Bez zakona, bez odgovornosti: Srbija nema zakon o hitnoj pomoći

Zakon o zdrastvenoj zaštiti usvojen je 2019. godine, a oblast načina i organizacije rada službe Hitne pomoći do današnjeg dana nije definisana i to pored činjenice da je predlog zakona u skupštinskoj proceduri od avgusta 2024. godine. Pokret smatra da je Ministarstvo zdravlja bilo dužno - da na osnovu Zakona o zdrastvenoj zaštiti - propiše neophodne podzakonske akte. U svom obrazloženju pozvali su se na član 83, stav 1 i stav 4 koji glase:

“Zavod za urgentnu medicinu je zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomoć na mestu medicinske hitnosti, u Zavodu za urgentnu medicinu, tokom prevoza obolelih i povređenih u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi definitivnog zbrinjavanja i lečenja, kao i hitan sanitetski prevoz i prevoz pacijenata na dijalizi”

“Ministar propisuje način i organizaciju obavljanja zdravstvene delatnosti hitne medicinske pomoći iz stava 1. ovog člana i člana 76. stav 1. ovog zakona”

Da postoji nedostatak podzakonskih akata, kažu, potvrđeno je i inspekcijskim nadzorom, odnosno vanrednom spoljnom kontrolom, koja je u jednom slučaju konstatovala da usled nepostojanja zvaničnog dokumenta na republičkom nivou ne može da definiše eventualni propust. 

“Komisija koja je vršila vanredni spoljni nadzor stručnog rada spornom prilikom, u svom zaključku je konstatovala da uzimajući u obzir činjenicu da na republičkom nivou zvanično ne postoji dokument kojim se definišu doktrinirani stavovi sa uputstvima i protokolima za prijem, obradu i trijažu poziva u Trijažno distributivnim centrima Zavoda hitne medicinske pomoći, kao i službama Hitne medicinske pomoći, ne može se precizno ni definisati eventualni propust”, navedeno je u dokumentu koji je Ministarstvo zdravlja dostavilo Pokretu, a u vezi Zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. 

“Ovo je direktna potvrda da nepostojanje tog podzakonskog akta štiti od odgovornosti bilo kakvu odluku lekara na terenu”, dodaje Zejnula. 

Ističu da je ključni problem nemogućnost da se uopšte utvrdi stručna greška u radu te službe i da je trenutno jedini način da se odgovornost utvrdi - podnošenje krivične prijave. 

“To znači da vas država stavlja u situaciju da, iako ona nije ispunila svoju zakonsku obavezu, vi morate da dokažete da bi neko preživeo, da je ekipa poslata i da je ekipa stigla na vreme, što je jednostavno nedopustivo”, ukazuje Zejnula. 

Zbog svega navedenog, Pokret “Pravo na život - Meri” priprema žalbu Ustavnom sudu kako bi se, kako ističu, potvrdilo da su prekršena prava građana na život i zdravstvenu zaštitu, ali i da sud naloži Ministarstvu zdravlja da donese akte koji bi uredili ovu oblast. Ukoliko Ustavni sud ne bude reagovao u razumnom roku, sledeća adresa im je Evropski sud za ljudska prava.