Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp i šef ruske države Vladimir Putin sastaće se 15. avgusta na Aljasci kako bi razmotrili mogućnosti za okončanje višegodišnjeg rata Rusije i Ukrajine.

Uoči razgovora, Tramp rekao je da će „pokušati da vrati deo teritorije Ukrajini".

„Rusija je okupirala veliki deo Ukrajine. Okupirali su važnu teritoriju.

„Pokušaćemo da vratimo deo te teritorije Ukrajini", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

Tramp tvrdi da će „u roku od dva minuta" po početku sastanka, znati da li je moguć napredak.

„Kako ćete to znati?", upitao ga je novinar.

„To sam ja, ja sklapam dogovore", odgovorio je američki predsednik.

Dodao je da će razgovor u petak biti „sastanak za procenu", sugerišući da bi mogao da se posmatra samo kao prvi u nizu susreta.

Od početka rata 24. februara 2022. godine, Rusija je zauzela oko 20 odsto ukupne teritorije Ukrajine, a pod tim se podrazumeva i poluostrvo Krim koji je Moskva anektirala 2014. godine.

Šest meseci posle početka rata, Putin je proglasio aneksiju četiri ukrajinske oblasti, koje Rusija ili potpuno ili delimično kontroliše: Lugansku, Donjecku, Hersonsku i Zaporošku oblast.

„Oni [Rusi] bi bili u Kijevu za četiri sata, idući autoputem.

„Ali ruski general je doneo briljantnu odluku da umesto toga prođe kroz poljoprivredno zemljište. I ti tenkovi su se zaglavili u blatu.

„Ne znam ko je taj general, ali poznajući Vladimira [Putina], verovatno više nije tu", rekao je Tramp.

Sastanak sa Putinom je najnoviji pokušaj Trampa da zaustavi rat.

Nedavno je zapretio Rusiji da pristane na prekid vatre u Ukrajini ili će se suočiti sa znatno oštrijim sankcijama.

Tri runde pregovora Rusije i Ukrajine, koje su ovog leta održane na Trampovu inicijativu, nisu uspele da dve strane približe miru.

Evo šta se za sada zna o sastanku dvojice predsednika.

Zašto se sastaju Putin i Tramp?

Pre nego što je u januaru preuzeo dužnost predsednika, Tramp je tokom predizborne kampanje obećavao da će okončati rat Rusije protiv Ukrajine, i više puta je tvrdio da će to učiniti u roku od 24 sata od kada uđe u Belu kuću.

Međutim, od tada njegova administracija ulaže velike, ali za sada uglavnom neuspešne napore da zaustavi rat.

U početku su pregovori ulivali određeni optimizam, ali je vremenom izbledeo.

„Ovo je rat Džozefa Bajdena, nije moj rat. Da sam ja bio predsednik, rata ne bi ni bilo", više puta je rekao Tramp poslednjh nedelja.

Prošlog meseca, Tramp je u izjavi za BBC priznao da ga je Putin razočarao posle nekoliko poseta Moskvi američkog izaslanika Stiva Vitkofa.

Frustracija je rasla, pa je Tramp dao Putinu rok do 15. avgusta da pristane na momentalni prekid vatre ili će se Rusija suočiti sa znatno strožim američkim sankcijama.

Kada je rok istekao, Tramp je umesto uvođenja novih mera, objavio da će se on i Putin lično sastati 15. avgusta.

Sastanak je najavljen posle, kako je Tramp rekao, „veoma produktivnih" razgovora Vitkofa sa Putinom u Moskvi 6. avgusta.

Gde će biti održan sastanak?

Iako su se Rim, Mađarska, pa čak i Ujedinjeni Arapski Emirati spominjali kao mogući domaćini, konačan izbor mesta sastanka je znatno bliži američkom predsedniku.

Tramp je 8. avgusta na njegovoj mreži Istina (Truth Social) objavio da će se „dugo očekivani sastanak" njega i Putina održati 15. avgusta u „velikoj saveznoj državi Aljasci".

Tramp je rekao da će mesto sastanka biti „veoma zanimljivo iz više razloga“.

Za sada se ne zna gde tačno na Aljasci će se sastati dvojica predsednika.

