"Skupoća je velika": Građani krpe kraj s krajem, a trgovine zarađuju držeći enormno visoke cene

Život u redu, tamo gde se čeka na popuste, kako bi se priuštilo osnovno.
Da koristi akcijske cene za N1 potvrđuje i jedna Beograđanka.
“Pa ja ne znam da li iko u Srbiji sada uđe u prodavnicu i samo skine sa rafa”, dodaje ona.
 
Rafove pet trgovinskih lanaca obišli su istraživači Demostata. Kupovinom za malo veću kućnu nabavku, pokazalo se da je najjeftinije u DIS-u, najviše novca su izdvojili u Maxiju.
"Velika je umetnost pronaći najjeftiniju korpu, jer se razlikuju i asortimani i brendovi koji se nude potrošačima. Ne znam dal da savetujem da idu sa digitronom da obiđu svaku prodavnicu posebno", kaže Mirjana Stevanović iz Demostata.
Poređenje bi, kažu, bilo jednostavnije kada bi trgovci za pakovane proizvode, uz istaknutu cenu, naglasili i koliko košta po jedinici mere, na primer za kilogram ili litar, a sugrađani često kupljeno mere u grame.

“Uzmem gde koliko mogu da uzmem, ako ne mogu kilo onda uzmem pola i tako se živi. A penzije nisu neke da se možemo pohvaliti”, kaže jedna starija Beograđanka.
“Mislim prosto, Srbija je najskuplja u regionu”, kaže jedna žena.
To je pokazalo još jedno istraživanje Demostata - u prosečnoj potrošnji troškovi ishrane imaju najveći udeo u Srbiji.
"Crna Gora recimo ima udeo od 30 i nešto malo preko, hrane u ukupnim troškovima, Hrvatska ima 27, Slovenija 12, Srbija ima preko 40 procenata", kaže Stevanović.
 
Neretko se događa da i domaći proizvodi budu jeftiniji u inostranstvu.
"Verujem i da bi imali prostora da i na domaćem tlu snize te cene", kaže Stevanović.
“Mislim da je to šokantno, katastrofa i još neke reči koje nisu za televiziju, znači pljačka!”, kaže jedan čovek.

Kod većine suseda najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već da omogući dostojanstven život sa dovoljno sredstava za odeću, obuću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.
“Za mene je sve skupo, odeću ne kupujem, nosim šta imam. Skupoća je velika nigde nisam otišla šest godina, da izađem iz kuće iz četiri zida”, kaže starija Beograđanka.
Dok građani krpe kraj sa krajem, godišnji izveštaj Agencije za privredne registre pokazao je da trgovina na veliko i malo ostvarila najveću dobit u 2024, pri čemu profit sektora od 207,6 milijardi dinara predstavlja skoro četvrtinu ukupnog dobitka privrede.
 
To je znak da su trgovine ozbiljno zaradile držeći enormno visoke cene.