Američki napad na Iran: Šta pokazuju satelitski snimci

U noći između 21. i 22. juna, američki bombarderi izveli su napad na iranska nuklearna postrojenja, od kojih je najvažniji Fordov, utvrđenje duboko zakopano u iranskim planinama.

Amerikanci su tajnu operaciju nazvali „Ponoćni čekić", a predsednik Donald Tramp slavodobitno je tvrdio da su „nuklearna postrojenja zbrisana sa lica Zemlje" i da je Amerika „otela Irancima atomsku bombu iz ruku".

Teheran uzvraća da postrojenja jesu gađana, ali da je šteta gotovo beznačajna, kao i da su nekoliko dana ranije sklonjeni „svi materijali iz Fordova".

Od kada je Izrael 13. juna pokrenuo napade na Iran, tvrdeći da je režim u Teheranu vrlo blizu da napravi atomsku bombu, ime ovog iranskog nuklearnog postrojenja puni naslovne strane širom sveta.

Postrojenje za obogaćivanje uranijuma smatra se krunskim draguljem kontroverznog iranskog nuklearnog programa, ali do sada je bilo pošteđeno izraelskih napada.

Zašto nije bilo meta bombi i raketa koje je Izrael započeo protiv zakletog neprijatelja Irana poslednjih deset dana?

Zbog lokacije.

Fordov je sagrađen duboko pod zemljom na planinskom vencu blizu grada Koma, oko 96 kilometara južno od prestonice Teherana, što ga čini gotovo nedostupnim za izraelsko oružje, ali ne i za oružje Sjedinjenih Država.

• Šta je poznato o američkom napadu na iranska nuklearna postrojenja
• Koji su rizici od bombardovanja iranskih nuklearnih postrojenja
• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael

Satelitski snimci

Američki vazdušni napad na Fordov i dva druga postrojenja, Natanz i Isfahan, u noći između 21. i 22. juna naneo je „razarajuću" štetu nuklearnom programu, prema rečima američkog ministra odbrane Pita Hegseta.

„Uzeli smo im 'bombu' iz ruku (i oni bi je koristili kad bi mogli!)", napisao je predsednik Donald Tramp na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social), odgovarajući na kritike republikanske kongresmenke koja je odluku o napadu na Iran nazvala „neustavnom".

U slučaju podzemnog postrojenja, satelitski snimci visoke rezolucije koje je objavila kompanija Maksar tehnolodžis (Maxar Technologies) otkrivaju da su američke bombe pogodile metu.

Slike, nastale 22. juna, nekoliko sati posle napada koje je odobrio Tramp, prikazuju do šest velikih kratera (verovatno ulazne tačke za američke bombe), kao i sivu prašinu i ostatke razbacane po planinskoj padini.

Rupe ili krateri izgledaju kao potvrda da je Vašington prvi put na bojnom polju koristio moćnu bombu za razbijanje bunkera GBU-57A/B.

GBU-57 teži 13.600 kilograma i, prema rečima vojnih stručnjaka, može da prodre u približno 18 metara betona ili 61 metar ispod zemlje pre nego što eksplodira.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je na konferenciji za novinare da su SAD uništile nuklearni potencijal u Fordovu, što je bio njihov glavni cilj.

General vazduhoplovstva Den Kejn, koji je takođe izašao pred novinare, bio je oprezniji: konačna procena štete će potrajati neko vreme, rekao je.

Ali prema preliminarnim procenama, „sva tri objekta [koje su SAD napale te noći] pretrpela su izuzetno veliku štetu i uništenje", tvrde u Pentagonu.

'Operacija Ponoćni čekić' je držana u strogoj tajnosti, za nju je znalo tek nekoliko ljudi, rekao je Hegset.

Korišćeno je oko 75 „precizno vođenih projektila", među kojima i 14 „masivnih prodornih bombi" - poznatih i kao „razarači bunkera", kažu u Pentagonu.

Međutim, na slikama se ne vide stubovi dima, vatre ili krupnih krhotina.

