Digitalna prava dece: Šta podrazumevaju i ko ih najčešće krši?

Digitalna prava dece obuhvataju njihova osnovna prava prilagođena savremenom digitalnom dobu: pravo na pristup digitalnim tehnologijama, zaštitu, privatnost, slobodno izražavanje i učešće u digitalnom okruženju.

Kako je usvojena u vreme kada je internet bio tek u začetku (1989.) Konvencija o pravima deteta ne sadrži pojmove koji se odnose na digitalno okruženje, koje je danas sastavni deo svakodnevnog života dece.

Tokom poslednje decenije, brojne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom prava deteta pokrenule su inicijative za prilagođavanje ovih prava digitalnom kontekstu. Jedna od njih rezultirala je takozvanom Digitalnom konvencijom o pravima deteta.

Sredinom 2018. Savet Evrope je usvojio nove preporuke državama članicama o pravima deteta u digitalnom okruženju, pojašnjava Dobrinka Kuzmanović, profesorka na Univerzitetu u Beogradu, koja se dugi niz godina bavi ovom temom.

– Poseban doprinos dao je Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija, koji je 2021. godine objavio Opšti komentar br. 25 o pravima deteta u vezi sa digitalnim okruženjem, potvrđujući da se sva prava iz Konvencije odnose i na digitalno okruženje, jednako kao i na izvandigitalno. U ovom dokumentu, digitalna prava dece obuhvataju pravo na jednak pristup internetu i tehnologijama u svrhu obrazovanja, informisanja, igre i učešća u društvenom životu. Takođe, deca imaju pravo na zaštitu privatnosti i ličnih podataka, kao i na zaštitu od onlajn nasilja, manipulacije, eksploatacije i štetnog sadržaja na internetu. Pravo na slobodno izražavanje, učešće u donošenju odluka koje ih se tiču i pristup sadržajima primerenim njihovom uzrastu predstavlja važan deo ovih prava – precizira Kuzmanović.

Prema njenim rečima, ključno je da digitalno okruženje u potpunosti poštuje najbolji interes deteta, te da mu omogući bezbedno, slobodno i podsticajno korišćenje tehnologije. U tome važnu ulogu imaju država, roditelji i svi pružaoci digitalnih usluga.

– Komitet u dokumentu daje konkretne smernice državama o zakonodavnim, političkim i praktičnim merama koje treba da preduzmu kako bi se osiguralo puno ostvarivanje prava deteta u digitalnom prostoru. Međutim, iako je od pojave interneta i usvajanja Konvencije prošlo gotovo tri decenije, prava deteta u digitalnom okruženju i dalje nisu dovoljno prepoznata od strane kreatora internet politika na globalnom nivou – ukazuje Kuzmanović.

Čak i roditelji nesvesno krše prava dece
Iako se danas sve više digitalnih sadržaja i alata kreira upravo za decu – poput veb-pretraživača, edukativnih aplikacija ili igara – digitalno okruženje i dalje otvara brojne načine za kršenje njihovih prava.

Naša sagovornica kaže da su deca izložena rizicima koji mogu ozbiljno ugroziti njihovu privatnost, bezbednost, dostojanstvo i razvoj.

Prema njenim rečima, najčešće povrede digitalnih prava dece uključuju neovlašćeno prikupljanje i korišćenje njihovih ličnih podataka, izloženost štetnim i neprimerenim sadržajima, digitalno nasilje, kao i manipulaciju putem algoritama ili reklama.

Kuzmanović dodaje da čak i roditelji, često nesvesno, učestvuju u kršenju prava deteta putem tzv. šerentinga – objavljivanjem fotografija i informacija o deci na društvenim mrežama, čime ugrožavaju njihovo pravo na privatnost.

Više na LINKU.