Može li ova nova tehnologija da vas spase od klizišta

Klizišta su veoma česta prirodna opasnost u kojoj stradaju hiljade ljudi i koja svake godine uništi imovinu vrednu milijarde dolara. Mnoge zemlje redovno pogađaju klizišta, ali samo nekolicina njih je uspela da iznađe inovativna rešenja.

Šruti je odrasla u podnožju zelenih planina Zapadni Gati u južnoj indijskoj državi Kerali i viđala je klizišta čitavog života.

Klizišta su deo svake sezone monsuna.

„Nisam verovala da će postati toliko destruktivna”, rekla je ona za BBC.

• Šta da radite ako se zateknete blizu klizišta
• Velike poplave u Bosni i Hercegovini, ima nestalih i stradalih
• „Katastrofa za koju je kriv čovek: Gradovi i naselja koje su progutale jaruge

Ali u noći 30. jula lavina blata je zakopala njeno selo.

Čoralmala je bila najteže pogođeno mesto u distriktu Vajanad.

Broj poginulih je prema izveštajima varirao 250 do 400.

Toga dana je poginulo devet članova njene neposredne porodice, među njima i njeni roditelji, sestra, ujak, ujna, rođaci i deca njenog ujaka.

„Kad sam se vratila u selo, videla sam veliku stenu preko mesta na kom se nekada nalazila moja kuća. Postala sam jako emotivna i slomila se.”

Ova 24-godišnjakinja otišla je na posao u vreme dešavanja katastrofe i tako izbegla sigurnu smrt.

U klizištima stradaju hiljade ljudi svake godine i oni uništavaju imovinu širom sveta vrednu milijarde dolara.

Naučnici razumeju uzroke klizišta i eksperimentišu sa sistemima ranog upozorenja sa određenim uspehom.

Oni tvrde da čak i ako uspemo tačno da predvidimo vreme kad će se klizište dogoditi, biće teško predvideti pokrete svog tog krša, koji je glavni uzrok smrti i razaranja.

Šta dovodi do nastanka klizišta?

Do klizišta dolazi kad padine više ne mogu da pruže otpor gravitaciji ili preko spoljnih okidača kad dođe do obilnih padavina, erozije podnožja padina koja se dešava u obalskim oblastima i promene jačine materijala pod izloženošću vremenskim uslovima.

„Klizište je kretanje mase materijala, kao što su stene, zemlja ili krš, niz padinu. Ona mogu da se dese iznenada ili sporije tokom dužeg vremenskog perioda”, prema Britanskom geološkom društvu.

Svetska banka procenjuje da obilne padavine svake godine pokrenu oko 400.000 klizišta, a da 130.000 njih izazovu zemljotresi.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da su u tri decenije između 1988. i 2017. godine, klizišta izazvala 18.000 smrti i pogodila 4,8 miliona ljudi širom sveta.

Neki učenjaci tvrde da su razaranja koja izazivaju klizišta potcenjena u zvaničnim procenama.

„Obično beležim oko 450 klizišta koja izazovu gubitak života širom sveta svake godine, sa Južnom Azijom koja je najteže pogođena oblast. Ona odnose oko 4.500 života u prosečnoj godini, ali je ta brojka ponekad mnogo viša”, objašnjava profesor Dejv Pitli, naučnik za zemlju i prorektor Univerziteta u Halu, u Velikoj Britaniji.

Klimatske promene i ljudski faktor

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će klimatske promene i rast temperatura pokrenuti više klizišta u planinskim oblastima sa snegom i ledom.

Profesor Petli kaže da njima najviše doprinosi izgradnja puteva i brana.

„Loš kvalitet gradnje puteva je najveći problem”, objašnjava profesor Pitli.

„Takođe gubimo šume na značajan način.”

Krčenje šuma i graditeljske aktivnosti jesu doprinele klizištima u državi Kerala.

Šruti i njena zajednica su znali da je oblast ranjiva posle smrtonosnog klizišta u kom je stradalo 17 ljudi 2019. godine.

Kao i većina porodica u njenom selu oni su živeli tamo generacijama i nisu želeli da se sele.

„Nismo shvatili upozorenje ozbiljno”, priznaje Šruti.

„Da smo dobili konkretno upozorenje, koje bi reklo kada i gde će se dogoditi klizište, ne bismo ostali”, kaže ona.

Predviđanje klizišta

dom u Zapadnim Gatima i himalajskom regionu bio je jedna od oblasti podložnih rizicima.

Kala Venkat Udaj predaje na Indijskom institutu za tehnologiju (IIT), Himačal Pradeš.

Njegov kampus u gradu Mandi nalazi se u dolini i okružen veličanstvenim Himalajima.

