'Najlakša meta': Najnoviji udar Rusije na radnu snagu iz inostranstva

U Rusiji živi više od šest miliona migranata, prema najkontroverznijim procenama, a čitavi segmenti privrede zavise od njihovog rada.

Uprkos tome, oni ostaju jedna od najugroženijih grupa u zemlji i često su žrtve diskriminacije.

Rusija je ove godine pokrenula „registar kontrolisanih ljudi" - sistem osmišljen da prati migrante koji krše zakone.

Kad neko završi u registru, može da izgubi posao, položaj na univerzitetu, pa čak i pristup vlastitom novcu.

Ali mnogi, kao što je otkrio BBC, na ovom spisku završavaju greškom.

Arsen* se jednog jutra početkom aprila probudio i saznao da je bankarska aplikacija na njegovom telefonu blokirana.

Ovaj 25-godišnjak, koji se iz Kazahstana preselio u Rusiju 2020. prethodnu noć je bio u izlasku sa prijateljima i želeo je da jednom od njih prebaci malu količinu novca.

Kad je pokušao da to uradi, na crvenoj pozadini zasvetlelo je upozorenje koje je glasilo „odbijeno".

„Ministarstvo unutrašnjih poslova Ruske Federacije dodalo vas je na spisak kontrolisanih stranih državljana.

„Zabranjuju vam se sve bankovne operacije osim: dolazećih novčanih uplata; obaveznog plaćanja državnih usluga, podizanja gotovine ne više od 333 evra mesečno", glasilo je objašnjenje.

• Migranti u Rusiji idu u rat pod prisilom
• Zašto ljudi napuštaju Rusiju i kuda idu
• „Državni posao”: Rusija vrbuje migrante sa finske granice za rat sa Ukrajinom

Isprva je Arsen mislio da je reč o nekakvoj grešci.

Poput miliona drugih migranata iz Centralne Azije bio je u Rusiji legalno, radeći i iznajmljujući smeštaj.

Pozvao je banku, ali su mu tamo rekli da se oni ne bave takvim pitanjima i savetovali ga da kontaktira ministarstvo.

Pretraživši stan, pronašao je oko 500 rubalja (6 evra) gotovine, koje je iskoristio da stigne do policije stanice.

Policajci su ga preusmerili do tržnog centra u severnoj Moskvi, gde je lokalna kancelarija za migrante, koja se obično bavi pitanjima prijave i radne dozvole.

Kad je stigao, otkrio je da je sledeći dostupan termin za prijem tek za 10 dana.

Arsen je uskoro morao da plati stanarinu i kupi hranu.

Kontaktirao je nekoliko advokata, ali nije imao novca za prvobitne konsultacije.

Sa poslednjim ostacima novca, Arsen je odlučio da otputuje u Saharovo, ozloglašeni migrantski centar šezdesetak kilometara jugozapadno od Moskve.

Saharovo je poznato po dugim redovima i ponižavajućim procedurama poput davanja uzoraka krvi i urina kako bi se otkrile „društveno značajne bolesti" kao što su HIV, sifilis i tuberkuloza.

„Stajao sam tri sata u redu ispred, na snegu", ispričao je Arsen za BBC.

„Tu su bile žene, deca, penzioneri. Bilo je naoružanih policajaca za razbijanje demonstracija koju su psovali svakoga.

„Osećao sam se kao da sam u nekakvom ISIS-ovom kampu. Svuda su bile čelične ograde. Ponašali su se prema vama kao prema životinjama", prepričava.

Voda i grickalice bile su dostupne po prevelikim cenama, a kad je Arsen na kraju uspeo da uđe, video je „decu kako spavaju po ćoškovima".

Posle više od osam sati, dobio je papirnu narukvicu sa identifikacionim brojem koju je morao da nosi dok se obrađuje njegov slučaj.

Putovao je kući javnim prevozom kao da je, kako je to nazvao, „žigosan".

Kad se narednog dana vratio u Saharovo da bi dao otiske prstiju i uradio testove, Arsen je ispričao da je zatekao nehigijenske medicinske prostorije i hodnike, prljave toalete u kojima nije mogla da se povuče voda, i podove prekrivene vatom sa flekama od krvi.

Pogledajte video o posterima nalik na policijske fotografije uhapšenih imigranata u SAD

'Pooštravanje kontrole'

Migranti u Rusiji se odavno suočavaju sa diskriminacijom, ali „registar kontrolisanih ljudi", pokrenut u martu 2024, doneo je neke nove prepreke.

Poslanici, koji su prvi predložili zakon 2024, rekli su da postoji potreba da se „pooštri kontrola" i stvori centralizovana evidencija kršitelja migrantskih propisa.

Pored suočavanja sa ograničenjima za podizanje i prebacivanje novca, oni koji se nađu na spisku ne mogu da se presele u drugu oblast, putuju u inostranstvo, kupuju ili prodaju posede, stupaju u brak, voze, otvaraju bankovni račun ili registruju firmu.

U prvom mesecu njegovog postojanja, na spisak je dodato nekih 685.000 ljudi.

