Kad roditelj ne plaća alimentaciju, pa to učini država: Hoće li deca morati da vraćaju dugove?

Član 12 Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda kaže da “u slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije (…) odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine”.

Ovaj član izazvao je dosta polemike u javnosti, s obzirom na to da bi, prema njemu, dete moralo da vraća dug državi za novac koji je primilo iz Alimentacionog fonda, i to u slučaju kada država nije taj dug prinudno naplatila od onog roditelja koji je trebalo da plaća alimentaciju a dete nasledi njegovu imovinu, piše N1.

Potom je usledila oštra reakcija nadležnih koji su tvrdili da dete neće plaćati nikakve dugove roditelja prema Alimentacionom fondu.

Naime, reagovalo je Ministarstvo pravde "najoštrije osuđujući širenje pravno neutemeljenih i duboko uznemirujućih tvrdnji da deca koja su koristila sredstva iz Alimentacionog fonda imaju obavezu da ta sredstva vraćaju nakon smrti roditelja koji je dugovao izdržavanje".

"Ukoliko roditelj koji duguje izdržavanje ima imovinu ili stekne imovinu za života - izvršenje se sprovodi na njegovoj imovini, a ako nije stekao imovinu za života - onda nema ni šta da se nasleđuje", obrazložilo je ministarstvo.

Da li je to baš tako i postoje li slučajevi kada će dete ipak morati da vrati roditeljski dug prema Alimentacionom fondu i to - sa kamatom?
 
"Tačno je da dete nasleđuje očev dug, ako se desi da je - recimo otac dužnik - preminuo i da je ostao njegov dug prema Alimentacionom fondu, a da je on imao imovinu. Dakle, dete nasleđuje dug do visine nasleđene imovine, ne preko toga. Ako nije imao imovinu, onda dete ne nasleđuje ništa - ni imovinu, ni dug. Zašto su tu odredbu ubacili u zakon? Zato što u postupku prinudne naplate može da se desi da otac u tom trenutku nema imovinu, a na primer za pet, deset godina nasledi neku imovinu. U tom slučaju bi važila ta odredba zakona", objašnjava za portal N1 Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva koje u subotu, 16. avgusta, organizuje panel diskusiju i predavanje na temu "Pitanja iz prakse u naplati alimentacija i početak rada Alimentacionog fonda".

Gavrilović navodi da postoji još jedan slučaj u kojem izvršitelji kažu da dug prema Alimentacionom fondu neće naplatiti od roditelja-dužnika, a to je u situaciji kada on ima imovinu koja nije pogodna za naplatu, odnosno čija je vrednost nasrazmerna dugu za naplatu.

"To je slučaj kada otac ima nekretninu veće vrednosti, a dug prema Alimentacionom fondu je mali. Na primer, dug prema Alimentacionom fondu je 200.000 dinara, a on ima nekretninu vrednu 150.000 evra. U tom slučaju izvršitelj neće da mu pleni stan zbog duga od 200.000 dinara. Ali sutra, kad dete nasledi taj stan od oca, nasledilo bi i dug, pa bi imalo obavezu da vrati dug Alimentacionom fondu. Ali je nasledilo imovinu daleko veće vrednosti", navodi sagovornik portala N1.

Tu, ističe, postoji još jedna opasnost.

Kamata diže dug

"Potencijalna 'opasnost' je što Alimentacioni fond sve vreme dugovanja računa zateznu kamatu. Pa, ako prođe određeni broj godina i dete koje je dobilo od fonda 200.000 dinara sada treba da vrati, na primer, 400.000 dinara, jer se obračunava zatezna kamata. To je mana cele priče, ali to je moguće da se desi samo pod uslovom da je otac imao imovinu znatno veće vrednosti od vrednosti duga prema Alimentacionom fondu. Ako nije imao imovinu - dete ne nasleđuje dug", navodi Gavrilović.

Teme o kojima će reči na panel diskusiji i predavanju na subotnjem događaju su, između ostalih i pravni osnov i sadržaj prava deteta na izdržavanje, zatim obaveza roditelja i posledice neizvršavanja - analiza zakonske obaveze roditelja, uključujući i situacije razvoda ili odvojenog života. Kako navodi Gavrilović biće reči i o određivanju visine i trajanja izdržavanja, kao i kriterijumima i promenama u visini alimentacije koje sud uzima u obzir, značaju Alimentacionog fonda, mehanizmima zaštite koje pruža i dr.
 
Predavači će, između ostalih, biti i sudija Sanja Bukva, predsednica Asocijacije žena sudija u Srbiji, advokati iz advokatske kancelarije Stanković/Mijatović, predstavnik iz kancelarije javnog izvršitelja Jovana Pješčića, predstavnik javnog tužilaštva...

Ovaj događaj je, kako kaže Gavrilović, namenjen roditeljima, pravnicima i svima koji su zainteresovani za ostvarivanje prava deteta na izdržavanje.

"Učešće na događaju je besplatno, ali je broj mesta ograničen, pa je neophodno najaviti prisustvo slanjem kratke prijave (u slobodnoj formi) na mejl adresu [email protected]", navodi Gavrilović ističući da zainteresovani mogu uz prijavu da postave i pitanja na koja ih zanimaju odgovori.