Sokolar i ptica grabljivica: Veza koja traje čitavog života (VIDEO)

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Radio Boom93 (@radioboom93)

Hani Girgis, član Društva sokolara Srbije, sokolarstvom se bavi skoro tri decenije.

“Teško je reći kako se postaje sokolar. Kažu obično da se sokolar rađa, sokolar se ne postaje. To čovek ima u sebi kad se rodi – veliku ljubav prema pticama, grabljivicama, naravno i veliku ljubav prema istorijskom delu koji je, prošao, ali mi uz naša angažovanja pokušavamo da održimo sokolarsku tradiciju na našim prostorima”, kaže Girgis.

Odgovarajući na pitanje koje se ptice grabljivice najčešće koriste u sokolarstvu, naveo je čuvenu sokolarsku trojku – jastreba, sivog sokola i surog orla. 

„To su standardne ptice koje najčešće koristimo u sokolarstvu. Naravno, postoji mnogo vrsta, pa ako neko želi neku veću egzotiku, onda koristi neke druge vrste koje nisu sa našeg prostora, kao što je beloglavi orao ili Harisov jastreb koji dolazi iz Amerike. Postoji stvarno puno grabljivica, sve je stvar ukusa, ko šta želi, na koji način da lovi, jer to dosta varira. Naravno, i region u kome živimo isto dosta diktira”, navodi Girgis. 

Istrenirati pticu grabljivicu, kako kaže mnogo je zahtevno. Ističe da je sokolarstvo nauka. 

„Nemamo tačnu teoriju koliko je potrebno da se istrenira. Sve zavisi, kao i kod ljudi. Neke ptice grabljivice su impulsivne, neke su flegmatične, neke su agresivnije. U tome i  jeste čar sokolarstva što mi moramo naći način kako da pristupimo ptici grabljivici, da se prilagodimo njoj, njenoj psihologiji, da bi ona stekla poverenje i da bi počela da sarađuje sa sokolarom”, objašnjava Girgis. 

Kada se poverenje stekne, između sokolara i ptice stvara se „neverovatno komplikovana veza”. 

„Kada kažem komplikovana veza, mislim u pozitivnom smislu. Oni su vrlo emotivna stvorenja. Kada se vežu za svog sokolara, one su mu verne celog života”, ističe naš sagovornik.

Sokolara, kako kaže, ima malo ne samo u Srbiji već i u svetu. 

„Trudimo se da raširimo sokolarsku tradiciju. Naravno, svake godine Društvo sokolara ima nove članove, ali isto tako smo mi vrlo probirljivi ko će nam doći da se bavi sokolarstvom. Sokolarstvo nije držanje ptica grabljivica, već je lov sa pticama grabljivicama”, kaže Girgis. 

Da bi neko zvanično postao sokolar, mora da dobije sokolarsku dozvolu. 

„Osnova je da se učlani u Društvo sokolara Srbije. Nakon toga se šest meseci stažira. Onda se polože lovački ispit, a zatim i sokolarski ispit. Kad se sve to odradi, onda sokolar može zvanično da kaže da je sokolar. I što je najvažnije, stiče to znanje da bi mogao da krene da lovi sa pticama grabljivicama”, navodi Girgis. 

Sokolarstvo je u našem narodu, kako kaže, vrlo značajno. 

„Naš narod je usko povezan sa pticama grabljivicama, pa ih tako možemo pronaći u raznim pesmama, basnama, stihovima, pričama, srpskim istorijskim filmovima, kroz naše grbove kroz crkvu… Imamo “Pobednika” na Kalemegdanu. Većina ljudi, nažalost, ne zna, misle da drži goluba, a u stvari drži sivog sokola. Srpski narod se dosta prepliće sa pticama grabljivicama, a mi imamo dobru osnovu da produžimo tradiciju sokolarstva i da je negujemo na ovoj teritoriji”, zaključuje Girgis. 

Svoje veštine i znanja Girgis je podelio sa posetiocima manifestacije “Boj na Prugovu”, čiji je deo programa bio nastup sokolara. Publiku su najviše činili najmlađi posetioci, koji su imali prilike da ove ptice vide izbliza i čuju koliki je značaj sokolova bio među plemstvom, zašto su sove damske ptice, kao i kakve veze ima sokolarstvo sa bezbednošću na aerodromima.