Karen Pirs: Šta su prioriteti britanske izaslanice za Zapadni Balkan

Za manje od trideset godina, specijalna izaslanica Velike Britanije za Zapadni Balkan treći put vraća se u region.

Karen Pirs bila je koordinatorka za ovaj region u britanskom Forin ofisu do 2006. godine i kaže da mu se sa velikim entuzijazmom vraća.

„Ekonomije se dobro razvijaju, ali sam mislila da mogu i bolje tokom ovih 20 godina.

„Bila sam i pomalo razočarana što sam zatekla narative o drugim zajednicama, susedima, u kojima nije načinjeno dovoljno napretka u pomirenju kojem sam se nadala, i u tome bih želela da pomognem”, kaže ona u razgovoru za BBC na srpskom tokom posete Beogradu.

U dve decenije, kaže, pogled iz Londona na Balkan nije se mnogo promenio već je dopunjen novim temama.

„Strateški, jedna se stvar nije promenila: zalažemo se za mir i stabilnost u regionu.

„Novi segment je ekonomska saradnja, želimo da pomognemo u razvoju infrastrukture, ali i da sarađujemo po globalnim pitanjima migracija i organizovanog kriminala.”

Karen Pirs postavljena je na mesto specijalne izaslanice Velike Britanije za Zapadni Balkan u februaru 2025. godine, dolazeći na funkciju koju je prethodno obavljao Stjuart Pič.

Pre povratka u balkansku diplomatiju, Karen Pirs bila je prva žena na mestu ambasadora Velike Britanije u Sjedinjenim Državama, a u dugoj diplomatskoj karijeri predstavljala je zvanični London i u Ujedinjenim nacijama.

'Migracije nisu laka pitanja'

Kada se pogleda spisak zaduženja specijalne izaslanice za Zapadni Balkan, pojedine stavke deluju očekivano: promocija demokratske vladavine i ljudskih prava, pomirenje u regionu.

Ipak, visoko se na toj listi probila i borba protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.

„U Evropi nas posebno brinu migrantske rute i postoje brojni načini na koje možemo sa Srbijom i zemljama Zapadnog Balkana da radimo na boljoj kontroli granica, razmeni bezbednosnih informacija, podataka o kriminalu, ali i tretmanu izbeglica i migranata.

„Nadamo se da ćemo uspeti da smanjimo ovaj problem jer bi to donelo dobrog i Velikoj Britaniji i Balkanu - nikome ne ide u korist da krijumčari nastave da rade ono što rade.”

Pitanja migracija vrlo će se visoko naći i na dnevnom redu samita Berlinskog procesa, mehanizma saradnje zemalja Zapadnog Balkana, Evropske unije, njenih članica i Velike Britanije.

Ovogodišnji samit Procesa održaće se tokom jeseni u Londonu i biće prilika da evropski i balkanski lideri nastave razgovore i o migracijama.

Prethodni su rezultirali potpisivanjem niza sporazuma o razmeni informacija o migracijama i kriminalu u novembru 2024. godine.

BBC je u martu 2025. pisao da britanska vlada razmatra mogućnosti da ljude, čiji je zahtev za azilom u toj zemlji odbijen, šalje na Balkan, u svojevrsne povratne centre.

„Odvijaju se brojni tehnički razgovori o čitavom nizu pitanja koje se tiču migracija i mi svakako ne bismo davali komentare dok su oni u toku.

„To nisu laka pitanja za sve nas, ali želimo da podignemo nivo saradnje i veoma smo zadovoljni kako je u EU i na Zapadnom Balkanu ta tema dočekana”, kaže Karen Pirs.

Predlozi, o kojima je BBC pisao pre nekoliko meseci, opisani su kao razgovori „u ranoj fazi", a mogli bi da uključuju i plaćanje zemljama koje bi povratnike prihvatale.

• Da li će EU otvarati centre za slanje migranata na Zapadnom Balkanu
• Sud protiv plana Italije o izmeštanju migranata u Albaniju
• Koliko će pobeda laburista u Britaniji uticati na Zapadni Balkan i Srbiju

Da li se u Srbiji poštuju prava?