Imajući u vidu da u Rusiji ima oko 6,2 miliona migranata, to znači da se otprilike svaki deveti sada smatra „kontrolisanim".

U Rusiji, gde stanovnici mnogih susednih država mogu slobodno da uđu u zemlju bez obavezne vize, izraz „ilegalni migrant" prevashodno se ne odnosi na ljude koji su ušli u zemlju ilegalno.

Njime se nazivaju oni koji su ostali duže nego što su smeli, radili bez odgovarajuće dozvole ili nisu prijavili adresu.

Ruske vlasti često tvrde da migranti čine neproporcionalan broj zločina.

Teški zločini koje čine migranti porasli za 32 odsto, posebno teški za 26 odsto, a ekstremistički za 147 odsto, izjavio je 2024. Aleksandar Bastrikin, šef ruskog Istražnog odbora.

Ali ovi podaci se ne poklapaju sa zvaničnim informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, koji pokazuju da je broj zločina koje su počinili stranci zapravo opao.

Većina migranata u Rusiji dolazi iz Uzbekistana, zatim slede Tadžikistan, Kazahstan, Kina Kirgistan, Jermenija, Azerbejdžan i Belorusija.

Neke od ovih zemalja se u velikoj meri oslanjaju na novac koji kući šalju radnici iz Rusije.

Svetska banka je 2024. procenila da ove doznake čine skoro polovinu tadžikistanskog brudo društvenog proizvoda, skoro 20 odsto kirgistanskog, i 14 odsto uzbekistanskog.

Migrantski radnici su ključni i za rusku privredu.

U Moskvi, više od polovine građevinskih radnika su migranti.

Oni čine oko trećine radne snage u saobraćaju, maloprodaji, hotelijerstvu i ugostiteljstvu, pokazuje istraživanje moskovske Više ekonomske škole.

Ali ovi radnici obično ne predstavljaju konkurenciju domaćem stanovništvu na poslovima, umesto toga popunjavaju uloge koje lokalni ljudi imaju običaj da izbegavaju.

„Tvrdnja da Moskvu grade, čuvaju i čiste migranti nije preterivanje", napisali su istraživači Više ekonomske škole.

Upozorili su da bi stroža politika prema migrantima mogla da dovede do nestašice radne snage.

'Samo Slovenima'

Ipak, neki stanodavci odbijaju da iznajmljuju stanove migrantima, naglašavajući u oglasima da će se sobe izdavati „samo Slovenima".

Čak i oni koji nude smeštaj često će odbiti da zvanično prijave stanare, uprkos zakonskoj obavezi koja to nalaže.

Migranti, bez prijave, rizikuju da postanu „ilegalni" u očima države.

Mnogi su prisiljeni da se oslanjaju na nezvanične firme koje im obezbeđuju lažna dokumenta.

Deca migranata često se ne primaju u škole i vrtiće.

Policijske racije na radnim mestima su uobičajene, a grupe za zaštitu ljudskih prava kažu da zvaničnici često uspevaju da iznude mito preteći deportacijom.

Posle smrtonosnog napada na moskovsku dvoranu Krokus u martu 2024, koji su navodno izvela četvorica državljana Tadžikistana, vlasti su sprovele masovne racije.

Hiljade migranata su pritvorili zbog navodnih kršenja propisa, a lideri tadžikistanske zajednice prijavili su porast zlostavljanja.

Tadžikistanska vlada je savetovala građane u Rusiji da ne izlaze napolje.

Pored novog registra, ruske vlasti su protekle godine pooštrile i migrantske propise na brojne druge načine.

Sada je teže dobiti boravišnu dozvolu putem braka, podnosioci zahteva moraju da dokažu dugoročno zajedništvo, ne samo brak sam po sebi.

Deci koja ne govore osnovni ruski može biti zabranjeno školovanje, a novi zakon omogućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova da protera migrante bez održavanja sudskog ročišta.

• Šta znamo o optuženima za napad u Moskvi: BBC u tadžikistanskom selu
• Dok Rusija žali za žrtvama napada u Moskvi, kako će reagovati Putin
• Kako je Rusija iznosila lažne tvrdnje o napadu na Moskvu

Osnovne greške

Mnogi ljudi koji završe u registru kontrolisanih ljudi u praksi nisu uradili ništa loše, kaže Valentina Čupik, pravnica za ljudska prava i osnivačica Centra za zaštitu prava migranata.

Čupik je i sama stigla u Rusiju iz Uzbekistana 2005. kao politička izbeglica i provela godine nudeći pravnu pomoć migrantima.

Rusija joj je 2021. ukinula taj status i zabranila da ponovo uđe u zemlju narednih 30 godina.

Čupik sada radi iz inostranstva i veruje da je taj potez bio kazna za njene kritike Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prva dva dana pošto je uveden registar kontaktiralo ju je više od 30 ljudi koji su rekli da su se greškom našli na spisku, ispričala je za BBC.

BBC je pitao ministarstvo koliko je grešaka napravljeno, ali odgovor još nije dobio

Olesija*, mlada žena koja je godina živela i radila legalno u Rusiji, jedna je od onih koja se obratila Čupik za pomoć.