„Vidim klizišta sa prozora“, kaže on.

Godine 2017, došlo je do velikog klizišta blizu kampusa IIT-a u kom je stradalo 48 ljudi.

Ovaj incident je ostavio trajnog traga na 39-godišnjem naučniku.

On je osmislio uređaj sistema ranog upozorenja koji može da prati ključne vremenske indikatore kao što su temperatura, jačina svetla i vlažnost.

Takođe sadrži merač kiše.

Postoji i brzinometar koji može da predvidi kretanje zemljišta ispod.

Instrument košta 3.500 dolara i mora da bude zakopan na plitkoj dubini.

„Za šest godina smo predvideli 100 lokalizovanih klizišta. Koristimo veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Dobijamo više podataka i sigurno smo da će ovaj uređaj moći da predvidi 99,8 procenata klizišta najmanje sat vremena ranije.“

Sistem ranog upozorenja se aktivira na više od 60 mesta duž oboda puteva.

Izazov za nauku

Podaci se obrađuju u realnom vremenu i ako postoji neki znak opasnosti, saobraćaj se zaustavlja na ugroženim deonicama puta.

Ovaj uređaj može da predvidi kretanje na konkretnoj padini.

Britansko geološko društvo kaže da izrada procene rizika na velikoj oblasti sa više padina je veoma teška.

„Iako je ostvaren značajan napredak u našoj sposobnosti da predvidimo klizišta, istraživanje i dalje mora da poboljša naše razumevanje i da razvije bolje razumevanje modela predviđanja.“

Društvo kaže da će, zbog promenljive prirode našeg krajolika, stepen nepredvidljivost zauvek postojati.

Sateliti sada mogu da predvide pokrete padina od samo tri milimetra.

Međutim, to još uvek nije dovoljno dobro da projektuje kad će se padina obrušiti.

Profesor Dejv Pitli kaže da će ponekad kretanje stena da se ubrza a onda samo zaustavi.

U Norveškoj su ljudi koji žive u podnožju planine Manen bili evakuisani 18 puta pre nego što je konačno došlo do klizišta.

Količinu stena i krša koje klizište nanese takođe je teško izračunati jer zavisi od pređene razdaljine od tačke okidača do tačke udara, i prirode samog brda.

„U Vajanadu, padine same po sebi bile su poznate kao potencijalno nestabilne, ali je katastrofu izazvalo dočekivanje klizišta osam ili više kilometara nizbrdo. To je jako teško predvideti”, ističe profesor Pitli.

Sprečavanje klizišta

Hong Kong je pokazao da je moguće smanjiti broj smrti i razaranje.

Ova teritorija uvela je sistem upozorenja na klizišta 1977. godine.

Smrti od klizišta značajno su opale od sredine osamdesetih, a Hong Kong nije prijavio nijedan novi smrtni slučaj još od 2008. godine.

„Hong Kong ima mrežu od stotinak merača plus radar za kišu da bi pravio tačna i pouzdana predviđanja“, kaže Petli.

On dodaje da mi takođe možemo da intervenišemo kako bismo zaustavili ili ublažili posledice klizišta.

To često podrazumeva isušivanje vode iz padine.

„Važna tehnika je ojačati padinu, što bi ponekad moglo da znači stavljanje sidra ili eksera u nju.“

Podizanje barijera kao što su zaštitne brane da bi se zaustavio krš takođe je deo plana prevencije.

Japan već koristi ove metode, kaže Petli.

„Postoje dobro razrađene, veoma efikasne tehnike za izlaženje na kraj sa padinama. Ali one su veoma skupe.”

Spašavanje života

Mnoge zemlje u razvoju nemaju resurse za podizanje barijera ili nisu u situaciji da evakuišu ljude.

U Vajanadu, Šruti je morala da pretrpi još ličnog bola.

Dok se vraćala sa komemoracije za njene roditelje i rođake, učestvovala je u saobraćajnoj nesreći u kojoj je tragično nastradao njen verenik.

Njeno selo koje je nekada bilo dom za 1.000 ljudi sada je zatrpano u ruševinama.

Šrutina bivša škola i stari komšiluk su potpuno nestali.

Živopisno selo se pretvorilo u otpad.

Pošto se klizište dogodilo usred noći bez ikakvog upozorenja, kaže Šruti, njena porodica nije imala nikakve šanse da pobegne.

Ona se nada da će naučnici jednog dana pronaći rešenje za sprečavanje ovakve vrste katastrofa.

• Zašto uragani postaju razorniji i opasniji
• Četiri načina kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike
• Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju zdravlje - novo istraživanje stručnjaka

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]