Jelena Todorović, Srpkinja koja menja istoriju muške košarke u Brazilu

„Ne možeš ti to.“

Ovu poruku je Jelena Todorović, 31-godišnja košarkaška trenerica rodom iz Beograda, dobijala od kolega i iz okruženja kada je počinjala da krči put u muškoj košarci kroz rad sa mlađim selekcijama Crvene zvezde.

„To sam ceo život slušala, ali su negativni komenatari za mene bili kao publika na Vimbldonu za Novaka Đokovića - samo su me motivisali", priča Todorović za BBC na srpskom.

Deceniju i po kasnije, druga kratka poruka stigla je iz Brazila i pokazala da nisu bili u pravu.

„Istorija!", glasila je objava Košarkaški klub Fortaleza iz brazilskog grada Seara.

Potvrdili su da Todorović postaje šefica stručnog štaba njihovog muškog seniorskog tima i prva žena na toj poziciji u profesionalnoj košarci ove zemlje.

Jelena je postala i prvi srpski trener u brazilskoj košarci i drugi najmlađi glavni trener u istoriji tamošnje prve lige, na šta je veoma ponosna.

„Iznenadilo me je što imaju hrabrosti za takav potez, ali me i nije baš iznenadilo što sam dobila poziv, jer sam ceo život radila za ovaj trenutak i spremna sam", radosno kaže Todorović.

Više od polovine života provela je u Australiji, gde je i ispekla trenerski zanat.

Pošto tamo nije retkost da žena bude među trenerima muških ekipa, dobila je podstrek da nastavi ka zacrtanom cilju.

„Nikad ne dajte da vam neko kaže da nešto ne možete - to bih rekla svim devojčicama danas", dodaje ona.

Ali, Todorović nije „tipičan trener", kako sebe naziva, ne želeći da imenicu stavi u ženski rod.

„Ja sam i mlada devojka koju sve zanima, koja svira klavir, crta, obožava životinje", priča 31-godišnjakinja.

• „Od 30 igračica do prvaka Evrope": Kako su medalje postale navika za srpske košarkašice
• Kako su koševi iz ulice, kraja i školskog stvorili „Zemlju košarke“
• Zašto je važno da se devojčice bave sportom

'Okidač' iz Indijanapolisa

Iako je rođena u Beogradu, Jelenini roditelji poreklom su iz Republike Srpske, jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine, pa je deo detinjstva provela u Bijeljini, gradu blizu granice sa Srbijom.

Porodica se 2000. preselila u Australiju, gde je Todorović završila osnovnu školu, a zatim se vraćaju u srpsku prestonicu.

„Na drugom kraju sveta" počela je da primećuje da mnogo devojčica trenira košarku, koja u toj zemlji važi za „ženski sport".

Ali, u danu kada je Jelena proslavljala 9. rođendan, na potpuno suprotnom kraju planete Jugoslavija je postala prvak sveta u američkom Indijanapolisu.

Bio je to „okidač" da ode na prvi trening, kaže.

„Kao devojčici koja prolazi kroz kulturološki šok bilo mi je veoma bitno da sutra odem u školu i hvalim se drugarima kako je moja zemlja prvak sveta.

„Mnogo sam bila ponosna na to", prepričava.

• Pet stvari koje u pola noći morate znati o Istanbulu i Indijanapolisu - Pešićevim zlatima
• Od Atlante i Indijanapolisa do Pariza: Svi košarkaški okršaji Srbije i Jugoslavije sa Amerikom
• Svetislav Pešić: „Bog i batina", košarkaški stvaralac koji donosi trofeje

Žena u muškom sportu

Po dolasku u Beograd, Todorović upisuje gimnaziju i nastavlja da igra košarku u Crvenoj zvezdi.

„Pošto sam najstarije dete u porodici i svi drugi su muškarci, nekako sam od malena trenirala braću, oni su se ugledali na mene i počeli da igraju u Zvezdi.

„Posle mog treninga sačekala bih njihov, pa sam radila uz njihove trenere", kaže.

Tada je imala 15 godina, a već sa 18 završila je igračku karijeru.

Shvatila je, kaže, da nema talenat za vrhunske domete, ali i da želi da se potpuno posveti trenerskom poslu.

Tada kreću problemi.

„Gotovo svi su mi govorili da neću biti trener, da se to ne isplati, posebno zbog toga što sam žena", kaže Todorović.

Roditelji su insistirali na obrazovanju, pa je kratko studirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Ali, ubrzo je odustala i vratila se radu sa mladim košarkašima.

