Još ništa od nacrta novog zakona o saobraćaju: Građani predložili da kazne budu shodno primanjima

To su samo neki od predloga koji bi mogli da se nađu u novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja. 
 
Uprkos tome što je prvobitno najavljeno da će nacrt zakona biti spreman do juna, on je i dalje u fazi izrade, a prema rečima savetnika Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Milana Ilića, završetak se očekuje do kraja godine. 
 
Iako postoje sumnje o izvodljivosti određenih odredbi, stručnjaci za bezbednost saobraćaja navode za Insajder da je cilj novog Zakona jasan - sačuvati živote i smanjiti broj poginulih u saobraćajnim nesrećama.
 
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je krajem aprila da je u Srbiji u toku prošle godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 514 osoba, od kojih su šesnaestoro bila deca, a gotovo polovina poginulih su bili pešaci, biciklisti i motociklisti, kao najranjivije kategorije učesnika u saobraćaju.
Savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Milan Ilić navodi za Insajder da su najčešći faktori zbog kojih dolazi do saobraćajnih nezgoda - pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju i nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije. Dodaje i da je dominantan faktor brzina, dok je alkohol prisutan u oko 11 odsto saobraćajnih nesreća sa nastradalim licima.
 
"Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja ima za cilj da reši niz tehničkih pitanja, ali i da bude usklađen sa propisima Evropske unije, u okviru procesa pristupanja Srbije EU. Kada je reč o smanjenju broja saobraćajnih nezgoda, jedan od važnih argumenata se odnosi na upotrebu bezbednosnog pojasa. Naime, na prednjem sedištu se vezuje oko 80 odsto vozača i putnika, dok se na zadnjem sedištu čak 80 odsto ne vezuje. Svi koji su u prethodnom periodu stradali na zadnjem sedištu - nisu bili vezani", rekao je Ilić za Insajder.
 
To je, kako navodi, jedan od ključnih razloga zašto se pooštravaju kazne za nevezivanje pojasa, ali i da se, kako pojašnjava, uvede odgovornost vozača ukoliko njegovi putnici nisu bili vezani.
 
Ističe i da se jedan od važnijih predloga odnosi na uključivanje roditelja u proces edukacije mladih vozača. Kako kaže, veliki procenat mladih koji učestvuje u nezgodama greši upravo "u izvođenju radnji u saobraćaju". Navodi i da će odredbe koje se odnose na obuku u auto-školama morati da budu dodatno uređene.

Građani predlažu pooštravanje mera
 
Pažnju javnosti privukao je predlog trajnog oduzimanja vozila za prekršaje u saobraćaju. Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da ta odredba postoji još od 2006. godine, kada je zakonom koji uređuje prevoz putnika određeno da će se za prekršaj nelegalnog taksiranja trajno oduzeti vozilo, bez obzira na to da li je učinilac prekršaja vlasnik vozila ili ne.
 
"Ustavni sud Srbije je 2012. godine u postupku kojim je osporavana zakonitost i ustavnost te odredbe zauzeo stav da je trajno oduzimanje vozila u prekršajnom postupku u skladu sa Ustavom i u skladu sa procesnim zakonima Republike Srbije. Radi se, dakle, o meri koja nije neustavna, a nažalost je neophodna zbog toga što postojeće sankcije ne utiču na određen broj višestrukih povratnika koji uporno ugrožavaju bezbednost učesnika u saobraćaju. Narodni poslanici daće konačan sud o tome za koje prekršaje treba trajno oduzeti vozilo i pod kojim uslovima, ali svakako će se raditi o ponavljanju najtežih prekršaja protiv bezbednosti saobraćaja poput nasilničke vožnje", objašnjava Okanović.
 
Savetnik direktora ABS-a Milan Ilić kaže da je u prethodnoj verziji zakona bilo navedeno da se vozilo privremeno oduzima do okončanja postupka. Međutim, dodaje da pošto se postupci za ovakve prekršaje najčešće vode u skraćenom postupku, najveći broj ovih vozila se relativno brzo vrati.
 
"Imamo i slučajeve gde su pojedincima više puta oduzimana i vraćana ista vozila. Samo mali broj vozila je do sada bio trajno oduzet. U novim izmenama zakona težište je na preciziranju u kojim situacijama sudija ima obavezu da vozilo trajno oduzme. Dakle, radi se o dopuni i jasnijem formulisanju postojeće odredbe, koja je inače nastala kao deo poslednjih izmena zakona", precizira Ilić.
 
