Apel više od 40 evropskih umetnika i stvaralaca na sajtu lista Le Monde: U Srbiji sloboda mišljenja više ne postoji

Podsećajući da se kao i svakog leta festivali nižu jedni za drugim, slaveći širom Evrope vitalnost i bogatstvo kreativnih talenata iz celog sveta, u međuvremenu, kako ističu, u Srbiji – koja je na pragu da uđe u Evropsku uniju – na građanke i građane, kao i na sektor izvođačkih umetnosti, sručila se brutalna i sistemska represija, prenosi Danas.
 
„Od 1. novembra 2024. godine, kada su počeli protesti koji su potresli čitavo srpsko društvo (samo 28. juna na ulice Beograda izašlo je više od 140.000 ljudi), radnice i radnici u oblasti izvođačkih umetnosti javno i prilično glasno izražavaju svoju podršku studentima koji mirno demonstriraju protiv korupcije i za obnovu vladavine prava. I za to plaćaju visoku cenu“, navode u svom saopštenju, a prenosi "Danas".
 
„Širom zemlje ukidaju se rukovodeće umetničke pozicije i prepuštaju upravnim odborima, čije članove imenuju gradske skupštine. Na taj način vlasti dobijaju mogućnost da otkazuju i kontrolišu programe velikih manifestacija. U Beogradu, to se dogodilo Beogradskom letnjem festivalu BELEF, Oktobarskom salonu, BITEF-u, Međunarodnom filmskom festivalu (FEST)…
 
U Novom Sadu, gde je i počeo prodemokratski pokret studenata i srednjoškolaca, preduzete su mere protiv umetnika i kulturnih radnika koji su izrazili podršku pokretu – ukinute su subvencije velikim festivalima, ali i svi projekti pozorišnog odseka na univerzitetu (uključujući Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade).
 
U drugim velikim gradovima, kako ističu, uključujući Zrenjanin – koji je proglašen Kulturnom prestonicom Srbije za 2025. godinu – javni konkursi za projekte su povučeni bez ikakvog objašnjenja ili najave, ostavljajući umetničke kolektive na cedilu.
 
U Šapcu je direktorka pozorišta otpustila zaposlene koji su podržali proteste. U celoj Srbiji, lokalne vlasti traže od rukovodilaca da dostave spiskove slobodnih saradnika koji učestvuju u blokadama i protestima, kako im se ne bi produžavali ugovori.
 
Potpisnici apela ponovo podsećaju na slučaj Nikite Milivojevića koji, kako navode, vrlo dobro predstavlja pomenuto skretanje ka autoritarnosti.
 
„Poznat širom Srbije, ali i sa regionalnim i međunarodnim ugledom, ovaj reditelj je oduvek zastupao slobodu izražavanja i pružanje otpora, u kontekstu koji je već godinama opisivao kao neprijateljski prema svim disidentskim glasovima. Prema nizu događaja o kojem je već pisala i međunarodna štampa, a nakon što je izrazio podršku protestnom pokretu, Milivojević nije ponovo imenovan za umetničkog direktora prestižnog BITEF-a (Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala), poziciju koja mu je bila poverena 2023. godine“.

Prema više izvora, kako se navodi, ova odluka je takođe povezana sa govorom Mila Raua na otvaranju BITEF-a 2024. godine, u kojem je doveo u pitanje planove kompanije Rio Tinto da eksploatiše rudnike litijuma u srcu Srbije – projekte koje podržava i Evropska unija, u potrazi za novim izvorima koji bi pokrenuli energetsku tranziciju.
 
Ali nije reč samo o tome što mu je oduzeta umetnička direkcija tog festivala – ukinuta su i javna sredstva za njegov Šekspir festival, koji traje već dvanaest godina, a dve predstave koje je trebalo da režira u sezoni naredne godine u javnim pozorištima takođe su otkazane.
 
 
Nasuprot tome, ističe se u apelu, umetnici koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku dobijaju nagrade i pozicije – bez obzira na umetnički kvalitet svog rada. Tendencija poslednjih godina da se na čelne pozicije u pozorištima postavljaju ljudi odani vlasti kulminirala je nedavnom odlukom da se Dragoslav Bokan imenuje za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.
 
Poznat po nacionalističkim stavovima i podršci vladajućoj stranci, Bokan je bivši komandant paravojne jedinice Beli orlovi, jedne od najzloglasnijih paravojnih formacija tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih.
 
„Kritički nastrojeni glasovi gušeni su godinama. Danas, taj sistem više ne poznaje granice, i ono što umetnici u Srbiji opisuju kao „ućutkivanje kulturnog sektora“ sve je intenzivnije iz dana u dan. Slobode mišljenja, izražavanja i stvaranja više se ne poštuju.
 
Gotovo svakodnevno, mi koji imamo profesionalne i prijateljske kontakte sa kulturnim radnicima i radnicama u Srbiji, dobijamo očajničke pozive za pomoć – da Evropa pogleda šta se dešava i reaguje, jer jedino međunarodne institucije i budnost spoljnog sveta mogu da ih zaštite od represije koju trpe svakodnevno“.
 
 
Potpisnici apela objavljenog na sajtu Le Monde, pozvali su sve evropske predstavnike i parlamentarce da jasno iskažu protivljenje neprekidnom kršenju slobode izražavanja i daljem skretanju Srbije ka autokratiji.
 
„Pozivamo vas da branite temeljne vrednosti Evropske unije, sadržane u Ugovoru o EU: poštovanje ljudskog dostojanstva, slobodu, demokratiju, jednakost, vladavinu prava i ljudska prava – uključujući i prava manjina. Ne čekajmo sa reakcijom. Pokažimo solidarnost sa onima koji pružaju otpor, jer njihova borba je i naša borba“.
 
Među potpisnicima apela su Tijago Rodrigeš (direktor festivala u Avinjonu), reditelj Milo Rau (direktor Bečkog festival)a, Marin Man (prošlogodišnja predsednica žirija Bitef festivala), rediteljke Žizel Vijen, Fija Menar, dramski pisac i reditelj Žoris Lakost koje takođe poznajemo sa Bitefa, Ortens Aršambol i Vensan Bodrije (bili su na čelu festivala u Avinjonu od 2004-2013).
 
Tu su i Drije Duibi, Sevrin Šavrije, Žilijen Goslen, Hortense Arčambalt, Vinsent Badrie, Ani Bérélovic, Beno Bradel, Ani Bisanž, Martin Salirez, Silvia Kasalino, Frančeska Korona, Séverin Šavrie, Mari Dider…