Da li će Ukrajina učestvovati na sastanku?

Izgleda da predstavnici Ukrajine neće učestvovati na ovom sastanku.

Međutim, američki mediji navode da bi ako ovaj susret bude uspešan, mogao da se održi i sastanak kome bi prisustvovali Tramp, Putin i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.

Za sada nije poznato ko bi, osim Putina i Trampa, mogao da učestvuje na najavljenom sastanku.

Zelenski mesecima traži od Vašintona da Evropi obezbedi mesto za pregovaračkim stolom u nadi da bi to donelo oštriji pristup Moskvi.

„Rat se vodi u Evropi, a Ukrajina je deo Evrope, i mi smo već u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji", poručio je Zelenski.

„Zato Evropa mora da bude učesnik u relevantnim procesima".

Posle izjave Zelenskog da se Ukrajina neće odreći bilo koje teritorije, Tramp je bio oštar.

„Bio je na mnogim sastancima, već tri i po godine učestvuje i ništa se nije desilo“, rekao je Tramp novinarima 11. avgusta.

Kaže da ga je Putin pozvao da se uključi u pregovopre.

„Reći ću mu: 'Moraš da okončaš ovaj rat'... Mislim da ćemo imati konstruktivne razgovore.

„Ako bude fer dogovor, otkriću ga liderima Evropske unije i liderima NATO-a, a takođe i predsedniku Zelenskom. Mislim da ću iz poštovanja prvo njega pozvati", rekao je američki predsednik.

• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč
• Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi
• Kojim mineralima je bogata Ukrajina

Prošle nedelje, razgovarali su Tramp i Zelenski, kao i evropski partneri.

Posle razgovora njegovog specijalnog izaslanika sa Putinom u Rusiji, Tramp je razgovarao sa evropskim liderima i obavestio ih o planu da se sretne sa Putinom da rpregovaraju o mogućem mirovnom sporazumu.

Zelenski je izjavio da je 5. avgusta imao „produktivne razgovore" sa Trampom, tokom kojih ga je obavestio da Rusija pojačava „brutalnost njenih napada".

On je ranije naglasio da neće moći da prihvati nijedan dogovor koji se postigne sa Kremljom bez učešća Ukrajine.

Šta kažu ukrajinski saveznici?

Evropski saveznici insistiraju da Kijev mora da budu uključen u sve mirovne pregovore sa Rusijom.

Lideri EU poručuju i da se ukrajinske granice „ne smeju menjati na silu".

Ipak, zajednički stav zemalja evropskog bloka, nije podržala Mađarska, čiji je premijer Viktor Orban u dobrim odnosima i sa Trampom i sa Putinom.

Zvaničnik Bele kuće izjavio je da je Tramp voljan da održi trilateralni sastanak na kome bi učestvovao i ukrajinski Zelenski, ali da će se za sada sastati samo Tramp i Putin, kako je prvobitno tražio ruski predsednik.

Zelenski je poručio da će svi sporazumi koji se postignu bez Kijeva biti „mrtvo slovo na papiru".

Tramp je ranije ukazao da bi mogao da počne sastancima samo sa Putinom, rekavši novinarima da planira da „krene od Rusije".

Međutim, američki predsednik je rekao i da veruje da postoji „šansa" da se organizuje trilateralni sastanak sa Putinom i Zelenskim.

Ne zna se da li bi Putin na to pristao.

Ruski predsednik je do sada odbio nekoliko prilika za neposredne razgovore, a Putin i Zelenski se nisu videli od početka ruske invazije na Ukrajinu pre više od tri godine.

Šta obe strane žele da postignu?

Tramp je jasno izneo njegov cilj: da zaustavi rat, što je jedno od njegovih predizbornih obećanja.

„Učiniću sve što mogu da zaustavim ubijanje", rekao je Tramp prošle nedelje.

Američki predsednik je 8. avgusta izjavio da je sporazum dve zemlje „veoma blizu".

Iako i Ukrajina i Rusija tvrde da žele kraj rata, obe strane traže ono što druga kategorički odbija.

