Radosavljević: EPS i građani imaće posledice od prebacivanja računa za struju u Alta banku

On smatra da prebacivanje uplata za utrošenu električnu energiju sa računa Trezora na račun Alta banke u vlasništvu biznismena Davora Macure, bliskog Srpskoj naprednoj stranci, može imati značajne posledice i za građane i za Elektroprivredu Srbije.
 
"Građanima se ovim potezom potencijalno uvode dodatni troškovi, jer plaćanje računa na račun poslovne banke najčešće podrazumeva proviziju, za razliku od dosadašnjeg sistema u kojem su uplate preko Pošte, e-Uprave ili određenih banaka bile besplatne ili sa minimalnim troškovima", rekao je profesor Goran Radosavljević, preneo je Radar.
 
Radoslavljević je, povodom tvrdnje EPS-a da uplata za utrošenu električnu energiju od ovog meseca preko Alta banke "nema nikakve posledice po kupce električne energije", rekao da prema važećim tarifama naknada za fizička lica Alta banke, nalog za prenos na račune pravnih lica se na šalteru banke naplaćuje oko 50 dinara. 
 
Naveo je da prema podacima EPS iz 2024, u Srbiji ima 3.370.299 domaćinstva, odnosno mesečnih računa čija je prosečna potrošnja 322 KWh ili oko 4.000 dinara po računu.
 
Ako se, kako je rekao, na svaki račun uzme provizija od 50 dinara, godišnje banka bi naplatila proviziju od oko dve milijarde dinara, a to je, čak 40 odsto prošlogodišnjeg prihoda Alta banke.
On, međutim, smatra da je realno pretpostaviti da će banka ponuditi niže tarife ili čak možda potpuno umanjenje tarifa za plaćanje računa EPS-a na svojim šalterima. 
 
Čak i u tom slučaju, značajno se ograničava broj kanala preko kojih se može, bez dodatnih troškova, izvršiti uplata jer banka ima samo šest filijala u Beogradu i po jednu u još osam opština, što može dodatno otežati građanima plaćanje i povećati troškove.
 
"Istovremeno, EPS-u mogu da porastu operativni troškovi, jer sada mora da plaća proviziju banci za obradu uplata, što nije bio slučaj kada su sredstva išla preko državnog Trezora", naveo je Radosavljević.

Dodao je da, čak i da se to ne desi, Alta banka će svakako naplaćivati različite provizije za platni promet EPS-u koje, prema važećim tarifama na godišnjem nivou iznose najmanje oko 2,3 miliona evra. 
 
Možda je, kako je rekao, najbitnije to što će EPS usmeravanjem naplate električne energije preko jedne banke "upumpati" oko 450 milijardi dinara ili oko 3,8 milijardi evra godišnje u tu banku.
 
Istakao je da, uzimajući u obzir činjenicu da je ukupna aktiva banke oko milijardu evra, a prihod oko 42 miliona evra, "upumpavanje" relativno velike količine novca u tu banku dovešće do povećanja njene vrednosti. 
 
"Odluka EPS-a može izazvati i sumnje da se favorizuje određena banka i ukazivati na potencijalno netransparentno upravljanje javnim prihodima. Nije jasno zašto EPS ne nudi mogućnost plaćanja računa preko svih računa koje ima i kod drugih banaka. Na taj način bi se podigla konkurencija među bankama, koje bi se smanjenjem naknada za plaćanje računa takmičile za klijente", rekao je Radosavljević.
 
Može se, dakle, pretpostaviti da će se od jula u kasu EPS-a slivati manje para nego dok su građani račune plaćali preko računa te kompanije pri Trezoru Srbije.
 
Uz obrazloženje da bi trebalo osposobiti EPS za nove investicije, struja će za građane već do kraja septembra poskupeti za najmanje sedam odsto, uprkos tome što je generalni direktor Dušan Živković u dva navrata izjavio da se cena struje za građane u ovoj godini neće menjati.
 
Potrošači za to i još jedno poskupljenje do oktobra 2026. godine možda još ne bi saznali da Međunarodni monetarni fond (MMF) nije objavio šta je sve dogovoreno tokom revizije važećeg aranžmana Srbije sa tom finansijskom institucijom. 
 
U prilog tome svedoči i činjenica da ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović pre dva dana na RTS-u nije pomenula ni skoro poskupljenje struje, ni naplatu računa preko Alta banke.