Drugi predlog tiče se uglavnom mladih vozača koji imaju probnu vozačku dozvolu, a Ilić potvrđuje da je veliki broj predloga od građana i institucija stigao u vezi sa činjenicom da ona nije priznata u inostranstvu.
 
"Tehničko rešenje koje se razmatra je izdavanje mladim vozačima standardne vozačke dozvole, ali sa odgovarajućom šifrom ili kodom. Taj kod će biti vidljiv na samoj dozvoli i značiće da vozač ima status mladog vozača. Ovakva dozvola će izgledati isto kao i svaka druga, biće prihvaćena i priznata u drugim zemljama, što će omogućiti mladim vozačima da u inostranstvu nesmetano upravljaju vozilom u skladu sa pravilima te države", objašnjava Ilić.
 
Prema njegovim rečima u pitanju je isključivo tehnička izmena obrasca vozačke dozvole, kako bi dokument bio usklađen sa međunarodnim propisima, dok će "suština ograničenja za mlade vozače u velikoj meri ostati na snazi".
 
Damir Okanović navodi da se postojeće rešenje sa probnim vozačkim dozvolama ne može nazvati ni dobrim ni lošim, jer, kako kaže, nije urađena nijedna ozbiljna analiza učinka postojećih mera koje ograničavaju prava probnih vozača.
 
"Da li je dobro rešenje što oni ne smeju da upravljaju vozilima od 23 časova do 6 ujutru, ne znamo. Ne znamo ni da li bi možda bilo bolje da ta zabrana važi od 22 ili od ponoći. Možemo da nagađamo, ali verodostojnih istraživanja na tu temu jednostavno nema. Što se tiče samog obrasca probne vozačke dozvole, mislim da je dobro rešenje da se oni izbace iz upotrebe i da se umesto njih u klasičan obrazac vozačke dozvole (na plastičnu karticu) upisuje odgovarajući kod koji će ukazivati na to da vozač ima status probnog vozača", smatra Okanović.
 
Osvrnuo se i na predlog uvođenja alko-brava u vozila, uređaja koji onemogućavaju pokretanje vozila ako registruju prisustvo alkohola u kabini automobila. Kaže da, koliko je njemu poznato, nije urađena nijedna temeljna analiza uticaja alko-brava na broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji, te da zbog toga nema odgovor na njihovu efikasnost.
 
"U državama u kojima se alko-brava primenjivala uočene su i pozitivne i negativne strane tog rešenja. Meni lično ne smeta sve što na bilo koji način obeshrabruje vozače da pijani sednu za volan, ali je pitanje koliko će alko-brave biti delotvorne u praksi ukoliko se uvedu", dodaje on.
 
"Kazne srazmerne primanjima"
 
Više građana je u svojim predlozima iznelo ideju da visina novčane kazne treba da bude srazmerna visini primanja počinioca, izjavio je savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Ilić dodajući da u institucijama do sada nisu zvanično razmatrali tu mogućnost, ali da je ova ideja prepoznata kao interesantna i vredna daljeg razmatranja.
 
"Građani smatraju da pojedini vozači uporno ponavljaju iste prekršaje, jer im fiksna kazna ne predstavlja značajno finansijsko opterećenje, naročito ako imaju primanja iznad proseka. Prema njihovom mišljenju, uvođenje kazni u srazmeri sa primanjima moglo bi imati veći odvraćajući efekat", pojašnjava Ilić.
 
Ipak, Damir Okanović kaže da u Srbiji nije primenljivo da se kazne određuju shodno primanjima učesnika u saobraćaju, jer se, kako navodi, na našim putevima mogu sresti "lica koja upravljaju vozilom čija je vrednost veća od 100.000 evra, a zvanična primanja su im 50.000 dinara".
 
Govoreći o predlozima građana, Milan Ilić ističe da građani zahtevaju strože kazne za one koji su više puta ponavljali teške prekršaje, ali i da insistiraju na poboljšanju saobraćajne infrastrukture i unapređenju saobraćajne signalizacije.
 
S druge strane, iako je Vlada Srbije 2023. godine usvojila Strategiju bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije 2023-2030, sa pripadajućim Akcionim planom, Damir Okanović smatra da je malo toga sprovedeno u praksi.
 
"U ta dva dokumenta veoma je jasno i precizno navedeno šta treba uraditi u navedenom periodu kako bi se broj poginulih prepolovio, a broj poginule dece sveo na nulu. Međutim, veoma mali broj mera koje su određene Akcionim planom jesu sprovedene u stvarnosti. Kao najvažniju meru Strategija određuje unapređenje sistema saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Iako je to istaknuto kao najvažnija mera, ništa na tom polju još nije urađeno", zaključuje Okanović.