Ukrajina se nepokolebljivo drži stava da neće prihvatiti rusku kontrolu nad teritorijama koje je Moskva zauzela, a naročito ne nad Krimom - poluostrvom koji je Rusija anektirala 2014.

Zelenski je takvu mogućnost potpuno odbacio.

„O tome nema razgovara.

„To je protivno našem Ustavu", rekao je.

Sa druge strane, Putin do sada nije odustao ni od jednog od njegovih početnih zahteva u vezi sa teritorijom, vojnom neutralnošču Ukrajine i budućom veličinom njnih oružanih snaga.

Ruski predsednik je pokrenuo invaziju delimično i zbog uverenja da se Ukrajina ubrzano približavala Zapadu, optužujući NATO da koristi Kijev da bi stekao uporište i približio trupe granicama Rusije.

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp

Bela kuća, međutim, pokušava da umiri obe strane mogućim planom.

Trampova administracija pokušava da ubedi evropske lidere da podrže sporazum o prekidu vatre kojim bi Rusiji bio predat veliki deo teritorije Ukrajine, navodi CBS njuz, američki partner BBC-ja.

Izvori upoznati sa pregovorima kažu da bi ovim sporazumom Rusija zadržala kontrolu nad poluostrvom Krimom i preuzela region Donbas na istoku Ukrajine, koji obuhvata oblasti Donjeck i Lugansk.

Rusija je okupirala i potom anektirala Krim 2014. godine, a njene snage trenutno drže većinu teritorije Donbasa.

Prema ovom sporazuma, Rusija bi morala da se odrekne ukrajinskih oblasti Hersona i Zaporožja, čije pojedine delove kontroliše vojskom.

„Biće razmene teritorija na obostranu korist", izjavio je Tramp u Beloj kući 8. avgusta.

Zašto je Aljaska odabrana za mesto sastanka?

Više je razloga.

Aljaska je teritorija SAD-a, što znatno pojednostavljuje bezbednosna pitanja.

Tramp će biti domaćin Putinu na zemlji koju su SAD kupile od Rusije pre više od veka i po.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ocenio je da je izbor mesta „sasvim logičan" i podsetio da su dve zemlje susedi koje razdvaja Beringov moreuz.

„Rusija i SAD su bliske komšije koji dele granicu", rekao je.

„Čini se sasvim logičnim da naša delegacija jednostavno preleti Beringov moreuz i da se tako važan i iščekivan samit lidera dve zemlje održi upravo na Aljasci".

Aljaska je poslednji put bila domaćin američkog diplomatskog događaja u martu 2021. godine, kada se novoimenovani tim za diplomatiju i nacionalnu bezbednost tadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena sastao sa kineskim zvaničnicima u Enkoridžu.

Sastanak je protekao u napetoj atmosferi, a Kinezi su optužili Amerikance za „nadmenost i licemerje".

Izbor Aljaske je značajan i zbog drugih razloga, smatraju analitičari.

SAD ne priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda koji je izdao nalog za hapšenje Putina.

Pošto je Aljaska teritorija SAD-a, ne postoji rizik da će Putin biti uhapšen ako doputuje na pregovore.

• Šta je Međunarodni krivični sud
• Da li Putin može biti krivično gonjen za ratne zločine u Ukrajini
• Ko je Vladimir Putin

Kakav je ishod prethodnih neposrednih razgovora?

Tramp i Putin su razgovarali telefonom u februaru, što je bio prvi neposredan kontaktu dvojice predsednika od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nedugo posle tog razgovora, Tramp je objavio da će početi pregovori Rusije i SAD-a, u kojima neće učestvovati Ukrajina, što je izazvalo kontroverze.

Oba predsednika su se tada saglasila da će razmeniti posete.

Poslednji put kada se neki američki predsednik lično sastao sa Putinom bilo je 2021. godine, pre ruske invazije na Ukrajinu, kada se Džozef Bajden sreo sa ruskim predsednikom na samitu u Ženevi, u Švajcarskoj.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• 'Gde noga ruskog vojnika kroči, to je naše'
• Nevidljivi gubici: Koliko hiljada ruskih boraca gine u Ukrajini
• Ruske vojnike pljačkali, prevarili i ubijali po povratku iz Ukrajine
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u Ukrajini