Kolege treneri smatrali su da „žene zauzimaju prostor muškarcima kojima je taj posao potreban, samo da bi dokazale da one to mogu", kaže Todorović.

„Zašto meni kao mladoj ženi taj posao ne bi bio potreban kao i njima?

„Predrasude su me baš iznenadile i ljutile, ali i hranile da nastavim".

Pogledajte video: Kad mama slavi košem

Trenerski dani, konobarske noći

I nastavila je, ali u Americi na jednomesečnom usavršavanju.

Odatle odlazi u australijski Adelajd, gde počinje da radi u istoimenom muškom timu, što nije „nije bila ni vest, ni iznenađenje".

„Džoi Rajt, dugogodišnji trener Adelajd 36-esrsa, moj je najveći mentor, verovao je u mene, dao mi šansu i najzaslužniji je za to gde sam danas."

Todorović je prvih pet godina radila paralelno sa mlađim selekcijama i prvim timom, ali od toga nije mogla da živi.

„Tada sam radila još dva posla sa strane - uveče kao konobarica u restoranima, a davala sam deci i časove klavira.

„Jedva sam i spavala, radila sam po ceo dan, ali isplatilo se."

Tek sa 27 godina, posle više od decenije trenerskog rada, mogla je da živi samo od košarke kao punopravni član Rajtovog stručnog štaba.

Period pre toga ju je naučio da „košarku ne gleda kroz novac."

„Nisam kupovala kuće, automobile i skupe torbice, već sam sve pare ulagala u sebe, tokom leta išla na obuke, sticala sertifikate i gledala treninge vrhunskih trenera", objašnjava Jelena.

Uprkos napredovanju, nije želela da odustane od treniranja dečaka iz tog australijskog kluba.

„Bilo mi je to bitno za iskustvo prvog trenera, jer sam sticala iskustvo kada moram samostalno da donosim odluke", zaključuje.

• Priča o Pistol Pitu: Kako je NBA zvezda srpskog porekla zamađijala celu Ameriku
• Fenomen dočeka na beogradskom balkonu: „To je nešto što se zauvek pamti, uvek se naježim kad se setim“
• „Dovoljno si dobra, ali si devojčica": Ženske muke u muškom sportu

Slučajna misica

Dok je sa timom na jednom od gostovanja večerala u restoranu, prišao joj je direktor organizacije Mis sveta u Australiji i pitao je da li želi da se upusti u to takmičenje.

„Prvo sam pomislila 'nema šanse', ali su onda svi treneli i igrači krenuli da me nagovaraju i tako pristanem", prepričava Todorović.

Od 2016. do 2018. učestvovala je tri puta u takmičenju, a 2017. ponela je i titulu Mis Južne Australije.

Više od titule pamti veštine koje je naučila.

„Imala sam mnogo treninga o javnom govoru, marketingu, humanitarnom radu, izašla sam tada iz zone komfora, što mi je kasnije pomoglo u trenerskom poslu", kaže Jelena.

„Želela sam da pomažem životinjama, ali i ženama i deci koji su preživeli porodično nasilje, jer toga ima mnogo u Srbiji.

„Kroz organizaciju sam dobila tu priliku", dodaje.

Pandemijske odluke i evropski uspesi

Idilu u Adelajdu pokvarila je pandemija korona virusa 2020. godine, kada je ona zajedno sa celim stručnim štabom dobila otkaz.

Jelena je tada odlučila da upiše Evroliginu akademiju za trenere, koju je te godine osnovao Odbor glavnih trenera Evrolige, najkvalitetnijeg klupskog takmičenja u Evropi.

Posle završetka obuke, dve godine je radila kao menadžerka ove trenerske organizacije i dobila priliku uči od najpoznatijih evropskih i svetskih trenera, poput grčkih stručnjaka Dimitrisa Itudisa i Janisa Sferopulosa, kao i Darka Rajakovića, koji predvodi stručni štab Toronto Reptorsa.

Sarađivala je i sa brojnim drugim poznatim imenima, poput Šarunasa Jasikevičijusa, Saše Obradovića i Majka Šiševskog.

Od Itudisa je 2022. dobila poziv da se priključi grčkoj reprezentaciji tokom priprema za Evropsko prvenstvo, što je prvi posao koji je dobila u evropskoj seniorskoj košarci.

„Itudis je mene video isključivo kao trenera, uopšte mu nije bilo važno da li sam žena ili muškarac", kaže Todorović.

