Digitalna tišina – umemo li da budemo sami sa sobom?

Sveprisutan ekran, neprimetna zavisnost

Svakodnevna upotreba digitalnih uređaja postala je norma.

Prema izveštaju agencije DataReportal za 2024. godinu, korisnici interneta u Srbiji dnevno provedu u proseku 5 sati i 57 minuta na internetu, dok na društvenim mrežama provedu više od 3 sata.

Više od 96% korisnika pristupa mreži putem mobilnog telefona, a najpopularnije platforme su YouTube, TikTok i Instagram.

Stalna izloženost sadržajima, obaveštenjima i komunikaciji smanjuje prostor za tišinu i ličnu refleksiju.

Stručnjaci ukazuju da sve veći broj ljudi, naročito mladih, pokazuje znake anksioznosti i nemira kada ostane bez pristupa internetu ili kada nema nikakve stimulacije.

Ovaj fenomen u stručnoj literaturi se sve češće povezuje s digitalnom zavisnošću.

Smanjena tolerancija na tišinu

Moderni ritam života, podstaknut digitalnim okruženjem, značajno je smanjio sposobnost pojedinca da provodi vreme u tišini i bez spoljašnjih impulsa.

Psihološke studije pokazuju da čak i kratkotrajno odsustvo ekrana kod prosečnog korisnika izaziva osećaj nelagode, dosade ili gubitka kontrole.

Upravo zbog toga stručnjaci sve češće preporučuju svesno uvođenje perioda „digitalne tišine“, odnosno vremena bez korišćenja telefona, računara i televizora.

Digitalni detoks 

U Srbiji još uvek ne postoje sistemske mere za borbu protiv digitalne zavisnosti, ali raste broj radionica, kampova i edukacija koje se bave ovom temom.

Neke nevladine organizacije i omladinske inicijative počele su da uvode offline radionice i programe digitalnog detoksa za mlade.

Cilj je da se razviju zdrave navike korišćenja tehnologije i unapredi mentalno zdravlje.

U drugim evropskim zemljama, poput Nemačke, Švedske i Francuske, digitalni detoks je već uključen u obrazovne programe, dok neke kompanije svojim zaposlenima nude „digitalne vikende“ bez obaveze odgovaranja na mejlove ili poruke van radnog vremena.

Vreme za balans

Digitalna tišina ne podrazumeva potpuno odbacivanje tehnologije, već razvijanje svesti o njenom uticaju i potrebi za ravnotežom.

Uvođenje jednostavnih pravila – poput ograničavanja korišćenja telefona uveče, tokom obroka ili pre spavanja – može značajno poboljšati kvalitet svakodnevnog života.

Iako je digitalno okruženje neizbežno, postaje ključno da društvo, obrazovni sistem i pojedinci prepoznaju važnost trenutaka bez tehnologije – ne samo kao luksuza, već kao neophodnosti.

Odgovornost za balans između digitalnog i stvarnog sveta ne leži samo na pojedincu. Neophodno je da i obrazovne institucije, mediji i zajednica aktivno podrže stvaranje prostora za tišinu, introspekciju i mentalni odmor.