija jer ne vide konkretne pomake, a prethodna očekivanja po ovom pitanju nisu ispunjena.
 
Iako EU i dalje uživa poverenje kada je reč o ekonomskom aspektu, većina građana Srbije u Uniji ne vidi i političko savezništvo. S druge strane, značajan broj ispitanika vidi Rusiju kao političkog saveznika, najviše zbog njenog stava prema Kosovu i Republici Srpskoj, koji građani doživljavaju kao naklonjen srpskim interesima.
 
Sagovornici Danasa saglasni su da podrška članstvu u EU opada i da na to značajno utiču negativna medijska slika i razočaranje u pasivan odnos EU prema domaćem autoritarnom režimu. Ipak, razilaze se u tumačenju rezultata istraživanja i uzrocima tog razočaranja - dok jedni odgovornost pretežno vide u propagandi vlasti, drugi je dele i s Briselom, uz oprez prema načinu na koji se podaci predstavljaju javnosti.
Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za Danas da već nekoliko godina unazad istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad podrške članstvu u EU.
 
"To ne čudi s obzirom na vrlo negativno predstavljanje EU u srpskim medijima, pre svega pro-režimskim. Utisak je da aktuelna vlast nije previše zainteresovana za evrointegracije, što se odgleda u tome da zaostajemo za Crnom Gorom kada je u pitanju broj otvorenih i zatvorenih poglavlja u pregovorima sa EU, a nedavno nas je pretekla i Albanija", poručuje Lakićević.
 
Lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović poručuje da je ovaj režim surovom medijskom propagandom uspeo da posvađa roditelje sa decom, a kamoli da ih ubedi da je budućnost Srbije leži u savezu sa državama drugih kontinenata sa kojima nema gotovo ništa zajedničko.
 
"To, naravno, ne abolira administraciju EU njihovog dela odgovornosti što i dalje gaje iluzije da takav režim može da bude konstruktivni partner", ističe on.

Politički analitičar Dejan Bursać ocenjuje da rezultati ovog istraživanja, ipak, nisu nemogući.
 
"Nije mi to nemoguće. Znamo da biračima stranaka vlasti u Srbiji to pitanje nije visoko na agendi. Glasači desnice su protivnici ulaska u EU, dok su birači proevropskih stranaka tradicionalno evroentuzijastično opredeljeni", objašnjava on.
 
Međutim, kako ističe, usled ovih protesta taj entuzijazam opada, jer EU ne staje na stranu građanskih protesta i njihovih zahteva protiv režima koji postaje sve autoritarniji, već nastavlja da sarađuje sa tim režimom. Kada se tu podvuče crta, nije mu iznenađujuće da rezultati budu više negativni.
 
Direktor Centra za evropske politike Naim Leo Beširi poručuje da tvrdnja kako je "više od 50 odsto građana Srbije protiv članstva u EU" nije utemeljena u stvarnim podacima, već predstavlja rezultat pogrešnog tumačenja istraživanja koje su sproveli Institut za evropske studije i agencija Lidington Research.
 
On naglašava da je reč o kombinovanju odgovora "sigurno ne" i "verovatno ne", čime se dolazi do cifre od 52,2 odsto, ali se pritom zanemaruje veliki broj građana koji bi glasali "za", kao i neodlučni.
 
"U konkretnom primeru, sabiranjem odgovora 'sigurno ne' i 'verovatno ne' dobija se cifra od 52,2 odsto, ali se zanemaruje gotovo 40 odsto građana koji bi glasali 'za', kao i više od osam odsto neodlučnih, što pokazuje znatno složeniju sliku od one koju su preneli mediji", navodi Beširi.
 
On ukazuje da otpor prema EU ne dolazi nužno iz ideoloških uverenja, već pre svega iz razočaranja u ponašanje same Unije prema političkoj situaciji u Srbiji. Građani, prema njegovim rečima, sve češće doživljavaju Evropsku uniju kao pasivnog posmatrača koji pruža podršku režimu Aleksandra Vučića, i to uprkos urušavanju vladavine prava, slobode medija i izbornog procesa.
 
Sumnju u kredibilitet istraživanja dodatno izaziva i kontekst u kojem je ono sprovedeno. 
 
"U tom kontekstu treba posmatrati i samo istraživanje. Agencija Lidington Research je osnovana tek u novembru 2024. godine, a na ovom projektu sarađuje sa državnim Institutom za evropske studije, što je teško zamislivo bez barem prećutne saglasnosti vladajućih struktura", ističe on.
 
Zbog svega navedenog, Beširi apeluje da se rezultati poput ovih tumače uz dozu opreza - ne samo zbog metodoloških pitanja, već i zbog potencijala za političku manipulaciju. Površno sabiranje odgovora, prema njegovim rečima, može da dovede do ozbiljnih pogrešnih zaključaka koji ne odražavaju stvarno stanje javnog mnjenja.