Dobila je priliku da radi sa grčkim zvezdama, pre svih Janisom Adetokumbom, jednim od najboljih igrača NBA lige.

„Kada vidiš Janisa Adetokumba i ostale asove grčke reprezentacije, zastane ti dah.

„Janis i njegova braća su bili prvi koji su mi u hali prišli i poželeli mi dobrodošlicu, pokazali ogromno poštovanje i profesionalizam", prepričava.

Na treninzima Crvene zvezde, koju vodi Janis Sferopulos, upoznala se sa ljudima iz brazilskog saveza, što je bila ulaznica za kampove i kasnije angažman u Južnoj Americi, kaže Jelena.

Oni su pre više od dve godine došli da gledaju derbi između Zvezde i Partizana, za koje su nastupali Jago dos Santos i Bruno Kaboklo, brazilski reprezentativci.

Od početka karijere, Jelena se ugledala i na brojne žene u trenerskom poslu.

U Adelajdu ju je sačekala Trejsi Jork, jedna od prvih trenerica u svetu koja je predvodila muške košarkaške timove, još početkom 21. veka.

Kada je ženska reprezentacija Srbije gostovala u Sidneju 2022, volontirala je kako bi imala priliku da posmatra rad dugogodišnje selektorke Marine Maljković.

„Od nje sam mnogo naučila. Marina je zaslužna što smo sada stvarno zemlja košarke, jer pored muške, imamo uspehe i u ženskoj košarci", smatra Jelena.

Inspiraciju je pronašla i u Beki Hemon, prvoj ženi koja je postala članica jednog stručnog štaba u NBA ligi, sarađujući sa legendarnim trenerom Gregom Popovičem u San Antoniju.

„Kao mala nisam mogla da vidim baš žene koje rade ono što bih ja volela da budem, ali sam iz njihovih primera shvatila da je to moguće.

„Sada bih i ja volela da budem jedna od tih žena na koje će devojčice da se ugledaju", kaže Todorović.

O Jokićevim konjima i Đokovićevom mentalitetu

Pa, iako je upoznala mnoge košarkaške zvezde, najveću iz njene zemlje nije.

Nikolu Jokića opisuje kao „velikana koji će se pamtiti u istoriji košarke", ali sport kojim se oboje profesionalno bave neće biti tema ukoliko ga sretne.

„Ako se upoznamo, želim samo da pričam sa njim o konjima.

„Moja najveća ljubav su konji i želim da jednog dana imam ergelu", priča Jelena.

Priželjkuje susret i sa Novakom Đokovićem, teniskim asom, čiji ju je „mentalni sklop uvek inspirisao“.

„Živim za pritisak, odrasla sam tako i gde god sam bila, uvek sam nešto radila prva, a kod Novaka me posebno inspiriše to kako se nosi sa pritiskom".

• Konji ponovo jure, a Jokić ih gleda: Vodič kroz konjički sport u Srbiji
• „Hoće neko na basket": Da li je Jokić najbolji srpski košarkaš svih vremena
• Nepodnošljiva lakoća postizanja poena - kratak vodič kroz Jokićevo umeće

Dok se sprema za posao u Brazilu, motivaciju pronalazi u Dejanu Rambu Petkoviću, bivšem srpskom fudbaleru i jednom od najboljih i najpoštovanijih stranaca u istoriji brazilske lige.

„Želim da nešto poput njega uradim u košarci i ostavim pečat, koji će trajati i dugo nakon što odem", samouvereno kaže Todorović.

Sanja o tome da mečeve Fortaleze, čiji je od sredine jula glavni trener, navijači prate jednako strastveno kao što bodre timove na fudbalskim stadionima.

„Hoću da deca u Brazilu kažu 'nećemo na fudbal, idemo na košarku'", dodaje.

U zemlji fubala, to je vraški težak posao.

Možda bude lakši ako čuje: „Ne možeš ti to".

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Priča o košarkaškom profesoru: Zašto je Aleksandar Nikolić 'prvo slovo jugoslovenske trenerske azbuke'
• Adriana Vilagoš: „Iz malog mesta možemo da napravimo nešto veliko”
• Neverovatna priča o Bobi Gib, prvoj ženi koja je istrčala Bostonski maraton
• „Bila sam fudbalska reprezentativka, a sada dostavljam hranu"
• Kako indijski kabadi klub menja živote devojaka
• Heroina iz Engleske osvojila Evropsko prvenstvo sa prelomom noge