Karen Pirs na sastanke sa najvišim zvaničnicima Srbije dolazi nakom višemesečnih protesta studenata i građana koji su počeli zahtevima za odgovorošću za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, a nastavili traženjem parlamentarnih izbora.

Na ulicama Beograda i drugih gradova širom Srbije protestovale su desetine hiljada ljudi, ali su demonstracije obeležile i policijske akcije hapšenja i razbijanja protesta i barikada.

„Pravo na miran protest je veoma važno, osnovno pravo, kao i pravo na slobodu govora, okupljanja - to je sve u srcu prosvećene Evrope.”

BBC: „Ali da li se ta prava u potpunosti poštuju u Srbiji?”

„To je na građanima Srbije da kažu, nije na meni.

„Sigurno je da nivo poštovanja ljudskih prava treba da se poboljša, a na Srbiji je i da reši pitanja učešća građana i reformi. Ako mi nekako možemo da pomognemo, rado bismo podelili iskustva.”

Na pitanje da li su, u svetlu protesta, aktuelne srpske vlasti pouzdani partner za Veliku Britaniju, Karen Pirs nema većih dilema.

„Oni su do sada bili veoma pouzdan partner i, kao što je rekao šef diplomatije i premijer Velike Britanije, mi zaista želimo da unapredimo odnos sa Srbijom, na čemu dobro radi i naša ambasada u Beogradu.

„Taj odnos svakako nije bez problema, neki od tih problema jesu regionalni, poput Bosne i Hercegovine i Kosova, ali nećemo stići nigde, ako nemamo otvoren razgovor sa liderima Srbije.”

Pogledajte video o sukobima demonstranata i policije u Beogradu posle protesta krajem juna

Rešenja za regionalne probleme već postoje

Upravo regionalna pitanja ona su na kojima je Karen Pirs radila i pre više od dve decenije.

„Ne mislim da nam je neophodan novi pristup i magični odgovor koji bi dao rešenje za Bosnu i Hercegovinu, ili za pitanje Kosova i Srbije”, kaže ona.

Pregovori Beograda i Prištine već mesecima su blokirani, a od potpisivanja Ohridskog sporazuma u proleće 2024. godine nije bilo značajnijih kontakata lidera Srbije i Kosova.

„Veoma je važno da se sporazumi primene - u Briselskom i Ohridskom sporazumu već postoje jako dobre ideje, samo je važno da se one implementiraju.

„To nisu teoretski sporazumi već se bave veoma praktičnim pitanjima slobode kretanja, pristupu, učešću i želeli bismo da ohrabrimo političare na obe strane da tako pomognu ljudima i zajednicama.”

U postojećim rešenjima, Karen Pirs vidi i izlaz iz krize u Bosni i Hercegovini, zemlji čije su evropske integracije gotovo nepostojeće, institucije često blokirane, a rukovodstvo Republike Srpske donosi niz odluka koje se kose sa nadležnostima države čiji je taj entitet deo.

„Razumemo zabrinutost u Republici Srpskoj o tome da li će moći da upravljaju entitetom i Dejtonski sporazum im to omogućava, ali Bosna i Hercegovina može da napreduje ekonomski i ka članstvu u EU samo kao jedinstvena država.

„Ne želimo da oduzmemo ništa od Republike Srpske kao entiteta, ni od bosanskih Srba kao konstitutivnog naroda u BiH”, napominje Karen Pirs.

Ipak, ona nema dilemu ni gde je adresa na koju će se takođe obratiti sa željom da se uspostavi bolje funkcionisanje BiH.

„Veoma smo zabrinuti zbog secesionističkih poteza nekih od lidera Republike Srpske - to ne pomaže da Bosna i Hercegovina čini dalji napredak i ekonomski razvoj koji bi bio od koristi svakom građaninu.

„Zbog toga ćemo apelovati na naše prijatelje u Srbiji da pomognu Bosni i Hercegovini da se kreće napred, a to znači da ne podržavaju separatističke tendencije u Republici Srpskoj”, zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]