Slomio nogu na poslu, prijava inspekciji odbačena kao neosnovana: Ko štiti radnike "na crno"

Slobodan Radojković iz Jagodine već godinu dana živi na ivici egzistencije. Ni godinu dana od operacije ne može da radi, jer na nogu i dalje ne moze da se osloni. Kako tvrdi, radio je kao konobar u jednom restoranu na Grzi kod Paraćina, gde se i povredio.
 
"Zbog obimnog posla, trčanja, gužve meni se omakla noga u bašti restorana na stepeniku i ja sam pao i doživeo tešku telesnu povredu. Trostruki prelom skočnog zgloba. Međutim, dobio sam poziv od menadžera da ne prijavljujem povredu na radu, da sam ja njihov radnik, da će oni biti tu za mene i da ne brinem ništa", kaže Slobodan Radojković.
 
Ali briga tek tada počinje...
 
Iako je u restoranu radio mesec dana, nije bio prijavljen. Zbog rada “na crno” ostao je bez prava na bolovanje i odštetu. Poslodavac se više ne javlja, niti odgovara na poruke.
 
"Ja sam u početku kontaktirao menadžera, pitao šta se dešava, pošto nema uplate, nema novca. Uglavnom je to bilo porukama jer se na telefon nije javljao. Međutim, nisam dobijao odgovore. Ali sam bio uporan i onda sam dobio poruku od menadžera koji je samo napisao: “Ja ne znam šta ti tražiš od nas”, navodi Radojković.
 
U početku je tražio novac, nekakvu odštetu. A sada, kaže, traži samo pravdu. Da sistem zaštiti one koji rade na crno u Srbiji. Zato je započeo pravnu borbu.
 
"Ja sam se obraćao ministarstvu i naravno inspekciji rada. Napisao sam žalbu ministarstvu, ali oni su samo prepisali rešenje inspekcije, stavili su samo drugi pečat i potpis ministra i to je to", tvrdi Slobodan Radojković.
 
Njegova prijava inspekciji odbačena je kao neosnovana. Obratio se i tužilaštvu u Jagodini koje njegov predmet prebacuje u Paraćin. Iz osnovnog javnog tužilastva u ovom gradu za N1 su potvrdili da je u toku postupak provere od strane Policijske uprave u Paraćinu po prijavi koja je podneta, te da će nakon toga biti doneta odluka o daljem toku postupka. Informaciju smo probali smo da dobijemo i od mendžera restorana. Ali je on bio zauzet i nije mogao da nam se javi.
 
"Ja imam prepiske koje sam tužilaštvu uputio. Imam prepiske sa menadžerom lokala, gde se po njegovim odgovorima vidi da sam radio. Imam fotografiju rasporeda rada koji je bio zakačen u restoranu, gde stoji moje ime i koja sam smena. Imam sliku sobe u kojoj sam boravio. To je jedino sto imam. Ja jos uvek verujem u nešto, ali očigledno čovek nema više u šta da veruje", objašnjava sagovornik N1.
 
Dok on ipak veruje u pravdu, računi za komunalije, rate kredita, stanarina, stižu svakog meseca, a dugovi se gomilaju.
 
U Srbiji se ne može precizno utvrditi broj onih koji “rade na crno”, ali prema nekim zvaničnim podacima, inspekcija rada, tokom kontrole, godišnje otkrije nekoliko hiljada radnika, koji nisu prijavljeni.