Sud u Hagu odbio Tačijev zahtev, cela optužnica za ratne zločine i dalje na snazi

Specijalni međunarodni sud u Hagu odbio je zajednički zahtev Hašima Tačija i još trojice bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) da odbaci neke tačke optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti za koje se terete.

Tači je bivši predsednik i premijer Kosova i nekadašnji vođa OVK koji pred sudom u Hagu odgovara po optužbama za niz zločina, među kojima i ubistvo skoro 100 ljudi.

Izveštaj tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima bio je povod za osnivanje ovog specijalnog suda.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.

Uz Tačija, na optuženičkoj klupi su još tri visoko rangirana pripadnika OVK koji su, takođe, u mirnodopskim uslovima obavljali važne političke funkcije na Kosovu - Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

Optuženi su za mučenje, pritvaranje i ubistva političkih protivnika, ali ne i za trgovinu organima, što se pominjalo u izveštaju Saveta Evrope od pre 15 godina.

Od 2020. godine su u pritvoru u Holandiji, a sudi im se od aprila 2023.

Sva četvorica optuženih, koji su bili saradnici i tokom i posle sukoba na Kosovu, negiraju bilo kakvu krivicu.

Optuženi su tražili da budu odbačene sve optužbe za zločine počinjene pre kraja maja 1998. i posle 20. juna 1999. godine, prenela je agencija Beta.

Obrazlažući odluku veća o odbacivanju ovog zahteva, predsedavajući sudija Čarls Smit je rekao da, po pravilima suda, optuženi mogu da zatraže samo odbacivanje celih tačaka optužnice, za koje smatraju da nisu dokazane, a ne pojedinih optužbi ili „materijalnih činjenica", kako su to učinili zastupnici Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija.

Smit je dodao i da će se veće o vremenskom periodu u kojem je trajao oružani sukob na Kosovu izjasniti na kraju suđenja.

Pošto je tužilaštvo sredinom aprila završilo dvogodišnji dokazni postupak protiv optuženih, njihovi branioci podneli su sredinom jula zajednički zahtev za odbacivanje nekih od tačaka optužnice.

Optužnicom su obuhvaćena zlodela pripadnika OVK počinjena od marta 1998. do septembra 1999. kada je, po tužiocima, trajao oružani konflikt na Kosovu.

Suđenje se nastavlja dokaznim postupkom zastupnika više od 150 žrtava koje učestvuju u postupku.

Po pravilima suda, te žrtve imaće pravo na obeštećenje, ako Tači i saoptuženi na kraju sudjenja budu proglašeni krivim.

Bivši predsednik Kosova ranije se pred izjasnio se da nije kriv po 10 tačaka optužnice za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Tačiju se sudi zajedno sa bivšim predsednikom kosovskog parlamenta Kadrijem Veselijem, bivšim portparolom OVK Jakupom Krasnićijem i bivšim komandantom OVK Redžepom Selimijem.

„Razumem optužnicu i u potpunosti negiram krivicu", rekao je Tači ranije na suđenju.

Tužilaštvo im na teret stavlja da su od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, kao što su zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima".

„Četvorica optuženih bili su istaknuti lideri OVK, slavljeni i nagrađeni za to, ali postoji i tamna strana.

„Oni su tokom rata i posle rata bili direktno uključeni u politiku OVK-a i njenu primenu na terenu", rekao je specijalni tužilac Aleks Vajting ranije tokom suđenja.

• „Nisam kriv": Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
• Hašim Tači se obratio sudu u Hagu: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi"
• Šta je Specijalni sud za Kosovo - u 100 i 500 reči

Tači je pred sudom rekao da je marta 1998. bio student i „politički izbeglica" u Švajcarskoj, kada su srpske snage ubile skoro 50 članova porodice Adema Jašarija i to je njega prelomilo da se vrati i pridruži borcima OVK.

Uveren sam da smo „bili na pravoj strani istorije", iako su sećanja zamaglila neke činjenice, ali niko ne može da piše novu istoriju, dodao je.

„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.

„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda.

„Osećam tugu i bol zbog svih žrtava bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost", rekao je tada Tači.

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti - progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini - protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.

Među njima je bilo Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca, ali i Albanaca.

„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili 'srećniji', najmanje 102 ljudi nisu preživeli ta pritvaranja.

„Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti", rekao je jedan od predstavnika tužilaštva, prikazujući slajd sa kartom Kosova na kojoj su crvenim tačkama prikazana ubistva.

Zatvori su organizovani na imanjima u Jablanici, Lapušniku, Zlašu, Klečkoj i na drugim mestima.

• Ko je bio Adem Jašari - legendarni komandant i „mudri vizionar“ ili „terorista i kriminalac“
• Kosovo: Muškarci silovani tokom rata prekidaju ćutanje
• Zločini u Velikoj i Maloj Kruši na Kosovu, 25 godina kasnije: „I dalje ne razumem zašto"

Optužbe protiv Tačija i drugih datiraju iz rata za nezavisnost Kosova protiv Srbije 1998/99. godine, u kojem je poginulo više od 10.000 ljudi.

Tači je bio suosnivač grupe koja se borila za nezavisnost i neki ga smatraju herojem na Kosovu.

OVK je osnovana je početkom 1990-ih kao militantna grupa etničkih Albanaca, u tadašnjoj pokrajini Srbije.

Razne vlasti u Srbiji tvrdile su da je OVK činila zločine nad Srbima na Kosovu.

Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, Tači je postao prvi premijer, a kasnije i predsednik, ali je podneo ostavku 2020. godine kako bi se suočio sa optužbama u Hagu.

Prema optužnici, zločini su se dogodili na više od 100 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji, gde su srpski civili navodno bili pritvarani i zlostavljani ili ubijani.

Porodice žrtava i grupe za ljudska prava nadali su se da će suđenje otkriti šta se dogodilo sa nekim od više od 1.600 nestalih tokom sukoba na Kosovu.

Pogledajte video: Nestali na Kosovu - prošlost koja proganja

Albanci su napravili Oslobodilačku vojsku Kosova i počeli borbu za nezavisnost na Kosovu posle odluke nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 1989. godine da pokrajini oduzme samoupravu.

Napetosti su dovele do sukoba 1998. godine, koji je završen posle NATO bombardovanja Srbije i Crne Gore (tada u državnoj zajednici SR Jugoslavija) i odlaska srpskih snaga iz pokrajine 1999.

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine.

U prvom slučaju, Specijalni sud za Kosovo osudio je na 26 godina zatvora komandanta OVK Saljiha Mustafu, koji je bio zadužen za zatvor u kojem su mučeni zatvorenici.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju je od 2007. do 2012. dva puta suđeno bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju i oslobođen je optužbi za ratne zločine.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video: Izložba o stradaloj deci na Kosovu - 'Bilo jednom, ne ponovilo se'

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba
• Bitka za Košare: Tri tumačenja i jedna pesma
• Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• NATO bombardovanje Jugoslavije 1999: Koliko je poštovano međunarodno humanitarno pravo
• Kako su Rusi iznenadili Zapad na aerodromu u Prištini