'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci

Nestrpljivo iščekivani sastanak američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina predstavljen je kao ključni korak ka postizanju mira u ratu u Ukrajini.

Ali bez primirja i uz pozivnicu za dolazak u Moskvu, skoro trosatni sastanak dvojice lidera iznedrio je više pitanja nego odgovora.

Ovo je pet ključnih zaključaka sa susreta na Aljasci.

Putin dočekan ponovo na svetsku scenu na crvenom tepihu

Kad je predsednik Vladimir Putin sleteo nazad na svetsku scenu u petak, nebo nad Aljaskom bilo je oblačno.

Na crvenom tepihu rasprostrtom po pisti Združene baze Elmendorf-Ričardson čekao ga je američki predsednik Donald Tramp.

Dok je Putin prilazio, Tramp mu je aplaudirao.

Dva lidera su se srdačno rukovala i osmehivala.

Bio je to neverovatan trenutak za Putina – lidera kog je većina zapadnih zemalja prokazala otkako je Moskva pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Njegova međunarodna putovanja od tada su se uglavnom svodila na prijateljske zemlje prema Ruskoj Federaciji, kao što su Severna Koreja i Belorusija.

Činjenica da je uopšte došlo do susreta na Aljasci već je sama po sebi predstavljala pobedu za Putina.

Ali ovakav doček sigurno je nadmašio čak i najluđe snove Kremlja.

Za kratkih šest meseci, Putin je od parije u očima Zapada stigao do toga da bude dočekan na američkom tlu kao partner i prijatelj.

Na sve to, u očigledno neplaniranom trenutku, Putin je odlučio da prihvati poziv da bude prebačen do vazduhoplovne baze u Trampovoj blindiranoj limuzini umesto da se odveze u vlastitom državnom predsedničkom vozilu sa moskovskim tablicama.

Dok je vozilo polazilo, kamera je zumirala Putina kako sedi na zadnjem sedištu i smeje se.

Putin suočen sa pitanjima koja mu se nikad ne postavljaju

Za 25 godina koliko je na položaju ruskog predsednika, Putin je postigao potpunu kontrolu nad medijima, ugušio novinarske slobode i zamenio informacije propagandom.

U Rusiji se ne suočava često, ako uopšte, sa neprijateljski nastrojenim novinarima.

A opet je svega nekoliko minuta po sletanju na Aljasku jedan novinar povikao u njegovom pravcu: „Hoćete li prestati da ubijate civile?“

Ako mu je pitanje zasmetalo, on to nije pokazao, umesto toga naizgled samo slegavši ramenima i skrenuvši pogled.

Tokom kratke i donekle haotične foto-sesije, izvikivano je još pitanja, među njima i jedno na ruskom – da li je Putin spreman da se sastane sa predsednikom Vladimirom Zelenskim na trilateralnom samitu.

Ponovo nije bilo očigledne reakcije ruskog predsednika sem enigmatičnog podsmešljivog keza.

• 'Sledeći put u Moskvi': Putin Trampu posle susreta koji nije doneo mir Ukrajini, Zelenski u Vašingtonu u ponedeljak
• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'

Šta je rečeno nakon što su pregovori završeni ranije od očekivanog

Svetski mediji koji su se okupili u prostoriji sa Putinom i Trampom bili su navedeni da pomisle da će prisustvovati konferenciji za štampu; umesto toga, dva lidera su izdala saopštenja i nisu odgovarala na pitanja novinara.

Neobično, ali Putin je bio prvi koji je govorio.

On je pohvalio „konstruktivnu atmosferu uzajamnog poštovanja“ ovih „dobrosusedskih“ pregovora, a potom se dao u izlaganje skraćenog istorijata prošlosti Aljaske kao ruske teritorije.

Dok je Putin govorio, Tramp je samo ćutke stajao.

Prošlo je nekoliko minuta pre nego što je ruski predsednik pomenuo ono što je nazvao „situacijom u Ukrajini“ – tobožnji katalizator ovog susreta.

