Koliko često treba da peremo noge

Neki ribaju noge svakog dana, dok drugi misle da je potrebno samo preliti ih vodom pod tušem.

Da li održavamo higijenu ovog važnog dela tela kako treba?

Budimo iskreni - kada uskočimo pod tuš i posegnemo za sapunom i lufom, uvek nekim delovima tela više posvećujemo pažnju u odnosu na druge.

Područje ispod pazuha sigurno nasapunjamo, isperemo, a onda sve nanovo.

Kad je reč o stopalima, budući da se nalaze skroz dole, možemo ih lako prevideti.

No, prema pojedinim stručnjacima, naša stopala zaslužuju jednaku, ako ne i veću pažnju.

Na primer, i britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) savetuju svakodnevno pranje nogu sapunom i vodom.

Kao jedan od razloga za pažljivu negu navode sprečavanje mirisa. Tabani sadrže 600 znojnih žlezda po kvadratnom centimetru kože, više nego bilo koji drugi deo tela.

Iako znoj sam po sebi nema miris, sadrži hranjivu smešu soli, glukoze, vitamina i aminokiselina, koje bakterijama u tom delu dođu kao švedski sto.

A bakterija ima mnogo.

„Stopalo može biti veoma vlažna, mokra i topla sredina, naročito između nožnih prstiju, pa stoga predstavlja potencijalno leglo mikroba", kaže Holi Vilkinson, stručnjak za lečenje rana na Univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji.

Činjenica da većina ljudi nazuva čarape i obuva cipele, zadržavajući vlagu unutra, dodatno pogoršava čitavu stvar.

Ako bismo uvećali bilo koji kvadratni centimetar ljudske kože, pronašli bismo između 10.000 i milion bakterija.

Topli i vlažni delovi kože, kao što su stopala, važe za njihova staništa i predstavljaju dom najvećeg broja vrsta.

Na primer, stopala su idilično utočište za korino stafilokoka bakteriju.

Kada je reč o gljivicama, naše oznojne noge su utopija svim rodovima, među kojima su Aspergillus (patogen koji se često nalazi u tlu), Cryptococcus, Epicoccum, Rhodotorula, Candida (vrsta kvasca koja prirodno živi na telu, ali može postati oportunistički patogen), Trichosporon i druge.

Zapravo, ljudsko stopalo sadrži veću bioraznolikost gljivičnih vrsta nego bilo koji drugi deo tela.

• Iznenađujuća prednost prstiju smežuranih u vodi
• Treba li češće menjati posteljinu
• Osam ključnih stvari za higijenu doma

To bi mogao biti ubedljiv argument za pranje stopala.

Za potrebe jedne studije, istraživači su uzeli briseve sa tabana 40 dobrovoljaca.

Otkrili su da pranje tog dela tela značajno utiče na broj bakterija.

Ispitanici koji su prali noge dva puta dnevno imali su oko 8.800 bakterija po kvadratnom centimetru kože, dok su oni koji su se bavili higijenom tog dela tela svaki drugi dan imali više od milion bakterija.

Međutim, samo zato što su naši tabani prepuni mikroba, ne znači nužno i da su smrdljivi ili da treba da brinemo.

Kao i uvek, nije bitan kvantitet, već i vrsta bakterije.

Stafilokoka je ključni igrač kada je reč o proizvodnji nestabilnih masnih kiselina odgovornih za neugodan miris stopala.

Znojne žlezde na koži stopala ispuštaju opojnu mešavinu elektrolita, aminokiselina, uree i mlečne kiseline.

Za stafilokoku je to prava gozba - tokom ishrane pretvara aminokiseline u volatilne masne kiseline.

Glavni hemijski krivac je izovalerinska kiselina neprijatnog mirisa opisanog kao „izrazito kisela nota".

Poređenje je na mestu jer mnogi sirevi sadrže sličnu mešavinu volatilnih hemikalija.

U jednoj studiji iz 2014, rađenoj na osnovu uzorka brisa stopala uzetog od 16 ispitanika, istraživači su otkrili da stafilokoka čini 98,6 odsto bakterija prisutnih na tabanima.