Poput Arsena i ona je otkrila da joj je bankovni račun najednom blokiran i da je navedena kao „ilegalna imigrantkinja".

Šta je bila greška?

„O" u njenom prezimenu bilo je napisano na njenoj migrantskoj prijavi kao „a".

„Otišla je pravo u Ministarstvo za migrante", ispričala je Čupik za BBC.

Isprva su joj pretili deportacijom.

Podnosili su žalbe, zvali više zvaničnika i konačno ih naveli da pregledaju Olesijina dokumenta.

„Na kraju su se izvinili i priznali da je njihova greška, ali su joj rekli da mora da sačeka da je isprave", prepričava Čupik.

Više od mesec dana kasnije, Olesija još čeka dokumenta.

U međuvremenu, mogla bi da izgubi posao.

Njen poslodavac bi mogao da se suoči sa visokom novčanom kaznom zato što upošljava nekoga ko se zvanično vodi kao ilegalni migrant.

„Zar nisu mogli samo da provere njen pasoš?

„Čista lenjost. Čitav sistem je zasnovan na nemarnosti i nebrizi", rekla je Čupik.

Neki analitičari su sugerisali da ovi problemi nastaju zbog toga što su vlasti u tranzicionoj fazi i pokušavaju da koordinišu različita ministarstva.

Ali je to slaba uteha za one čiji su životi okrenuti naglavačke.

'Stigma javnosti'

Ljudi mogu da završe u registru iz raznoraznih razloga.

Nekima su istekle vize i dozvole, drugima rokovi ili su im našli greške u papirologii.

„Čak i sitniji problemi mogu da dovedu do uvrštavanja u registar", kaže K.R., imigrantski pravnik iz Volgograda.

Zatražio je da samo njegovi inicijali budu objavljeni zbog opasnosti od otvorenog razgovora o ovoj temi.

„Registri su instrumenti pritiska, izolacije i represije, a biti uvršten donosi stigmu javnosti i donosi ozbiljne pravne posledice.

„Naša država koristi ovaj model kontrole pod izgovorom da uvodi red", kaže on.

Mirat*, univerzitetski student iz Turkmenistana, novčano je kažnjen u februaru zato što nije platio autobusku kartu, iako je imao ispravnu studentsku propusnicu.

On se žalio višem sudu, ali dok je čekao odluku, saobraćajne vlasti su ga optužile na sudu niže instance.

Ta institucija je presudila protiv njega, ignorišući mu žalbu, i posmatala neplaćenu kartu i naknadnu kaznu kao zasebni prekršaj.

Prema smernicama Ministarstva za unutrašnje poslove ovo je dovoljno da se on smatra „počiniteljem u povratu".

Mirat je sada u registar i preti mu izbacivanje sa univerziteta.

„Kontrolori u prevozu moraju da ispune kvote, a migranti su najlakše mete

„Oni su ljudi bez prava i lako je iznuditi mito od njih, lako je vršiti pritisak na njih i ako ima potrebe za tim, lako ih je poslati u rat", kaže Čupik.

• Velika razmena zarobljenika Rusije i Ukrajine: '1.000 za 1.000'
• Nevidljivi gubici: Koliko hiljada ruskih boraca gine u Ukrajini
• „Situacija u Ukrajini je teška, nema milosti ni za koga“: Nova izbeglička kriza u Evropi

Ruski rat u Ukrajini je takođe postao još jedno oruđe pritiska.

Migrantima se ponekad nudi ubrzano sticanje državljanstva ili ukidanje zabrane ulaska u zemlju u zamenu za potpisivanje ugovora sa vojskom.

Bilo je izveštaja o ljudima u pritvoru koji su dobili šansu da se „dobrovoljno" prijave za front umesto da završe u zatvoru ili da ih deportuju.

Sve se ovo dešava u trenutku dok ruski zvaničnici redovno kritikuju druge zemlje za navodnu diskriminaciju manjina kojima je ruski jezik maternji.

U izveštaju iz 2024, Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Zapad za „rasističke stavove nasleđene iz kolonijalizma".

Ali kada zvaničnici u Rusiji govore o „osvetljivanju" regiona da bi bili malo „zacrnjeni" strancima, takve komentare niko ne kritikuje.

Arsen, mladić koji je stajao na snegu u Saharovu i bio izložen testiranjima u prljavim prostorijama, dočekao je srećan kraj.

Nekoliko dana pošto su ga ubacili u registar, najednom su ga uklonili sa spiska.

Niko mu je nije rekao zašto je bio stavljen na taj spisak i niti mu je upućeno ikakvo izvinjenje zbog toga.

*Imena su poznata redakciji i izmenjena na zahtev sagovornika

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako će se 2025. promeniti migracije širom sveta
• Tražioci azila, migranti ili izbeglice: Ko je ko
• 'Ne otvarajte ta vrata': 'Crveni karton' koji pomaže migrantima ugroženim od deportacije iz Amerike
• Šta je Trampova 'zlatna karta' i kako funkcionišu slični programi u svetu
• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Novi vizni režim olakšava kvalifikovanim radnicima da imigriraju u Nemačku