Kako uličice Starog Dubaija odolevaju ekstremnim vrućinama

Mnogo pre nego što smo mogli da se oslonimo na klima uređaje, u starom delu Dubaija koristile su se razne domišljate tehnike za rashlađivanje domova tokom nesnosnih vrućina.

Te metode danas ponovo oživljavaju.

Nema takve vrućine kao što je popodnevna vrelina u Dubaiju.

Neumoljiva je i često dostiže smrtonosne temperature.

Ali, postoji manje poznat deo grada gde se možete rashladiti, i to na staromodan način - bez klima uređaja.

Dok ulazim u uske prolaze istorijskog kvarta Al Fahidija, dela Starog Dubaija, pronalazim sklonište od podnevnog sunca.

Ovda su uličice u senci zahvaljujući visokim zidovima, i kao da prizivaju svež povetarac, niotkuda.

Neka vrsta milosrdne čarolije.

Rashlađeni i nekako ukroćeni pustinjski vetrovi.

Ljudi koji su izgradili ovo mesto tačno su znali šta rade.

Iznad mene, uzdižu se četvorospratni rashladni tornjevi - genijalne konstrukcije koje su nekada hladile stambene prostore ispod njih.

Danas u njima borave golubovi.

• Hvatač vetrova - drevna tehnologija za rashlađivanje
• Srbin koji je izgradio Dubai iz temelja
• Australijski grad u kome ljudi žive pod zemljom, a imaju i srpsku crkvu

U ovom mirnom i skromnijem delu grada, luksuz je zamenjen kreativnošću i funkcionalnošću.

U arhitekturi ulica ogleda se ekološka mudrost naroda koji je shvatio kako može da preživi i prilagodi se surovim uslovima pustinje.

Delovi istorijskog kvarta Al Fahida potiču još iz 18. veka.

Arhitektonski elementi koji služe za pasivno hlađenje i koji su otporni na toplotne talase, danas postaju sve relevantniji.

Oni nadahnjuju savremenu arhitekturu, pa čak i planiranje čitavih gradova.

Danas se urbanisti u potrazi za rešenjima za klimatske promena i porast temperature u svetu ugledaju na mesta poput Starog Dubaija.

Nije ni čudo.

Ako pametna arhitektura može da rashladi ljude u Dubaiju, možda može da pomogne i ostatku sveta?

Prošle godine, temperature u Dubaiju dostigle su paklenih 51 stepeni Celzijusa, dok je spoljni osećaj, koji podrazumeva i vlažnost vazduha, dostizao čak 62 stepena.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) klima uređaji su široko rasprostranjeni i čine više od 70 odsto ukupne potrošnje električne energije tokom letnjih meseci.

Međutim, zagovornici tradicionalnih metoda pasivnog hlađenja tvrde da bi ovi provereni pristupi pravljenja hlada i upravljanja vazdušnim strujama mogli da pomognu ljudima da se rashlade bez ogromnih računa za struju.

„Emiraćani su gradili kuće koje su bile potpuno otporne na pustinju”, kaže moj vodič Nur Ahmed.

„Rashladni tornjevi koristili su se za hvatanje hladnijeg vazduha spolja i izbacivanje toplog vazduha iznutra”, dodaje on.

Pokazujući prolaze Starog grada koji liče na lavirint, Ahmed objašnjava kako visoki zidovi štite pešake od nesnosnog sunca.

Nakon što je Stari Dubai iznikao iz pustinjskog peska u 18. veku, postao je popularno stambeno naselje kada su preci današnjih Emiraćana prešli iz nomadskog načina života na stalnije naseobine duž prirodnog rukavca mora koji kroz grad.

Prvobitni stanovnici osmislili su domove otporne na ekstremnu klimu Arabijske pustinje.

Koristili su tehnike kao što su rashladni tornjevi, zatvorena dvorišta, prozori zatvoreni rezbarenom drvenom rešetkom poznatim kao mašrabija, kuće građene od koralnog kamena, i uske pešačke prolaze poznate kao sike.

„Lepota arhitekture Al Fahidija je u činjenici da koristi više metoda pasivnog hlađenja koje zajedno održavaju svežinu u kvartu”, kaže Ahmed Al Džaflah, viši predavač kulture u Centru za kulturno razumevanje a Dubaija šeik Muhamed bin Rašid Al Maktum, neprofitne organizacije koja promoviše kulturu i istoriju Emirata.