Nivo volatilnih masnih kiselina, što podrazumeva i izovalerinsku kiselinu (ključnu komponentu neugodnog mirisa stopala), takođe je značajno veći na tabanu u poređenju sa zavojem na vrhu stopala.

Sve u svemu, studija je pokazala da je intenzitet neugodnog mirisa stopala u korelaciji sa ukupnim brojem prisutnih stafilokoka - još jedan razlog da posegnete za sapunom.

Međutim, pranje nogu nije vezano samo za uklanjanje neugodnog mirisa.

Mnoge bolesti i problemi mogu biti sprečeni dobrom higijenom stopala.

„Zbog malog prostora između nožnih prstiju, ta područja su posebno izložena riziku od infekcija koje uzrokuju mikrobi", kaže Džošua Zajhner, vanredni profesor dermatologije u njujorškoj bolnici Maunt Sinai.

„One izazivaju svrab, otoke i neugodan miris.

„Poremećaj površinskog sloja kože može povećati rizik od prodora mikroorganizama u kožu, što dalje može uzrokovati ozbiljniju infekciju mekog tkiva, poznatu kao celulitis" objašnjava on.

Prema Zajhneru, najčešći problem je pojava atletskog stopala, površinske gljivične infekcije kože na stopalima.

Gljivice koje uzrokuju atletsko stopalo uspevaju u toplim, tamnim i vlažnim okruženjima - stoga ovo stanje najčešće zahvata prostore između nožnih prstiju.

Održavajte ovo područje čistim i suvim i uskratićete gljivama njihov savršeni dom.

To je dobra stvar jer atletsko stopalo može uzrokovati niz neugodnih simptoma poput svraba, osipa, ljuštenja kože i njenog pucanja na tabanima i između prstiju.

Takođe, održavanje higijene stopala može sprečiti infekcije kože, poput onih uzrokovanih bakterijama Staphylococcus ili Pseudomonas.

Iako one prirodno postoje na vašoj koži, ako uđu u krvotok putem posekotine, to može dovesti do ozbiljne infekcije.

Čak i manja infekcija stafilokokom može dovesti do čireva - izbočina gnoja koje se stvaraju ispod kože oko folikula dlake ili lojnih žlezda.

„Stopala su sklonija infekcijama, jer na njima ima dosta biomase bakterija.

„Takođe, ako imate pukotine ili ozlede na stopalima, ona obično zaceljuju daleko sporije od ostalih delova tela", kaže Vilkinson.

„U takvoj situaciji, ako imate povredu, postoji veća verovatnoća od prodora patogena ući u ranu, gde mogu da se nasele i da se razviju."

Iako se infekcije kože mogu pojaviti čak i ako vodite računa o higijeni stopala, redovno pranje smanjuje broj bakterija.

Dakle, u slučaju da se posečete, manje mikroba će ući u krvotok.

Često pranje stopala je posebno važno ako bolujete od dijabetesa, stanja koje ljude čini podložnim čirevima i kožnim infekcijama.

Istraživanja su pokazala da stopala dijabetičara sadrže više patogenih bakterija na koži.

„Tamo vrebaju priliku da izazovu infekciju.

„Dakle, veoma je važno da ljudi s dijabetesom održavaju higijenu svojih stopala, jer su izloženi većem riziku od razvoja infekcije", kaže Vilkinson.

Da stvar bude gora, ljudi oboleli od dijabetesa imaju oslabljen imunološki odgovor, pa ako dobiju infekciju, njihovo telo se ne može odbraniti.

Takođe, pacijenti s dijabetesom su skloni posekotinama, povredama i ranama na stopalima koje ne zarastaju.

Ako se one ne otkriju rano, možda će biti potrebna amputacija nožnih prstiju, stopala ili čak čitave noge.

„Ukoliko pacijent ima nekontrolisani dijabetes, možda ima oštećenje živaca u stopalima, pa ne može pravilno da ih oseti", kaže Vilkinson.