Kad je to učinio, bilo je to da izjavi da, iako je postignut nekonkretizovan „dogovor“, „koreni uzročnici“ sukoba moraju da budu eliminisani pre nego što mir može biti postignut.

Ovaj izraz sigurno je oglasio na uzbunu u Kijevu i drugim zemljama.

Od početka rata to je bila skraćenica za niz nesavladivih i maksimalističkih zahteva za koje je Putin tvrdio da stoje na putu primirju.

U njih spadaju priznavanje ruskog suvereniteta nad ukrajinskim oblastima Krim, Donjeck, Luhansk, Zaporožje i Herson, kao i pristanak Ukrajine na demilitarizaciju, neutralnost, neuplitanje stranih vojnih sila i nove izbore.

Oni se praktično svode na kapitulaciju – neprihvatljivi za Kijev, ali očigledno – čak i nakon tri i po godine krvavog sukoba – i dalje vrlo važni za Moskvu.

Sa tim, postalo je očigledno da tu neće biti dogovora.

I šta je ostalo neizrečeno

Izuzetno – imajući u vidu kontekst i premisu susreta – ali kad je na red došao Tramp da govori, on niti jednom nije pomenuo Ukrajinu niti mogućnost primirja.

Najbliže što je primakao pominjanju sukoba bilo je kad je rekao da gine „pet, šest, sedam hiljada ljudi nedeljno“ i istakao da i Putin želi da vidi kraj krvoproliću.

Obično raspričani Tramp delovao je kao da ima da kaže manje toga od Putina.

Njegovo saopštenje bilo je upadljivo po relativnoj, i neobičnoj, sažetosti – ali najviše po neodređenosti.

„Ima mnogo, mnogo tačaka oko kojih se slažemo“, rekao je Tramp, dodavši da je ostvaren „veliki napredak“ na „izuzetno produktivnom sastanku“.

Ali on nije obelodanio nikakve detalje i nije delovalo kao su preduzeti bilo kakvi konkretni koraci ka razrešenju ukrajinskog sukoba.

Nisu najavljeni nikakvi krupni dogovori niti trilateralni susret sa predsednikom Zelenskim.

I – na veliko olakšanje Moskve – nije bilo nikakvog pominjanja „ozbiljnih posledica“ kojima je Tramp pretio ako ne bude bilo postignuto primirje.

„Nismo stigli do toga“, priznao je Tramp.

Potom je dodao optimistično, mada neodređeno: „Ali imamo dobre šanse da stignemo do toga.“

'Sledeći put u Moskvi' – Putinova retka opaska na engleskom

Susret možda nije uspeo da proizvode bilo kakav opipljivi napredak ka miru u Ukrajini, ali je učvrstio zbližavanje Rusije i Amerike.

Slike dvojice predsednika kako se iznova i iznova rukuju i osmehuju obišao je svet na društvenim mrežama – baš kao i slike američkih vojnika kako kleče dok razmotavaju crveni tepih pred Putinovim avionom.

Pre nego što je okončao saopštenje, Putin je pomenuo jednu od tačaka na koju se često poziva sam američki predsednik – da sukob u Ukrajini nikad ne bi bio pokrenut da je na vlasti bio Tramp.

Uprkos Trampovoj tvrdnji o „velikom napretku“, ništa značajno nije bilo obelodanjeno tokom susreta na Aljasci – a opet su dvojica lidera ostavila otvorena vrata za još jedan susret, ovaj put na ruskom tlu.

„Verovatno ćemo se videti ponovo veoma uskoro“, izjavio je Tramp.

Zaokruživši zajedničko saopštenje u kom nije dao nikakva obećanja, ustupke niti kompromise, Putin se možda osetio dovoljno opuštenim da se prebaci na engleski – što je vrlo retka pojava za njega.

Smejući se, pogledao je Trampa i rekao: „Sledeći put u Moskvi.“

„Oh, to je veoma interesantno“, rekao je Tramp.

„Peći ću se malo na vatri zbog toga, ali mogu da zamislim da se to potencijalno desi.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta Putin i Tramp žele od sastanka na Aljasci
• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama
• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp