Profesor iz Starog Sela: Razbijanje mita o matematici

Momčilo Bogdanović (1987) rođen je i odrastao u Starom Selu gde je završio i osnovnu školu. Posle završetka gimnazije u Velikoj Plani upisuje Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu na kome je diplomirao sa temom Retorika nastave matematike. Završio je i master studije na istom fakultetu. Danas radi kao profesor matematike u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Velikoj Plani, živi u Starom Selu i kaže da je tu „svoj na svome.“ Na pitanje da li bi prihvatio posao predavača na nekom od naših univerziteta kaže da je ponuda bilo ali da je rad sa školskom omladinom i život u maloj sredini oduvek bio njegov put. A i više voli matematiku za osnovne i srednje škole za koju kaže da je to matematika sa idejom i za razmišljanje, za razliku od matematike koja se na fakultetima mnogo više uči nego što ostavlja prostora za lični pristup.

Ove godine iz štampe je izašla njegova prva knjiga popularne matematike pod nazivom  Za dobre matemagente, a pošto je Momčilo poznat kao profesor koji osmišljava kvizove i druge matematičke mozgalice za svoje đake i time, između ostalog promoviše i svoju nauku i školu u kojoj radi, interesovanje za ovu knjigu nije izostalo. 

Razgovor sa profesorom Bogdanovićem vodili smo posle promocije knjige u njegovom Starom Selu.

Knjiga nosi naziv Za dobre matemagente. Zašto baš ova jezička kovanica?

„Da bi bilo interesantnije! Pokušao sam da spojim matematiku i, hajde da kažemo, zabavu, pa u knjizi imate i prave matematičko-detektivske zadatke, kao i zadatke koji se dotiču istorije, geografije i ostalih nauka. Zato sam izmislio matemagenta. Tu su i lavirinti, rebusi, kvizovi i šaljive mozgalice koje ne traže veliko matematičko predznanje. Za ozbiljnije matematičare i profesore postoji i ozbiljnija grupa zadataka tako da mislim da svako, hajde da kažemo od 10 do 90 godina,  može da kvalitetno provede neko vreme uz ovu knjigu.“

Kada i kako je Momčilo toliko zavoleo matematiku? Nije baš siguran, ali zna da je tek krajem srednje škole shvatio da će to definitivno biti njegovo polje rada. Ali je oduvek rešavao i sastavljao zagonetke,  „glavolomke“ kako on kaže, i uvek je imao po neku zapisanu ideju na raznim papirićima, nekad čak i na marginama udžbenika.

Da li je ova knjiga proizašla iz tih ideja i zapisa?

 „Pa ne baš. Ideja se rodila na jednom Sajmu knjiga u Beogradu. Redovni sam posetilac ovih sajmova i ni jednom nisam naišao na knjigu koja se bavi rekreativnom matematikom za starije školarce i odrasle. Pomislio sam kako bi bilo lepo da među svim tim knjigama stoji i jedna sa mojim imenom a bavi se upravo ovom temom.  A pre godinu dana sam ostao i bez oca koji je takođe bio prosvetni radnik, pa sam hteo da mu posvetom na mojoj prvoj knjizi kažem i jedno veliko hvala za sve čemu me je naučio.“

Kako kreirate zadatak? Vidimo da se negde matematika prepliće sa davno prohujalim vremenima ili geografskim pojmovima i vremenskim zonama. Koliko Vam je naporno i zahtevno da napravite jednu takvu mozgalicu?

„Nije mi ni malo naporno jer se kod mene ideja stvori sama, rekao bih niotkuda. Ili, gledajući neki film ili dokumentarnu emisiju pomislim, evo zagonetke ili detektivsko- matematičke priče. Ideju odmah zapisujem da mi ne pobegne, a kasnije sedam za računar da to lepo stilski i gramatički tačno uobličim.“

Mladi danas odgovore na većinu pitanja dobijaju jednim klikom na dugme. Internet ima spremne  odgovore na sve. Da li mislite da Vaša knjiga može da se izbori sa instant rešenjima i na koji način?

„Mislim da može.Radeći u školi video sam da je đacima najteže da rade zadatke sa dugim postupkom koji ne traže mnogo razmišljanja već naučeno gradivo i da takvi zadaci stvaraju odbojnost prema matematici. Zadaci u mojoj knjizi rešavaju se dobrom idejom ili trikom, teraju na razmišljanje i prosto stvaraju izazov kod čitaoca da ih reši. Pri tom, na kraju knjige postoje rešenja za sve zadatke, ali to nisu jedina i konačna rešenja. Znači, može ovako a može i malo drugačije. Što bi se žargonski reklo, traže dobar kliker, a ne dugačke postupke rešavanja i analize istih, ali traže i punu koncentraciju koja uglavnom nedostaje mladima. Mislim da bi po neki zadatak tog tipa dobro došao i na školskom času, taman toliko da zadrži pažnju i možda probudi zainteresovanost za nešto više.“

Dodaje da on lično nikada nije koristio AI tehnologiju („više se uzdam u svoju inteligenciju“), a smatra da mladi posežu za njom upravo zbog nedostatka zainteresovanosti, tačnije to što rešavaju ili pišu nije im interesantno pa hoće da što pre završe bez nekog udubljivanja u materiju.

„Meni se, recimo, dešava da mi učenik ili mladi čitalac kaže kako danima razmišlja o nekom zadatku, nikako da pronađe „u čemu je caka“, ali neće da okrene zadnju stranu i pogleda rezultat. Ja se takvim čitaocima i obraćam – strpljivim i upornim, sa željom da istraju do kraja ma šta da rade i koliko god da greše.“

Iako, kako sam kaže, nije preterani korisnik internet tehnologija,dizajn korica je takođe uradio sam. Sova kao simbol mudrosti, lupa i kapa Šerloka Holmsa, sat kao simbol vremena i zemlja kao napomena da se matematika prepliće sa svim ovozemaljskim naukama.

Šta biste voleli da ljudi promene u pristupu matematici?

„Prvo treba menjati uvreženo mišljenje da je to mnogo teško, da je bauk i da nemaju svi kapacitet za matematiku. A ja kažem da je samo potrebna rešenost i upornost i da većina ljudi može čak da uživa u matematičkim zagonetkama recimo, samo ako je dovoljno rešena na to. Da ne pričamo o tome da će svaki lekar da vam kaže da je mozak organ koji traži stalnu gimnastiku. Uotalom, ova knjiga kroz priče, šale, anagrame, slike uvodi čitaoca postepeno u problem koji se rešava matematikom a da on toga nije odmah ni svestan.“

Gde vidite sebe za deset godina i da li možemo da uskoro očekujemo još neku knjigu?

„Ja nisam čovek koji voli promene. Nadam se da ću i dalje biti uspešan u svojoj profesiji i da ću u svakoj generaciji bar nekoliko učenika „navući“ na matematiku. Meni je to sasvim dovoljno za jedan lep i uspešan život. Što se knjige tiče, trenutno nemam ništa u planu, ali svakako imam po svojim sveskama dovoljno materijala tako da se možda i upustim ponovo u pisanje.“

Neka poruka mladima za kraj?

“Samo upornost i rešenost da se izgura do kraja, ma šta da rade, čime god da se bave. Samo tako se stiže do cilja.”

Knjiga "Za dobre matemagente" za sada može da se nabavi samo kod autora, a ukoliko dođe do drugog izdanja verovatno će se naći i u nekim knjižarama.

Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane