Šokantna smrt ministra podseća Ruse na sovjetske čistke

Smrt bivšeg ruskog ministra saobraćaja Romana Starovojta, čije je telo pronađeno nekoliko sati nakon njegove smene u ponedeljak, uzdrmalo je zemlju usred tekućeg rata sa Ukrajinom.

Ovaj 53-godišnjak umro je od prostrelne rane za koju se sumnja da ju je sam sebi naneo u automobilu, ali je vremenska odrednica njegove smrti nejasna.

Pozivajući se na neimenovani izvor blizak istrazi, ruska poslovna publikacija Forbs izvestila je da je Starovojt umro pre više od jednog dana.

Ako to bude bilo potvrđeno, Starovojt će biti prvi ministar koji je umro od samoubistva za više od 30 godina.

Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo je 1991. godine oduzeo sebi života pošto je učestvovao u neuspelom državnom udaru protiv predsednika Mihaila Gorbačova.

Međutim, izgleda da Starovojtova priča mnogo više podseća na sudbinu jednog drugog sovjetskog ministra unutrašnjih poslova Nikolaja Ščelokova, koji se suočio sa optužbama za korupciju, krađu i zloupotrebu položaja nakon što je smenjen sa dužnosti.

Ščelokov je pucao u sebe 1984. godine, samo jedan dan nakon što su mu oduzete sve državne počasti.

Starovojt je služio kao ministar saobraćaja malo više od godinu dana.

Pre toga je bio guverner Kurske oblasti više od pet godina.

Ubrzo nakon što je otišao, deo teritorije ove oblasti okupirala je Ukrajina nakon iznenadnog upada u avgustu 2024. godine.

Rusiji je trebalo oko osam meseci da potisne sve ukrajinske snage iz oblasti.

U aprilu je Starovojtov bivši zamenik Aleksej Smirnov bio naimenovan za njegovog naslednika u Kursku – samo da bi bio uhapšen svega nekoliko nedelja kasnije, zbog pronevere milijardu rubalja (12,8 miliona dolara) iz budžeta za odbranu.

Starovojt je možda živeo u neizvesnosti poslednja tri meseca života, iako izraz koji izaziva strah i trepet, „gubitak poverenja" – često korišćen u smenama korumpiranih zvaničnika koji posle mogu da pretrpe ozbiljne posledice – nije bio korišćen u ukazu Kremlja kojim je smenjen sa položaja.

Slučajevi u kojima pritvorenici svedoče protiv vlastitih nadređenih veoma su česti u ruskom pravosudnom sistemu.

Ali sve do sada, zvaničnici su ili čekali hapšenje, držeći se očajnički za tračak nade da će ih veze na visokim položajima spasti, ili su uspevali da pobegnu u inostranstvo.

Krivični slučaj protiv Starovojta je trebalo da bude pokrenut svaki čas, prema ruskom dnevnom listu Komersant i novinskoj agenciji za poslovne vesti RBC.

Njegov bivši zamenik Smirnov takođe je navodno svedočio protiv njega, prema pisanju Komersanta.

U protekloj deceniji, desetine zvaničnika bilo je optuženo i pritvoreno po optužnici za utaju i proneveru.

Ali od prošle godine, broj slučajeva povezanih sa budžetom za odbranu se povećao.

Početkom jula, bivši zamenik ruskog ministra odbrane Timur Ivanov osuđen je na 13 godina zatvora zbog pronevere i pranja novca u medijski eksponiranom slučaju.

Starovojtova smrt živopisno ilustruje rastuću paniku među višim zvaničnima kojima preti hapšenje, jer su i te kako svesni sićušne stope oslobađajućih presuda i teških uslova života u kaznenim kolonijama.

Misteriozne okolnosti smrti takođe prizivaju Staljinovo doba, kad je bilo uobičajeno da zvaničnici oduzimaju sebi živote, iz straha od hapšenja i naknadnog pogubljenja.

Kad je Ukrajina okupirala deo Kurske oblasti, to je ukaljalo obraz predsednika Vladimira Putina.

Neko je za to morao da odgovara, jedino pitanje je bilo da li će krivicu za to preuzeti generali ili civilni zvaničnici.

Čini se da se sistem odlučio da kazni ove potonje, a Roman Starovojt se našao u situaciji da bude glavni krivac smatran odgovornim za okupaciju njegove rodne oblasti.

• Bivši ruski ministar pronađen mrtav, Putin ga smenio nekoliko sati ranije
• Visoki zvaničnik ruske odbrane optužen za primanje mita, preti mu do 15 godina zatvora
• Tramp „nezadovoljan" Putinom, šalje Ukrajini još naoružanja

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]