ANEM: Odbijena tužba Milana Radonjića protiv Aleksandra Olenika

Kako se navodi u saopštenju koje potpisuje predsednik upravnog odbora ANEM-a Veran Matić, advokat i političar Aleksandar Olenik je napisao׃ "I sudije su podržale moj stav da se uticaj BIA na pravosuđe mora razotkriti. Ovako sudije postaju prava vlast, a advokat Ivana Soković Krsmanović vraća čast advokaturi. Očekujem žalbu ex DB-BIA Radonjića, ali od ućutkivanja nema ništa. Rasformiranje BIA i potpuno nova služba je naša obaveza".

U obrazloženju prvostepene presude, između ostalog, navodi se da objavljivanje informacija o vezi sudije i bivšeg šefa DB, ukoliko je tačno, može biti od "značaja za javnost u kontekstu percepcije nezavisnosti i nepristrasnosti suda".

"Iz sadržine sporne objave nesumnjivo proizlazi da se ona prvenstveno bavi navodnom vezom sudije sa bivšim šefom DB, pa je posledično primarni cilj te objave kritika ili preispitivanje integriteta sudstva, a ne direktno blaćenje tužioca. Iako se tužilac pominje u kontekstu oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to pominjanje služi kao ilustracija za širu tvrdnju o sudiji", citira se deo presude.

U presudi se konstatuje i da građani "imaju pravo da znaju da li postoje okolnosti koje bi mogle uticati na objektivnost i nezavisnost pravosuđa".

"Činjenica da je tužilac pravnosnažno oslobođen je važan detalj, ali ta činjenica sama po sebi ne znači da je spominjanje tog konteksta usmereno na povredu njegovog ugleda, pogotovo kada je objava fokusirana na treće lice (sudiju). U demokratskom društvu, sloboda govora i medija uključuje i pravo na kritičko preispitivanje rada javnih institucija i nosilaca javnih funkcija", dodaje se u presudi.

U saopštenju ANEM se podseća i da su protiv Olenika tužbene zahteve podneli i Ratko Romić i Miroslav Kurak, kojima je takođe suđeno za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i koji su u dve prvostepene presude osuđeni, zajedno sa Radomirom Markovićem, nekadašnjim načelnikom Resora državne bezbednosti, na ukupno 100 godina zatvora, da bi ih, posle devet godina suđenja, Apelaciono veće oslobodilo.

"Njih trojica su, potom, podneli više od dvadeset tužbi, uključujući i tužbe protiv Fondacije Slavko Ćuruvija, koju su osnovala deca ubijenog Slavka Ćuruvije. Ovo je verovatno najveća serija tužbi sa elementima SLAPP-a u Srbiji (čak 22) koje imaju za cilj da se prekine izveštavanje i debata o ovom kontroverznom suđenju i nedopustivom odnosu sudstva i Državne bezbednosti odnosno BIA, kao što je na to ukazivao advokat Olenik",  naveo je  Matić.

Naredno ročište po tužbi Radonjića, Romića i Kuraka protiv Fondacije Slavko Ćuruvija zakazano je za sutra, 23. juna, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu.