Izveštaj o medijskom pluralizmu: Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti

Kako je prenelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), izveštaj objavljen u junu pokazuje da Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti: tržišni pluralizam (71 odsto), politička nezavisnost (73 odsto) i društvena uključenost (70 odsto) dok je oblast osnovne zaštite u domenu srednje visokog rizika (60 odsto).
 
Izvštaj upozorava da ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija kao i da je preko kompanije Telekom Srbija, država "ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije".
 
"Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti. Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani", piše u izveštaju.
 
 
Navodi se i da lokalne vlasti "sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja".
 
Uslovi za rad novinara u Srbiji, ocenjeni su kao "izuzetno nepovoljni" a osim sve većeg broja SLAPP tužbi, odnosno strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija, izveštaj upozorava i na "upotrebu naprednog špijunskog softvera od strane srpske policije i obaveštajnih službi za nadzor novinara".

Po pitanju tržišnog pluraliteta, u izveštaju se navodi da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti a da se mnogi mediji, posebno tabloidi, održavaju "zahvaljujući direktnoj ili indirektnoj državnoj finansijskoj podršci, što potkopava njihovu uređivačku nezavisnost".
 
 
Društvena uključenost u medijima u Srbiji ocenjena je kao oblast visokog rizika zbog ograničenog napretka u pristupačnosti sadržaja osobama sa invaliditetom, uprkos zakonskim obavezama.
 
"Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija", piše u izveštaju.
 
Navodi se da se na lokalnom nivou primećuje "ozbiljan deficit pluralizma, jer mediji često jednostrano izveštavaju u korist lokalnih vlasti, dok mediji zajednice nisu zakonski prepoznati".
 
"Rodna nejednakost ostaje izražena, a većina medija nema politike ili mehanizme za unapređenje ravnopravnosti i boljih radnih uslova. Medijska pismenost je nedovoljno razvijena i gotovo u potpunosti zavisi od ograničenih kapaciteta civilnog sektora, bez sistemske podrške države", pokazuju nalazi izveštaja.
 
 
Ocenjuje se da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "praktično nefunkcionalno" i da "retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja".
 
U preporukama za poboljšanje medijskog pluralizma u Srbiji izveštaj predlaže puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine, pravnu zaštitu novinara i mera protiv SLAPP tužbi, reformu REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova, potpunu transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, usklađivanje sa evropskim regulativama, kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima i preciznije regulisanje javnog finansiranja medija.
 
Izveštaj poziva političke aktere u Srbiji da "jasno osude nasilje nad novinarima i prestanu sa etiketiranjem i verbalnim napadima na kritički nastrojene medije".