mRNK vakcine: Kako deluju i koje su njihove prednosti

mRNK vakcine su proglašene medicinskim čudom koje je spasilo živote tokom pandemije korona virusa, ali Sjedinjene Države (SAD) sada odustaju od daljeg istraživanja ove tehnologije.

Američki ministar zdravlja Robert Frensis Kenedi Mlađi ukinuo je 22 projekta, ukupne vrednosti 500 miliona dolara, koji su bili namenjeni borbi protiv infekcija poput kovida i gripa.

Postavlja se pitanje da li je najpoznatiji skeptik prema vakcinama u Americi u pravu, ili pravi ogromnu grešku?

Profesor Adam Fin, istraživač vakcina na Univerzitetu u Bristolu, u Engleskoj, kaže da „ima malo i jednog i drugog", ali da je odbacivanje mRNA tehnologije „glupo" i moguća „katastrofalna greška".

U narednim redovima ćemo pojasniti zašto.

Delotvornost mRNK vakcina

Kenedi tvrdi da je proučio naučne podatke o mRNK vakcinama i zaključio da oni „pokazuju da ove vakcine ne pružaju efikasnu zaštitu protiv infekcija gornjih disajnih puteva, kao što su kovid-19 i grip".

Kaže da će umesto toga sredstva usmeriti na „bezbednije, šire primenjivane tehnologije izrade vakcina koje su delotvorne čak i kada virusi mutiraju".

Tvrdnja da mRNK vakcine ne štite od infekcija gornjih disajnih puteva poput kovida i gripa „jednostavno nije tačna", kaže profesor Endru Polard iz grupe za oksfordske vakcine.

On uskoro napušta funkciju predsednika Zajedničkog odbora za vakcinaciju i imunizaciju, koji savetuje ministarstva zdravlja u Velikoj Britaniji.

• Trampovi ljudi: Robert F. Kenedi, skeptik prema vakcinama sekretar za zdravstvo
• Kontroverzni Robert Kenedi Mlađi: Kako bi mogao da utiče na svetsko zdravlje
• Robert Kenedi Mlađi tvrdi da će uzrok autizma biti otkriven do septembra

Pokazalo se da vakcine pružaju zaštitu, spasavale su živote i smanjivale broj hospitalizacija, kako u kliničkim ispitivanjima, tako i tokom intenzivnog praćenja primene vakcina širom sveta.

Procene pokazuju da je samo mRNK vakcina Fajzer/BioNtek, u prvoj godini vakcinacije tokom pandemije korona virusa spasila skoro šest miliona života.

Istovremeno je zabeležen mali broj slučajeva upale srčanog mišića, poznatog kao miokarditis, naročito kod mlađih muškaraca.

„Veoma retka neželjena dejstva moraju da se sagledavaju u kontekstu ogromne koristi ove tehnologije", ističe profesor Polard.

Pandemija je bila period u kojem je ceo svet bio usredsređen isključivo na korona virus, a primena vakcina je pažljivo praćena.

I dalje postoji konsenzus među stručnjacima da su vakcine donele mnogo više koristi nego štete.

Međutim, to ne znači da je mRNK tehnologija savršena.

Vakcine mRNK protiv kovida obučavaju imuni sistem da cilja samo jedan specifičan protein virusa.

Ako se taj protein u korona virusu promeni ili mutira, onda se smanjuje zaštita organizma.

Videli smo posledice toga - imunitet slabi, pa je potrebna nova verzija vakcine.

Jedna od teorijskih pretpostavki je da bi drugačiji pristup vakcinaciji, na primer upotreba celog virusa, mogao da pruži bolju zaštitu, jer bi imuni sistem imao više meta koje bi mogao da cilja.

Ipak, profesor Polard ističe da su u borbi protiv kovida-19 mRNK vakcine dale bolje rezultate od mrtvih vakcina koje sadrže mrtve ili inaktivirane oblike mikroorganizama.

Kaže da je to verovatno zbog načina na koji se prave i činjenice da postupak ubijanja virusa takođe „menja proteine virusa čime se smanjuje sposobnost imunog sistema da ih prepozna i reaguje" u poređenju sa mRNK vakcinama.

Potreba za novim verzijama vakcina nije zbog nedostatka mRNK tehnologije, koji bi mogao lako da se reši prelaskom na neku drugu tehnologiju, već se javlja zbog same prirode određenih virusa.

Na primer, iste vakcine protiv malih boginja ili humanog papiloma virusa (HPV) su decenijama delotvorne jer su genetski kodovi tih virusa stabilniji.

Ali neki virusi neprestano mutiraju.

Na primer, grip nije jedan virus, već je stalno promenljiva meta.

U svakom trenutku, jedan soj dominira i najverovatnije će izazvati probleme tokom zimske sezone.

U slučaju gripa, svake godine se pravi nova verzija mrtve vakcine koja se odraslima daje u obliku injekcije, isto kao i živa koja se deci daje u obliku spreja za nos.

Buduća verzija mRNK vakcina protiv gripa bi delovala na isti način.

„Praćenje sojeva virusa važi za sve tehnologije, ne samo za mRNK", kaže profesor Polard.

