Neki podvodni vulkani bi uskoro mogli da eruptiraju - treba li da strahujemo

Podvodni vulkani su daleko od očiju, pa mnogi o njime i ne razmišljaju.

Međutim, nedavna upozorenja naučnika o mogućim erupcijama u bliskoj budućnosti ipak su privukla pažnju.

Jedno od tih upozorenja odnosi se na veliki podvodni vulkan nazvan Aksijalni greben, koji se nalazi oko 480 kilometara od obale Oregona u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Stručnjaci tvrde da se ovaj vulkan zagreva i da pokazuje znakove moguće erupcije u narednih godinu dana.

Nedavni zemljotresi na grčkom ostrvu Santoriniju takođe su podstakli naučnike da detaljnije prouče kalderu, geološki oblik koga stvara vulkan kada se uruši sam u sebe, stvarajući veliki i poseban oblik vulkanskog kratera, kao i obližnji podvodni vulkan Kolumbo.

Veruje se da ovi vulkani možda neće eruptirati uskoro, ali da je samo pitanje vremena kada će se to dogoditi.

Dakle, treba li da strahujemo?

Skriveni u dubinama okeana

Vulkani su otvori u Zemljinoj kori kroz koje izlaze vreli pepeo, gasovi i rastopljene stene, poznata i kao magma.

Mnogi ih obično zamišljaju kao velike planine, poput Vezuva i Etnе, iz kojih kuljaju ogromni tokovi narandžaste lave.

Međutim, stručnjaci procenjuju da su oko dve trećine svih vulkana na Zemlji podvodni.

Skriveni hiljadama metara ispod površine mora, stanište su mnogim nepoznatim vrstama, a njihove erupcije mogu da stvore nova ostrva.

Kao i oni na kopnu, podvodni vulkani mogu da izazovu zemljotrese i cunamije, koji ponekad imaju dalekosežne posledice.

Tako je erupcija vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai u ostrvskoj državi Tongu 2022. godine izazvala cunami u Tihom okeanu, a talasi su stigli do Australije, Novog Zelanda, Japana, kao i zapadnih obala Severne i Južne Amerike.

Troje ljudi je poginulo, stotine kuća je oštećeno, a Tonga je pet nedelja, zbog prekida podmorskog internet kabla, bila odsečena od sveta.

• Kada je lava tekla Srbijom
• Vulkanska zver koja vreba ispod bajkovitog grčkog ostrva
• Erupcija vulkana koja je zatvorila evropski vazdušni prostor - može li se ponoviti

Gde se nalaze podvodni vulkani?

Uglavnom se formiraju na mestima gde se tektonske ploče ili razdvajaju ili klize jedna pored druge, što omogućava magmi da izbija na površinu iz dubine Zemljine kore.

Pošto tektonske ploče pokrivaju celu planetu, podvodnih vulkana ima gotovo svuda - od Atlantskog i Tihog okeana, do Sredozemnog mora.

Ponekad se vreli mlazevi magme uzdižu kroz delove tektonske ploče i tako formiraju vulkane.

Različite erupcije

Doktorka Izobel Jeo, stručnjakinja za podvodne vulkane pri britanskom Nacionalnom centru za okeanografiju, objašnjava da su zbog interakcije magme i vode erupcije podvodnih vulkana drugačije od onih na kopnu.

„Zamislite da bacite vodu na usijani tiganj - odmah će ispariti.

„Ista reakcija se dešava u plitkim vulkanskim sistemima”, kaže ona, objašnjavajući da se to odnosi na vulkane koji se nalaze nekoliko stotina metara ispod površine mora.

Kod dubljih podvodnih vulkana eksplozivna reakcija izostaje zbog pritiska vode.

I ti vulkani izbacuju magmu, ali se ona brzo hladi, kaže Jeo.

Količina gasova u magmi takođe određuje snagu erupcije - što je veća količina gasova, to je erupcija snažnija, kažu stručnjaci.

Koliko često eruptiraju podvodni vulkani?

Teško je odrediti tačan broj podvodnih vulkana i učestalosti njihovih erupcija, jer se većina njih retko i neredovno prati, kaže doktorka Jeo.

Stručnjaci ističu da je praćenje podvodnih vulkana veoma skupo iz nekoliko razloga, kao što su troškovi potrebne tehnologije, podmornica i brodova i teškoće sprovođenja aktivnosti u udaljenim delovima okeana.

Neki naučnici procenjuju da širom sveta ima hiljade podvodnih vulkana, dok drugi smatraju da ih možda ima i milion.

Ovakva mišljenja se temelje na složenim matematičkim proračunima i činjenici da je oko 70 odsto Zemljine površine prekriveno vodom.