„Naši preci su izgradili sveobuhvatan arhitektonski sistem koji je optimizovao protok vazduha, obezbeđivao hlad i minimalizovao izloženost suncu, i sve je to bilo je ključno za održavanje prijatne temperature u Starom Dubaiju”, dodaje on.

Tradicionalni rashladni tornjevi postavljeni na krovovima, omogućavaju prirodnu ventilaciju i rashlađivanje unutrašnjosti objekata tako što hvataju vetrove na višoj nadmorskoj visini i usmeravaju ih ka unutra.

Hladan vazduh se zatim kružno raspoređuje po prostoru, dok se topao vazduh uzdiže i izlazi napolje.

U nekim slučajevima, ovaj metod može da smanji unutrašnju temperaturu i do 10 stepeni.

„Ovi rashladni tornjevi su jedan od najdelotvornijih metoda rashlađivanja kuća u oblasti Persijskog zaliva”, kaže Vrušali Matre, vanredna profesorka enterijera i projektovanja na Univerzitetu Heriot-Vatu u Dubaiju.

„Zato se primenjuju u mnogim savremenim zgradama i kompleksima, među kojima su kompleks Medinat Džumejra i džamija Halifa Al Tjer, zelena džamija Dubaija, koja je 2016. godine dobila LEED sertifikat (sertifikat zelene zgrade koji dodeljuje Američki savet za zelenu gradnju)”.

Većina vila u kvartu Al Fahidiju ima unutrašnja dvorišta koja funkcionišu kao prirodni regulatori temperature, omogućavaju hladnijem vazduhu da se tokom noći spušta i ulazi u okolne prostorije.

Takva dvorišta, koja imaju visoke zidove, široke strehe i ponekad gusto zelenilo, pružaju zaštitu od peska i prašine, a ujedno smanjuju izloženost suncu.

Istraživanje u Španiji pokazalo je da ovakav tip arhitekture može da smanji potrebe za hlađenjem objekata i do 18 odsto.

Zidovi vila u Al Fahidiju imaju prozore zatvorene rezbarenom drvenom rešetkom, poznate kao mašrabije, koje se koriste za regulaciju svetlosti.

Studija iz 2024. godine, koja je simulirala efekat ovih arhitektonskih elemenata, otkrila je da oni takođe mogu da snize temperaturu u zatvorenom prostoru za najmanje tri stepena Celzijusa.

„Dvorišta u Starom Dubaiju ne samo da pružaju prirodnu svetlost, hladan vazduh i hlad, već i miran, unutrašnji prostor za stanare u skladu sa lokalnim načelom privatnosti i zaštite”, dodaje Matre.

Nekada su Emiraćani koristili svetli koralni kamen da bi se odbijala sunčevu svetlost i smanjilo upijanje toplote u zgradama, ali UAE danas zabranjuje vađenje korala zbog zaštite morskog sveta.

Ipak, korišćenje svetlijih boja na fasadama i dalje je jedno od najefikasnijih rešenja za smanjenje unutrašnje temperature.

Zgrade u Starom Dubaiju takođe imaju obloge i biljke, među kojima su visoke palme koje stvaraju prirodni hlad.

„Možda najpotcenjeniji, ali podjednako važan metod pasivnog hlađenja u Al Fahidiju je sika”, kaže Ahmed Al Džaflah.

Sike su tradicionalni arhitektonski element Emirata - uski pešački prolazi, široki svega dva do tri metra, koji vode između vila i povezuju ih sa otvorenim javnim prostorima.

Ovi uski prolazi omogućavaju slobodnu cirkulaciju vazduha, često stvarajući prijatan povetarac koji dolazi sa prirodnog morskog rukavca poznatog kao Dubai Creek.

„Turisti obožavaju da sednu i odmore se u sikama tokom naših pešačkih tura.

„Tamo je izuzetno prijatno i mirno”, dodaje Al Džaflah.

Arhitekte u Ujedinjenim Arapskim Emiratima danas koriste tradicionalna načela za projektovanje zgrada sa sistemima pasivnog hlađenja za ublažavaje ekstremnih vrućina.

