Poslodavci ukazuju na "sumnjiva", dok sindikalci tvrde da se u Srbiji najmanje koriste bolovanja

Predstavnica Unije poslodavaca Svetlana Budimčević kaže da poslodavci na sastancima i u neformalnim razgovorima ukazuju na problem sumnjivih bolovanja i da se on ne odnosi samo na velika preduzeća, već i na mala, te da ne trpi samo firma, već i ostali radnici u njoj, kao i zdravstveni sistem koji počiva na solidarnosti. Ipak, navodi da je uvek stvar u pojedincima.

Kako je navela, nemaju tačne podatke u brojevima, ali poslodavci imaju obavezu da vode evidenciju zaposlenih, prema kojoj se vidi da li je neko od njih češće odsutan i u kojim periodima tokom godine.
 
 
Republički fond za zdravstveno osiguranje ima samo podatke za one zaposlene kojima isplaćuje naknadu, odnosno koji su na bolovanju duže od 30 dana.
 
Sa druge strane, u sindikatima kažu da se u Srbiji najmanje koriste bolovanja u Evropi - predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović smatra da je reč o stereotipima od pre 20 do 30 godina i da nema "epidemije lažnih bolovanja", a predstavnik Sindikata Nezavisnost Zoran Ristić ukazuje da je Srbija među pet evropskih zemalja koje najmanje koriste bolovanja, uz Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Poljsku.
 
Ristić ne negira da zloupotrebe postoje, ali ističe da ih nema u onoj meri u kojoj se to predstavlja, dok Todorović ukazuje da je možda pravo pitanje za kompanije koje se žale na odlazak velikog broja ljudi na bolovanje - kakav je “njihov odnos prema tim ljudima".
 
"Da li ih doživljavaju samo kao broj, statistiku i nekoga ko treba da im donese profit ili stvarno vide u njima ljude koji imaju i privatni život i probleme i kojima treba i da izađu u susret za neke stvari koje mogu, da bi oni njima vratili radom, produktivnošću", rekao je Todorović.
 
 
Ristić ističe da se mora videti i zašto radnici eventualno otvaraju takva bolovanja, a veruje da je uzrok u dobroj meri zarada koja nije dovoljna za ostvarenje egzistencije zaposlenog, ali i odnos poslodavca prema zaposlenima, jer je mnogo mobinga koji nije evidentiran.
 
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar predložio je da do uspostavljanja sistema e-bolovanja poslodavci dostavljaju spiskove bolovanja na koja sumnjaju Ministarstvu privrede, koje ih dalje šalje Ministarstvu zdravlja, a ono direktorima domova zdravlja kako bi se proverila ta odsustva. Navodio je i primere dve komisije u državnim preduzećima koje proveravaju da li je zaposleni kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi tokom bolovanja.
 
Advokat Milica Mančić Kaćurić ističe da poslodavac po zakonu može da proveri bolovanja tako što će Republičkom fondu tražiti formiranje stručne komisije koja će ispitati osnovanost bolovanja, ili da o svom trošku pošalje zaposlenog na dodatni pregled. Ako zaposleni odbije takav predlog, to se može smatrati povredom radne discipline.
 
Ona ukazuje i da zakon predviđa da poslodavac može aktom da uredi način na koji se sprovodi kontrola bolovanja, kada posumnja da dolazi do zloupotrebe. Ali, moraju se poštovati zakoni i privatnost zaposlenog, koji se ne može pozivati "deset puta na dan", i o svemu na kraju mora odlučiti lekarska komisija, dodala je ona.
 
 
Upitana o dve komisije, Milica Mančić Kaćurić je naglasila da one nisu ovlašćene da uđu u stan bez saglasnosti zaposlenog, dok za predlog o dostavljanju spiskova Ministarstvu privrede ističe da to ministarstvo nije ovlašćeno ni da prikuplja, ni da obrađuje podatke zaposlenih i da se tako otvara mogućnost za zloupotrebu.
 
Svetlana Budimčević ukazuje da zakon predviđa da poslodavac svojim aktom može da definiše postupak za proveru bolovanja, a veruje da su to prelazna rešenja do uspostavljanja e-bolovanja, od kojeg očekuje da će za sve strane u procesu pojednostaviti proceduru za otvaranje i evidenciju bolovanja.
 
"Verovatno su institucije, s obzirom na pritisak poslodavaca, odreagovale na ovaj način da osiguraju i taj put da poslodavci mogu da se obraćaju. Videćemo u budućnosti, mi zaista očekujemo da od te digitalizacije svi imamo koristi", rekla je predstavnica Unije poslodavaca.
 
Kako je dodala, dokazivanje zloupotrebe bolovanja je teško, pa čak i ako neka nezavisna komisija utvrdi da eventualno nije bilo potrebe za otvaranjem bolovanja, pitanje je da li je krivica samog zaposlenog ili je lekar pogrešno procenio i da li je zaista bilo neke zloupotrebe.
 
Sindikalci se pitaju otkud Ministarstvo privrede u priči o proveri bolovanja.
 
Ristić provere preko direktora domova zdravlja vidi kao pritisak na lekare i poručuje da oni treba da rade u skladu sa savešću, a ne po naređenju direktora ili ministra, a Todorović takve najave vidi kao neozbiljne i kao nerealan put, ali i kao "pokrivalicu", jer je izjava ministra data na sastanku sa poslodavcima o sistemu e-bolovanja za koji aplikacija kasni.
 
Privredna komora Srbije je u junu u saopštenju o zloupotrebi bolovanja navela da rešenje vidi u efikasnijoj proveri bolovanja i u skraćenju perioda u kojem je poslodavac obavezan da isplati naknadu za bolovanje.
 
Advokatkinja Mančić Kaćurić ukazuje da zaposleni u prvih 30 dana bolovanja - kada ono nije uzrokovano povredom na radu, prima 65 odsto zarade i da to tada pada na teret poslodavca, a posle prelazi na teret Fonda, ali je za radnika iznos isti.
 
Todorović misli da je cela priča i vođena tom idejom, jer sindikati nemaju definisan stav da li bolovanje treba da plati poslodavac ili država. Ističe da ono mora biti plaćeno u svakom slučaju, smatrajući i da država čini ustupke poslodavcima. Ristić ocenjuje da je reč o štićenju interesa članova Privredne komore Srbije, odnosno o rasterećenju poslodavaca od troškova.
 
Kada se govori o rešenju, svi ga vide u dijalogu.
 
Svetlana Budimčević kaže da je dobro da je ta tema pokrenuta i da treba raditi na iskorenjivanju takvih pojava, odnosno na smanjenju na najmanju moguću meru, ali i na podizanju standarda građana i zaposlenih, a do toga, kako kaže, može doći samo kroz automatizaciju, digitalizaciju, ulaganje u zaposlene i njihovo obrazovanje.
 
Todorović rešenje vidi u socijalnom dijalogu, jer, kako kaže, sistem čine radnici, poslodavci i država, i svako mora dati svoj doprinos. I Ristić smatra slično - da se rešenje mora tražiti između poslodavaca i zaposlenih.