Fiskalni savet o Fiskalnoj strategiji: Ne nudi dovoljno dobre odgovore na ključne strukturne slabosti javnih finansija Srbije

 Najveći nedostatak Nacrta fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu je u tome što ne nudi dovoljno dobre odgovore na ključne strukturne slabosti javnih finansija Srbije, naveo je, između ostalog, Fiskalni savet u upravo objavljenom Mišljenju na nacrt ove strategije, prenosi N1.

Istaknutu poziciju među kapitalnim projektima Srbije u srednjoročnom planu zauzimaju EXPO 2027, Nacionalni fudbalski stadion i prateća linijska infrastruktura. U ove projekte je do kraja 2024. zbirno uloženo 96 milijardi dinara, a tokom 2025. i 2026. treba da bude investirano još 77 milijardi dinara, odnosno 75 milijardi dinara (redom), navodi Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt fiskalne strategije za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, koji je Vlada Srbije usvojila na sednici 18. juna.

Fiskalni savet u svom Mišljenju ocenjuje da "Nacrt zadržava ranije definisan pravac fiskalne politike".

"Uprkos izmenjenim okolnostima početkom 2025. godine - koje uključuju primetno usporavanje privredne aktivnosti, uvođenje novih mera ekonomske politike i povećanu neizvesnost u međunarodnom okruženju - Nacrtom Fiskalne strategije nisu izmenjeni osnovni ciljevi fiskalne politike Srbije u kratkom i srednjem roku", navodi se u dokumentu Fiskalnog saveta.

U 2025. je projektovan fiskalni deficit od tri odsto BDP-a, koji bi trebalo da se zadrži na tom nivou i u naredne dve godine (identično kao u prethodnoj Fiskalnoj strategiji za period 2025–2027. godine).

Nakon toga, predviđa se umereno smanjenje deficita na 2,5 osto BDP-a u 2028. godini.

"Javni dug bi s tako planiranim deficitom opšte države trebalo da se povećava neznatno sporijim tempom od očekivanog rasta privrede. To bi onda rezultiralo blagim smanjenjem učešća javnog duga u BDP-u sa 47,5 dosto na kraju 2024. na 46,2 odsto na kraju 2028. godine", naveo je Fiskalni savet.
 
Kvantitativni fiskalni ciljevi su, navode, ostvarivi - ne dovode u pitanje održivost javnih finansija, niti kompromituju širu makroekonomsku stabilnost.

Analize Fiskalnog saveta pokazuju da su javni prihodi i rashodi do 2028. u načelu kredibilno projektovani.

"To znači da je i planirani budžetski deficit u posmatranom periodu realističan i dostižan. Odvojeno od toga je pitanje da li je njegova veličina ekonomski dobro određena. Podsećamo da su opšta fiskalna pravila iz Zakona o budžetskom sistemu propisivala budžetski deficit Srbije u 2025. i narednim godinama od najviše 1,5% BDP-a – ali je Vlada suspendovala njihovu primenu sve do 2029. kako bi sebi omogućila zakonski prostor za veći deficit. Fiskalni savet ostaje pri ranije iznetom stavu da je za Srbiju ekonomski bilo bolje dosledno pridržavanje fiskalnih pravila, tj. niži fiskalni deficit od 3% BDP-a – ne samo radi bolje zaštite od rizika u srednjem roku već i zbog očuvanja kredibiliteta fiskalne politike", navodi se u dokumentu.

Ipak, uz ovu ogradu, Fiskalni savet ocenjuje da planirani deficit od 3% BDPa nije toliko veliki da bi ugrozio fiskalnu održivost niti širu makroekonomsku stabilnost zemlje.

"Pozitivno je i to što strategija predviđa smanjenje deficita u 2028. na 2,5% BDP-a, što se može tumačiti kao indirektno priznanje potrebe za postepenim vraćanjem u okvir definisan fiskalnim pravilima", stoji u dokumentu.

Više pročitajte na LINKU.