Uzmimo za primer Masdar Siti, poznato naselje na periferiji Abu Dabija, koje teži da bude vodeće u svetu u pogledu održivosti.

Urbanističko rešenje ovog naselja, gde su zgrade gusto raspoređene zgrade i ulice su uske, maksimalno koristi hlad i vetrove za prirodnu ventilaciju, snižavajući temperaturu okoline i do 10 stepeni u odnosu na okolno područje.

Zgrade u Masdar Sitiju integrišu metode pasivnog hlađenja, među kojima su rashladni tornjevi i izrezbarene fasade, što omogućava manju potrošnju energije za 40 odsto u odnosu na klasične objekte u Abu Dabiju.

Zvaničnici navode da su ovakve inovacije pomogle gradu da smanji ukupnu potrošnju energije za 38,4 odsto.

„Masdar Siti je mudro oživeo stare lokalne arhitektonske elemente koji smanjuju potrebu za mehaničkim sistemima hlađenja”, kaže Šerihan Alšahed, vanredna profesorka održivih urbanih zajednica na Arapskoj akademiji za nauku, tehnologiju i pomorski transport u Egiptu.

„Kakos u ove tehnike niskotehnološke i jeftine, lako mogu da se primene i prilagode”.

Zato se u mnogim savremenim građevinama u Emiratima primenjuju tradicionalni arhitektonski elementi nadahnuti zgradama u Starom Dubaiju.

U Medinat Džumejru, luksuznom stambeno-poslovnom kompleksu u Dubaiju, ima mnogo rashaldnih kula i uskih uličica radi bolje cirkulacije vazduha i stvaranje prijatnije mikroklime.

U džamiji Halifa Al Tadžer, jednoj od najnovijih građevina u Dubaiju, mali otvori na vrhu i dnu stubova omogućavaju vertikalno strujanje vazduha.

„Iako ovo nije klasičan rashladni toranj, ovaj projekat pametno koristi tehnologiju hvatanja vetra u savremenom kontekstu, koji hladi prostor bez potpune zavisnosti od veštačkih sistema”, kaže Matre.

Rashladni tornjevi i njihove savremene varijante danas mogu da se vide širom sveta - od bolnice Royal Chelsea u Londonu, do kuće sa rashladnim tornjem u državi Juti, u Sjedinjenim Državama (SAD).

Kule bliznakinje Al Bahr, poslovni kompleks u Abu Dabiju, opremljene su prilagodljivim mašrabijama koje se otvaraju i zatvaraju u zavisnosti od položaja sunca.

Time se reguliše količina dnevne svetlosti koja ulazi u objekat i smanjuje se odsjaj.

Muzej Luvr Abu Dabi takođe ima kupolu nadahnutu mašrabijom.

Savremena zdanja takođe sve više koriste unutrašnja dvorišta, među kojima su Džamija šeik Zajeda u Abu Dabiju i tržni centar Mirdif u Dubaiju.

Slična arhitektonska rešenja nisu retkost ni u drugim delovima sveta.

Kuća nazvana Breathing Wall Residence u Trisuru, u Indiji, i Optical Glass House u Hirošimi, u Japanu, dva su primera kako se unutrašnja dvorišta koriste za pasivno hlađenje u veoma različitim klimatskim uslovima od onih u Persijskom zalivu.

„Ove metode pasivnog hlađenja […] mogu da se primene svuda u svetu i da se prilagode lokalnoj klimi”, kaže Alšahed.

„Na primer, u tropskim oblastima u obzir moraju da se uzmu kiša i vlažnost, a u područjima umerene klime, mora da se obrati pažnja na značajne temperaturne oscilacije i termoizolaciju”.

Ono što povezuje Stari Dubai iz 18. veka i današnje energetski efikasne zgrade jeste koncept projektovanja građevina u skladu sa okruženjem.

„Čak i danas, razumevanje ambijentalnog okruženja i projektovanje u skladu sa njim može da doprinese održivom hlađenju domova, bez upotrebe fosilnih goriva”, zaključuje Matre.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta se dešava sa arhipelagom veštačkih ostrva u Dubaiju
• Turski podzemni grad u kojem je živelo 20.000 ljudi
• Zašto živimo u „eri veštačkih ostrva“
• Kuće od konoplje: Energetski efikasne dok upijaju ugljenik
• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• Kako bi izgledali gradovi po meri žena