Zašto?

„Nećete videti veliki eksplozivni efekat na mestu ulaska, jer [ove vrste bombi] nisu napravljene da detoniraju na ulazu, već duboko unutar objekta", objasnio je Stu Rej, viši analitičar slika u McKenzie Intelligence Services, za BBC.

Još jedan detalj je da se šest ulaznih tunela u Fordov više ne vide na slikama.

To, prema rečima stručnjaka, može da bude posledica njihovog urušavanja posle napada ili pokušaj Iranaca da ih namerno prekriju kako bi „prikrili štetu od bombardovanja".

Rej je rekao i da su američki avioni bacili najmanje tri različite municije na dve tačke udara i da siva boja tla izgleda kao da su betonski ostaci izbačeni eksplozijama.

Kako je tekao napad - u grafikama

Oštećen, ali ne i uništen

Međutim, činjenica da je postrojenje Fordov pod zemljom otežava proveru obima štete od napada.

„Jasno je da je oštećen, ali stepen oštećenja unutar postrojenja za obogaćivanje uranijuma ne može da se utvrdi sa sigurnošću", rekao je Rafael Grosi, direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Iranske vlasti su priznale da je postrojenje oštećeno.

„Pretrpeli smo štetu", rekao je Behruz Kamalvandi, portparol Organizacije za atomsku energiju Irana (AEOI), koji je ipak jasno stavio do znanja da će se nuklearni program nastaviti.

„Ovo nije prvi put da je (nuklearna) industrija pretrpela štetu", podsetio je.

Teheran je umanjio značaj incidenta, tvrdeći da je materijal koji se nalazio u Fordu prethodno premešten na druge lokacije.

„Iran nije pretrpeo veliki udarac jer su materijali već bili uklonjeni", rekao je Hasan Abedini, zamenik političkog direktora iranske državne televizije.

Početne procene izraelske obaveštajne službe ukazuju da američki napadi nisu uništili, ali da jesu naneli „veliku štetu" Fordovu, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na dva izraelska agenta koji su zahtevali anonimnost.

Drugi iranski zvaničnici, poput predsednika Masuda Pezeškijana, poručuju da neće odustati od nuklearne tehnologije, ponavljajući da će to biti isključivo u „civilne i mirnodopske svrhe".

Međunardona agencija je saopštila da nije otkrila povećanje nivoa zračenja posle američkih napada.

IAEA je 2023. godine utvrdila da Fordove centrifuge mogu da obogate uranijum do nivoa od 60 odsto, iznad onoga što je potrebno za civilnu upotrebu.

Amerika i Izrael tvrde da je Iran blizu da dostigne obogaćeni uranijum na 90 odsto, koliko je potrebno za izradu nuklearnog oružja.

Prema Institutu za proučavanje rata (ISV), u Fordovu je sakriveno 2.000 centrifuga u dva tunela 80 metara pod zemljom.

Druga dva postrojenja

Maksar je takođe ove nedelje objavio slike iranskih postrojenja u Natanzu i Isfahanu, koje je prethodno napao Izrael.

Na prvom, koji je na oko 220 kilometara jugoistočno od Teherana i koji ima podzemni deo, na snimcima se vide dva ogromna kratera.

U međuvremenu, u već uništenom Isfahanu, na satelitskim fotografijama vide se veliki crne tragove paljevina, više srušenih zgrada i ostaci širom kompleksa.

Iako Vašington tvrdi da u njegovim napadima nije bilo žrtava, iranski Crveni polumesec kaže da je jedanaest ljudi ranjeno, ali nije precizirao da li je reč o civilima ili vojnom osoblju, izvestio je BBC Monitoring.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Iranska nuklearna postrojenja koje je pogodio Izrael - satelitske fotografije
• Šta je moćna američka bomba koja bi mogla da uništi iranske nuklearne bunkere
• Može li Teheran da napadne američke ciljeve i druga pitanja o izraelsko-iranskom sukobu