• Ne, vakcina protiv korona virusa neće promeniti vaš DNK
• Nobelova nagrada za medicinu naučnicima za mRNK vakcinu protiv kovida-19
• Kratka istorija vakcina

Po čemu se mRNA vakcine razlikuju od drugih?

Često se postavlja pitanje kako se mRNK vakcine uklapaju u širi spektar postojećih tehnologija za pravljenje vakcina, jer ih ima mnogo:

• Mrtve (inaktivisane) vakcine koriste izvorni virus ili bakteriju, ubijaju ga i to koriste za obučavanje imunog sistema, kao što je sezonska vakcina protiv gripa.
• Žive (atenuisane) vakcine ne ubijaju infektivni agens, već ga oslabljuju tako da izaziva blagu infekciju, kao što je MMR vakcina (protiv malih boginja, zaušaka i rubele).
• Konjugovane vakcine koriste delove proteina ili šećera iz patogena da pokrenu imuni odgovor bez izazivanja infekcije, kao što je vakcina protiv velikog kašlja.
• mRNK vakcine koriste deo genetskog koda koji privremeno nalaže telu da proizvodi delove virusa, a imuni sistem na to reaguje.

Svaka od ovih tehnologija ima prednosti i nedostatke, ali profesor Fin smatra da smo tokom pandemije „preterano" promovisali mRNK vakcine, izostavljajući druge pristupe, i da sledi period usklađivanja.

„Ali ići toliko daleko i reći da je mRNK tehnologija beskorisna, bezvredna i da je ne treba razvijati ili bolje razumeti je podjednako glupo, jer ona jeste učinila izvanredne stvari", ističe on.

Da li mRNA vakcine pružaju bolju zaštitu?

Ostaje legitimno naučno pitanje o tome koja tehnologija za izradu vakcina se koristi za koju bolest.

Ono što zabrinjava naučnike je što obustava istraživanja mRNA tehnologije znači da nećemo imati te vakcine u vremenima kada budemo morali da uradimo ono što nijedna druga tehnologija ne može da obezbedi.

„Ne mislim da postoje dokazi da ove vakcine pružaju znatno bolju zaštitu, ali ono u čemu je RNK tehnologija daleko ispred ostalih je odgovor na epidemije", kaže profesor Polard.

Svet je već veoma uvežban u izradi novh vakcina protiv gripa svake godine.

Ali u tom slučaju, postupak traje šest meseci, od određivanja sojeva virusa koji će biti ciljani, preko masovnog kultivisanja virusa u kokošijim jajima, do proizvodnje i distribucije vakcina.

A razvoj potpuno novih vakcina traje još duže.

Ali mRNK tehnologija omogućava da nova vakcina može da bude spremna za šest do osam nedelja, i da nekoliko meseci kasnije bude dostupno desetine ili stotine miliona doza.

• Zašto raste nepoverenje u vakcine
• Doktor u Americi oslobođen optužbi za uništavanje kovid vakcina
• Vakcinacija smanjuje smrtnost za 60 odsto, rezultati su nove studije

Neki od projekata u Americi kojima su ukinuta sredstva su se spremali za moguću pandemiju ptičjeg gripa.

Taj virus H5N1 uništava populacije ptica i prenosi se na mnoge druge životinje, među kojima je i stoka u Sjedinjenim Državama.

„To jednostavno nema smisla.

„Ako dođe do pandemije ptičjeg gripa među ljudima, odluka o ukidanju sredstava mogla bi da se pokaže kao katastrofalna greška", kaže profesor Fin.

Ali posledice odluke SAD-a da odustane od istraživanja mRNK tehnologije mogle bi da se osete mnogo šire.

Kakav uticaj ova odluka ima na poverenje ljudi u postojeće vakcine, bilo mRNK ili druge?

Kako će se to odraziti na ostatak sveta s obzirom na to da su SAD jedna od najuticajnijih zemalja u oblasti medicinskih istraživanja?

I da li će ova odluka imati domino efekat na druge oblasti primene mRNK tehnologije, kao što su vakcine protiv raka ili upotreba ovog pristupa u lečenju retkih genetskih bolesti?

Posle odluke Roberta F. Kenedija Mlađeg, profesor Polard postavlja još jedno pitanje.

„Da li smo svi ugroženi time što ogromno tržište okreće leđa RNK tehnologiji?

„To je jedna od najvažnijih tehnologija koju ćemo videti u ovom veku u oblasti zaraznih bolesti, bioloških terapija za retke bolesti, a naročito u borbi protiv raka.

„Ta odluka šalje poruku koja me zabrinjava".

Pogledajte video: Vakcine protiv kovida - odgovori na najčešća pitanja

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je vakcina i sva pitanja koja vas zanimaju
• „Uništile su me": Irac posle primanja vakcine protiv kovida-19
• Kombinovana vakcina protiv gripa i kovida prošla ključnu fazu ispitivanja
• Može li tehnologija kovid vakcina da bude rešenje za borbu protiv raka
• Grupna tužba protiv AstraZeneke: Da li je antikovid vakcina doprinela oboljevanjima i smrti
• AstraZeneka povlači kovid vakcinu