„Sam čin pranja omogućava nam da pravilno proverimo da li imamo na stopalima bilo kakvu manju ogrebotinu ili suvo mesto koji bi mogli doprineti infekciji."

Iz tog razloga Vilkinson i dobrotvorne organizacije, poput Diabetes UK, preporučuju da dijabetičari peru noge svaki dan.

Ali što je sa ostalima? Pojedini stručnjaci tvrde da kod većine ljudi svakodnevno pranje nogu ne pospešuje zdravlje i da čak može povećati rizik od problema s kožom.

Uostalom, koža se oslanja na svoju zajednicu korisnih mikroba za obavljanje bitnih funkcija.

Oni odbijaju štetne bakterije, proizvode lipide, koji održavaju vlagu kože i čine je gipkom, pa čak pomažu i u zaceljivanju rana.

Intenzivno pranje i ribanje može ukloniti ove korisne vrste, naročito ako je voda vruća.

Kao rezultat, koža može postati suva, nadražena ili vas može svrbeti.

Ispucala koža može dopustiti bakterijama da probiju obično neprobojnu kožnu barijeru, povećavajući verovatnost pojave infekcija.

„Preterano pranje može poremetiti kožnu barijeru, skidajući s kože prirodna ulja, što dalje može izazvati suvoću i upalu", kaže Zajhner.

Usled toga se javljaju svrabež, suva koža, a u težim slučajevima i pojave poput ekcema.

„Takođe je važno ne ribati preterano kožu stopala i ne ljuštiti je.

„Žuljevi se razvijaju zbog svakodnevnih trauma, ali oni zapravo štite stopala od okoline. Uklanjanjem žuljeva, uklanjamo i tu zaštitu", objašnjava.

Isto tako, postoji bojazan da bi antibakterijski sapuni mogli poremetiti osetljivu ravnotežu mikroorganizama na koži, ubijajući korisne vrste i dopuštajući pojavu otpornijih, patogenih sojeva koji su otporni na antibiotike.

Najzad, mikrobi moraju u određenoj meri izazvati naš imuni sistem kako bi mogao obaviti svoj posao.

Ukoliko tokom detinjstva ne dođemo u kontakt sa stalnim protokom bakterija i virusa, naša tela neće naučiti kako ispravno da odgovore na napad.

Pojedini stručnjaci veruju da prečesto kupanje ili tuširanje zapravo može biti kontraproduktivno upravo iz tog razloga.

I dalje smo suočeni s večitom dilemom - koliko često treba da peremo noge?

U izvesnoj meri, to je na svakom od nas da odluči.

„Ljudima s dijabetesom se bez izuzetka savetuje da peru noge svaki dan", kaže Vilkinson.

„Ali ako nemate nikakvih težih oboljenja, dermatolozi obično savetuju da je svakih nekoliko dana više nego dovoljno za održavanje dobre higijene, bez uklanjanja veće kolličine prirodnih ulja s vaše kože."

Međutim, Vilkinson ističe da, ukoliko volite trčanje i vežbanje u teretani, tada ćete očigledno morati da perete noge redovnije nego neko ko je manje aktivan.

Takođe, nije važna samo učestalost pranja.

Način na koji perete i sušite stopala takođe može uticati na zdravlje.

„Mnogi ljudi misle da je za pranje nogu dovoljno da samo pustite vodu da curi dok se tuširate, ali nije tako - zapravo, treba fizički oprati noge sapunastom vodom", kaže Vilkinson.

Međutim, Den Baumgart, doktor opšte prakse i predavač neuronauke i fiziologije na Bristolskom univerzitetu u Velikoj Britaniji, pacijentima naglašava da je najvažnije da dobro osuše stopala.

„Kad između nožnih prstiju imate nakvašenost ili vlagu koji se zadržavaju tamo u toplom okruženju, tada ste skloni razvoju pojava poput atletskog stopala i drugih gljivičnih infekcija", kaže Baumgart.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Jačanje pokreta ljudi koji ne peru odeću
• Prodate najstarije pantalone na svetu
• Kandida auris: Gljivična infekcija koja hara američkim bolnicama