Ima posla, ali majstora nema: Srbiji nedostaje desetine hiljada zanatlija

Kada se Vanji (27) prvi put pokvario bojler, majstor je došao već sutradan, iako je bio vikend. Ispostaviće se da je napravio više štete nego koristi, piše DW. Loše povezane žice na novom bojleru izazvale su dva kratka spoja, te se bojler na kraju zapalio. Bilo je potrebno još par intervencija i nekoliko nedelja bez tople vode.

„Dobar majstor – zlata vredan“

Vanjin slučaj nije retkost.
 
Iskustva velikog broja ljudi svedoče o tome da je prave majstore sve teže naći. Uobičajeno je da se na krečenje ili zamenu pločica u kupatilu čeka po barem mesec dana.

Nacionalna službe za zapošljavanje i Privredna komora Srbije nisu odgovorile na upit DW o tome koliko zanatlija nedostaje u zemlji. Neki njihovi raniji podaci kažu da nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila.

To sugerišu i podaci sajta Poslovi Infostud, koji pokazuju da su među najtraženijim poslovima u prvoj polovini ove godine bili oni zanatski.
 
U pokušaju da obezbede radnike, poslodavci su često nudili natprosečne plate, pa su zidari u proseku mogli da zarade 185.000 dinara, autolimari 162.000, a mehaničari oko 135.000 dinara.

Zašto ljudi beže od zanata

Iako su plate natprosečne, a potražnja velika – radnika nema dovoljno.

"Godinama unazad svedočimo padu interesovanja mladih za upis u tehnička i zanatska zanimanja, što delom dolazi iz uverenja da su ta zanimanja manje poželjna, kako u pogledu statusa, tako i u pogledu uslova rada. Roditelji često imaju odlučujuću ulogu u profesionalnom usmeravanju svoje dece, a njihova očekivanja često nisu u skladu sa stvarnim potrebama tržišta“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
 
Tome, napominje, doprinosi i izmenjena demografska slika, jer broj učenika u srednjim školama opada, dok oni koji su već kvalifikovani često odlučuju da znanje i veštine unovče u inostranstvu.

"Na sve to se nadovezuje i promena životnih ambicija – mladi teže poslovima koji nude fleksibilnost, rad na daljinu i ravnotežu između privatnog i poslovnog života, što su zahtevi koje tradicionalna zanatska zanimanja teško mogu da ispune“, priča Turinski za DW i dodaje: „Sve to zajedno čini da je broj raspoloživih zanatlija sve manji, i da se taj jaz iz godine u godinu produbljuje.“

Tračak nade

Iz Foruma srednjih stručnih škola pak kažu da je od prošle godine primetan porast interesovanja za ove škole, naročito u manjim gradovima, ali da je to i dalje nedovoljno za tržište.
 
Obrazovanje za poslove iz oblasti automobilske industrije, ugostiteljstva, turizma i zdravstvenih usluga sve je popularnije, ali je deficit i dalje prisutan na smerovima poljoprivrede, kožarstva i građevinarstva, kaže Milorad Antić, predsednik Foruma.

"Dualno obrazovanje nije dovoljno zaživelo. Centri za obuku praktične nastave još se nisu otvorili, a nema ni dovoljno poslodavaca da bi obuka bila kvalitetna. Takođe, fali i propagiranje zanata kao struke u kojoj ste cenjen i obrazovan radnik, a ne neko ko je stalno zamazanih ruku i odela, što je uobičajena stereotipna slika“, ističe Antić.

Uloga države

Ipak, nije samo obrazovni sistem kriv, smatra Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.
 
Deo krivice je u nedostatku kontrolnih mehanizama koje država ima prilikom kontrole uslova rada.

"Pre nekoliko godina nam se dešavalo da su neke kompanije otpuštale naše radnike da bi zaposlile strane. Kad pošaljete takvu poruku domaćem stanovništvu, svako gleda gde može da ode, i to najčešće preko. Država još uvek nema kontrolne mehanizme da to sve proprati i onda smo u začaranom krugu“, ocenjuje on. „Mi ćemo uvek moći da nađemo jeftinu radnu snagu i dovedemo ih iz Azije, Afrike. Ali graditi društvo na tim temeljima definitivno nije dobro. Šta imamo od toga što otvaramo radna mesta, ako nam radnici odlaze iz zemlje?“, ističe Todorović za DW.

Simbioza države, radnika i poslodavaca

Sagovornici DW saglasni su da je početni korak vraćanje ugleda zanatima.

„To ne podrazumeva samo bolju promociju, već i konkretne korake ka poboljšanju uslova rada, uvođenju savremenijih tehnologija u svakodnevni posao i većoj sigurnosti u zapošljavanju. Ako mladima pokažemo da zanatska zanimanja nisu poslednja opcija, već karijere koje nude stabilnost i dobar prihod, možda će i slika o njima početi da se menja“, smatra Miloš Turinski iz Infostuda.

On ističe da u pronalasku rešenje važnu ulogu ima država, i to kroz „stvaranje stimulativnog okruženja kroz subvencije, programe samozapošljavanja i jačanje infrastrukture stručnog obrazovanja“.
„A to je proces koji zahteva vreme, sistemske promene i zajednički napor svih“, zaključuje Turinski za DW.