Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije

Sastanak predsednika lidera Amerike i Rusije radi pregovora o okončanju rata u Ukrajini verovatno je jedan od najznačajnijih diplomatskih razvoja događaja u poslednjih nekoliko godina.

Mesto susreta, međutim, ima poseban istorijski značaj.

Predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin sastaće se na američkoj teritoriji u Enkoridžu, najvećem gradu na Aljasci.

Ali da se susret održao na istoj lokaciji pre skoro 160 godina, on bi bio na ruskoj teritoriji.

A to je zato što je Aljaska, danas najveća država u SAD, koja čini petinu kopnene teritorije čitave zemlje, nekada bila u vlasništvu Rusije.

'Prilično logična' lokacija

Smeštena na dalekom severozapadu Severne Amerike, Aljaska je odvojena od Rusije Beringovim moreuzom - koji u najužoj tački iznosi svega 80 kilometara.

Kad je Tramp najavio da će susret biti organizovan na Aljasci, pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da je delovalo „prilično logično“ da ruska delegacija „jednostavno preleti Beringov moreuz i da se jedan tako važan i dugo očekivani susret lidera dveju zemalja održi na Aljasci".

Pogledajte video: Više od 200 godina (ne)prijateljstva Rusije i Amerike

Istorijske veze Rusije i Aljaske korene vuku još iz ranog 18. veka, kad su domorodački narodi u Sibiru navodno prvi put govorili o nepreglednoj zemlji na istoku.

Ekspedicija koju je predvodio danski moreplovac Vitus Bering otkrila je da nova zemlja nije povezana sa ruskim kopnom.

Ali zbog guste magle, ekspedicija je bila neuspešna.

Tokom druge ekspedicija 1741. godine, koju je ponovo predvodio Bering i koja je ovog puta bila uspešna, ljudi su poslati na obalu.

Potom je usledilo nekoliko komercijalnih ekspedicija i kad je krzno vidri vraćeno u Rusiju, to je otvorilo vrata unosnoj trgovini krznom između Evrope, Azije i Pacifičke obale Severne Amerike.

Međutim, u 19. veku, britanski i američki trgovci krznom postali su ozbiljni konkurenti Rusima.

Iako je ljuto rivalstvo okončano 1824. godine - kad je Rusija potpisala odvojene sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom - maltene istrebljenje morskih vidri i političke posledice Krimskog rata (1853-1856) učinile su Rusiju voljnom da proda Aljasku Americi.

'Besmislena' kupovina

Vilijam Sjuard, tadašnji američki državni sekretar, predvodio je pregovore o kupovini zemlje i dogovorio se sa Rusima.

Posle velikih i oštrih rasprava, pa i protivljenja, američki Kongres je odobrio Sjuardovu formalnu ponudu od 7,2 miliona dolara i 18. oktobra 1867. godine američka zastava je podignuta u Sitki, tadašnjoj prestonici Aljaske.

Isprva su kritičari koji su bili ubeđeni da zemlja nema šta da ponudi kupovinu Aljaske nazivali „Sjuardovom ludošću".

Tadašnjih 7,2 miliona dolara, koje je Amerika platila, danas bi iznosilo malo više od 100 miliona dolara, što je izuzetno niska cena za nešto što je danas najveća savezna država SAD.

Od kraja 19. veka, na Aljasci su otkriveni zlato, nafta i prirodni gas koji su vrlo brzo počeli da donose pozamašan profit.

Sjuardov potez se pokazao isplativim i Aljaska je 1959. godine zvanično postala 49. američka savezna država.

Aljaska ima značajan izvor prirodnih bogatstava.

Ta država ima više od 12.000 reka i ogroman broj jezera.

Njen glavni grad Džuno jedina je američka prestonica do koje može da se stigne samo brodom ili avionom.

Lejk Hud u Enkoridžu jedna je od najprometnijih baza za hidroavione, sa oko 200 letova dnevno.

• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'
• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč

Tramp i Putin će se sastati u Združenoj bazi Elmendorf-Ričardson, u najvećoj vojnoj instalaciji u državi.

Baza koja se prostire na 64.000 jutara zemlje ključna je američka lokacija za njenu Arktičku borbenu gotovost.

Ovo nije prvi put da se Aljaska našla u središtu pažnje nekog američkog diplomatskog događaja.

U martu 2021. godine, tim tadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena za diplomatiju i nacionalnu bezbednost susreo se sa kineskim kolegama u Enkoridžu.

Nisu objavljeni nikakvi zvanični detalji o susretu sa Putinom, ali je Bela kuća saopštila da će pregovori na Aljasci biti „vežba iz slušanja" za Trampa i „najbolji putokaz američkom predsedniku kako da okonča rat" Rusije i Ukrajine.

Kad je najavio susret prošle nedelje, Tramp je zvučao uvereno da bi sastanak mogao da iznedri konkretne korake ka miru.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da će se bilo kakvi dogovori bez učešća Kijeva svesti na „mrtvo slovo na papiru".

Pogledajte video: Uoči sastanka Trampa i Putina na Aljasci

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
• Misija Apolo-Sojuz: Rukovanje u svemiru koje je svetu donelo nadu
• Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima
• Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
• „Moć je afrodizijak": Ko je bio Henri Kisindžer
• „Nedelja koja je promenila svet“: Kako se Kina pripremala da dočeka Niksona