Čovečanstvo sutra postaje ekološki dužnik planete, ranije nego ikada: Srbija svoje prirodne zalihe potrošila još 8. maja

Dan ekološkog duga čovečanstva nastupa svake godine sve ranije, uporedo sa sve bržim iskorišćavanjem prirodnih resursa, objavila je organizacija Global futprint netvork (Global Footprint Network), na osnovu podataka Univerziteta u Jorku o ekološkim otiscima i biokapacitetu država.

Ovogodišnji 24. juli pokazuje da čovečanstvo u ovom trenutku prirodu iskorišćava 1,8 puta brže nego što zemljin ekosistem može da je obnovi.

Dan ekološkog duga čovečanstva nastupa svake godine sve ranije, uporedo sa sve bržim iskorišćavanjem prirodnih resursa, objavila je organizacija Global futprint netvork (Global Footprint Network), na osnovu podataka Univerziteta u Jorku o ekološkim otiscima i biokapacitetu država.

Ovogodišnji 24. juli pokazuje da čovečanstvo u ovom trenutku prirodu iskorišćava 1,8 puta brže nego što zemljin ekosistem može da je obnovi.

Razlozi su, između ostalih, veća emisija CO2 nego što biosfera može da apsorbuje, ubrzana potrošnja vode, seča drveća, uništavanje ribljeg fonda.

Ta ekspolatacja koja premašuje brzinu obnavljanja prirode uzrok je nestajajna biološke raznovrsnosti, deforestacije i sve više gasa sa efektom staklene bašte u atmosfera, što opet podstiče i ekstremne meteorološke pojave.

Posledica su i nestašce hrane, energetska nestabilnost, zdravstvene krize i oružani sukobi. Regioni, gradovi i preduzeća koja nisu pripremljena za tu novu realnost suočavaju se sa sve većim rizikom, navela je organizacija Global futprint netvork u saopštenju.

Od 1971. godine, od kada se vode podaci o ekološkim otiscima i biokapacitetu, dan ekološkog duga, bez obzira na izvesne metodološke izmene i modernizaciju načine izračunavanja, nastupa sve ranije.

Dok je 1971. godine bio krajem decembra, 1975. godine krajem novembra, 2005. godine je bio polovinom avgusta, a od 2019. godine nastupa prvih dana avgusta ili poslednjih dana jula.

Dan se razlikuje i od zemlje do zemlje. To je dana kada potražnja stanovnika neke države nadmaši ono što ekosistem njihove zemlje može da im ponudi za celu godinu.

Srbija je svoje prirodne zalihe za ovu godinu potrošila još 8. maja, a 2024. godine ekološki dužnik je postala 23. maja.

Prva zemlja koja je, prema saopštenju, ove godine počela da živi na ekološki kredit bio je 6. februara Katar, a 17. februara mu se pridružio Luksemburg.

Zaključno sa petim mesecom, u ekološki dug su ušle i sve članice Evropske unije, sa izuzetkom Mađarske koja je to učinla 2. juna.

Prema istoj računici, poslednji će ove 2025. svoje godišnje prirodne zalihe potrošiti Indonezija, 18. novembra, i Urugvaj, 17. decembra.