„Postoji samo nekoliko mesta u svetu gde se sprovode detaljna merenja ovih sistema”, ističe profesorka Deb Keli, morska geološkinja na američkom Univerzitetu u Vašingtonu.

• Detektivi u potrazi za podvodnim vulkanima
• Dečak zamalo upao u vulkan na Havajima
• Džin koji ne spava: Vulkan Etna izbacivao pepeo 6,5 kilometara u vis

Koja ostrva su vulkanskog porekla?

Havajska ostrva predstavljaju lanac vulkanskih ostrva koji je, prema procenama stručnjaka, počeo da se obrazuje pre oko 70 miliona godina.

Stručnjaci veruju da su nastali tako što se magma ispod okeana neprestano uzdizala i izbijala iznad nivoa mora.

A za razliku od Havaja, ostrvo Santorini u Egejskom moru je stvorila ogromna erupcija oko 1630. godine pre nove ere, prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA).

Još jedno poznato ostrvo koje je nastalo vulkanskom aktivnošću je Island.

„Ali ima zaista mnogo mesta širom sveta gde mogu da se nađu vulkanska ostrva.

„Ako odete negde i pesak je crn, verovatno je vulkanskog porekla”, kaže Jeo.

Podvodni vulkani redovno stvaraju nove kopnene površine.

Na primer, erupcija podvodnog vulkana 2023. godine stvorila je novo ostrvo nedaleko od ostrva Ivo Džime blizu Japana.

Međutim, takva novih ostrva ponekad erodiraju i nestaju pod vodom.

„Verovatno ćemo svedočiti stvaranju novih ostrva, ali ćemo verovatno videti i kako neka od njih nestaju”, kaže doktorka Jeo.

Više od vulkana

Praćenje podvodnih vulkana je važno za bolje razumevanje morskih ekosistema, naglašava profesorka Keli.

„Ti vulkani su kao oaze na morskom dnu, tako da imaju neverovatno biološke zajednice koje su povezane sa njima.

„Nekada ne možete da vidite stene jer su prekrivene životinjama”, objašnjava ona.

Keli dodaje da bi više podataka o ovim sredinama pomoglo da se donose odgovorne odluke o aktivnosti kao što su rudarenje u dubokom moru.

„Zaista je važno da znamo kakve vrste organizama postoje, kako utiču na ostatak okeana, koliko dugo opstaju, i takve informacije su potrebne pre nego što ih iskopate”, ističe ona.

Treba li da budemo zabrinuti?

Svi vulkani, bez obzira na to da li su na kopnu ili ispod površine mora, mogu da predstavljaju opasnost, ističe Jeo.

„Ne mislim da treba da budemo više zabrinuti zbog podvodnih vulkana nego zbog drugih”, kaže ona.

„Ali mislim da bi trebalo da ih podjednako pratimo, što trenutno ne činimo”.

U aprilu su turisti i meštani evakuisani zbog erupcije vulkana na Islandu.

„Mislim da bi takva evakuacija trebalo da bude omogućena i za erupcije podvodnih vulkana”, smatra Jeo.

Praćenje podvodnih vulkana nije važno samo zbog opasnosti povezanih sa erupcijom, već i zato što delovi vulkana mogu da se odvoje pod vodom, što može da izazove cunami, dodaje ona.

Šta je sa vulkanom Aksijalnim grebenom?

Profesorka Keli učestvuje u praćenju podvodnog vulkana nazvanog Aksijalni greben, čija se podnožje nalazi na oko 2.600 metara dubine u Tihom okeanu.

Kaže da se vulkan nadgleda preko kabla dugog skoro 500 kilometara, koji se proteže od obale do samog vulkana.

Zahvaljujući tome, naučnici su uočili da se vulkan zagreva i da je već prešao tačke naduvavanja kod njegovih prethodnih erupcija, kaže profesorka Keli.

To znači da postoji mogućnost erupcije u narednih godinu dana, kaže ona.

Ipak, ona se verovatno neće osetiti na kopnu, između ostalog zbog velikog pritiska vode okeana, dodaje.

Keli veruje da će nove tehnologije omogućiti bolje praćenje podvodnih vulkanskih sistema u budućnosti.

„To je izuzetno važan deo naše planete.

„Svakako bi trebalo da znamo mnogo više o njemu”, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Erupcija vulkana na Kamčatki prvi put posle više od 500 godina
• Vulkan Tonga Hunga: Ogroman vulkanski oblak i najintenzivnija munja ikada viđena
• „Mali ovan": Najnoviji „beba vulkan” na Zemlji
• Džin koji ne spava: Vulkan Etna izbacivao pepeo 6,5 kilometara u vis
• Vulkan u Indoneziji izbacuje pepeo više od 11 kilometara u nebo
• Vulkanska lava dostiže visinu Ajfelovog tornja