Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu

Danima pre nego što se sastao sa Vladimirom Putinom na Aljasci, Donald Tramp je pominjao ono što je nazvao „razmenom teritorije“ kao uslov za mir.

Za Ukrajince, bio je to zbunjujući izraz.

Koja bi to teritorija mogla da se razmeni?

Hoće li Ukrajini biti ponuđen deo Rusije, u zamenu za zemlju koju je Rusija otela silom?

Dok se Vladimir Zelenski priprema da otputuje u Vašington kako bi se u ponedeljak sastao sa Trampom, verovatno ne postoji element „razmene“ u razmišljanjima američkog predsednika.

Umesto toga, on navodno planira da pritisne Zelenskog da preda čitave istočne ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk u zamenu za to da Rusija zamrzne ostatak prve linije fronta - predlog koji je Putin izneo na Aljasci.

Lugansk je već gotovo u celosti pod ruskom kontrolom.

Ali procenjuje se da je Ukrajina uspela da zadrži oko 30 odsto Donjecka, u koji spada nekoliko ključnih gradova i utvrđenja, po cenu desetina hiljada ukrajinskih života.

Obe oblasti - zajednički poznate kao Donbas - bogate su mineralima i industrijom.

Predati ih Rusiji sada bila bi „tragedija", kaže ukrajinski istoričar Jaroslav Hricak.

„To je ukrajinska teritorija", kaže Hricak.

„A narod iz ovih oblasti, naročito rudari, odigrali su ogromnu ulogu u učvršćivanju ukrajinskog identiteta."

Oblast je takođe iznedrila „slavne političare, pesnike i disidente", kaže on.

„I izbeglice sada neće moći da se vate kući ako ona postane ruska."

Najmanje 1,5 miliona Ukrajinaca pobeglo je iz Donbasa otkako je započela ruska agresija 2014. godine.

Procenjuje se da pod ruskom okupacijom živi više od tri miliona njih.

Još 300.000, procenjuje se, živi u delovima koji su i dalje pod kontrolom Ukrajine.

• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk

U oblastima najbližim frontu, život je za njih već opasna borba.

Andrej Borilo, 55-godišnji vojni kapelan u teško pogođenom gradu Sloviansku, rekao je u telefonskom intervjuu da su za vikend pale granate pored njegove kuće.

„Ovde je situacija veoma teška", ispričao je on.

„Vlada osećanje rezigniranosti i napuštenosti. Ne znam koliko snage još imamo da izdržimo. Neko mora da nas zaštiti. Ali ko?".

Borilo je pratio vesti sa Aljaske, ispričao je.

„Za ovo krivim Trampa, a ne Zelenskog. Ali oduzimaju mi sve i to je izdaja."

Zelenski neprestano ponavlja da Ukrajina neće predati Donbas u zamenu za mir.

A poverenje u to da će se Rusija držati bilo kakvog sporazuma - umesto da naprosto iskoristi anektirano zemljište za buduće napade - veoma je malo.

Iz tog i drugih razloga, oko 75 odsto Ukrajinaca protivi se bilo kakvom formalnom ustupanju zemlje Rusiji, prema anketi kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju.

Ali Ukrajina je i duboko iscrpljena od rata.

Stotine hiljada vojnika i civila poginulo je ili bilo ranjeno otkako je započela potpuna invazija.

Ljudi žude za okončanjem patnje, naročito u Donbasu.

„Vi me pitate za predaju Donjecke oblasti, a ja ovaj rat ne merim kilometrima već ljudskim životima", kaže Jevgen Tkačov (56), spasilac hitne pomoći u donjeckom gradu Kramatorsku.

„Nisam spreman da dam desetine hiljade života za nekoliko hiljada kvadratnih kilometara", kaže on.

„Život je važniji od teritorije."

Za neke, sve će se na kraju svesti na to.

Zemlja ili život.

To ostavlja Zelenskog „na raskršću bez dobrog puta ispred njega", kaže Vladimir Ariev, ukrajinski poslanik opozicione stranke Evropska solidarnost.

„Nemamo dovoljno snaga da nastavimo rat na neograničeno vreme", rekao je Ariev.

„Ali ako Zelenski ustupi ovu zemlju to ne samo da bi bilo kršenje našeg ustava, već bi imalo i obeležje izdaje."

A opet, u Ukrajini nije jasno kakvim mehanizmom bi uopšte takav sporazum mogao biti postignut.

Bilo kakva formalna predaja teritorije ove zemlje zahteva odobrenje parlamenta i referendum u narodu.

To bi najverovatnija bila de fakto predaja kontrole, bez formalnog priznanja teritorije kao ruske.

Ali čak i u tom slučaju, proces nije dovoljno jasan, kaže ukrajinska poslanica Ina Sovsun.

„Ne postoji pravo razumevanje kako bi ta procedura trebalo da izgleda“, kaže ona.

„Da li predsednik prosto potpiše sporazum? Da li to mora da uradi vlada? Parlament? Ne postoje ustanovljena zakonska procedura zato što, znate, tvorci ustava nisu mislili na ovo."

Stvari će možda postati jasnije nakon što Zelenski razgovora sa Trampom u Vašingtonu, što je prva poseta ukrajinskog lidera Beloj kući posle katastrofalnog sukoba u Beloj kući u februaru 2025.

Među nezadovoljstvom koje je usledilo posle susreta na Aljasci, ukazao se tračak dobrih vesti za Ukrajinu.

Tramp je posle tog susreta promenio stav o bezbednosnim garancijama, nagovestivši da je spreman da se pridruži Evropi u nuđenju Ukrajini vojne zaštite od budućih ruskih napada.

Ankete ukazuju da su za Ukrajince bezbednosne garancije apsolutno ključni deo bilo kakvog potencijalnog sporazuma o teritoriji ili bilo čemu drugom.

„Ljudi u Ukrajini će prihvatiti razne oblike bezbednosnih garancija“, kaže Anton Gruščecki, direktor kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju, „ali ih zahtevaju.“

Za Jevgena Tkačova, radnika hitne pomoći u Kramatorsku, razmena teritorije može da se uzme u razmatranje samo uz „prave garancije, a ne samo pisana obećanja".

„Tek tada, manje ili više, ja sam za to da se Donbas da Rusiji", kaže on.

„Ako britanska Kraljevska mornarica bude stacionirana u luci Odesi, onda pristajem."

I dok se predlažu i razmatraju različiti putevi do mira, ponekad u stilu sklapanja dogovora kakve preferira predsednik Tramp, postoji rizik od gubljenja iz vida pravih ljudi kojih se to direktno tiče - ljudi koji su već proživeli deceniju rata i koji bi mogli da izgube još više sada u zamenu za mir.

Donbas je bio pun Ukrajinaca iz svih sfera života, kaže Vitalij Drinjcija, ukrajinski istoričar.

„Ne govorim samo kulturi, o politici, o demografiji, govorimo o pravim ljudima", kaže on.

Donjeck možda nema kulturološku reputaciju mesta kao što je Odesa, kaže Drinjcija.

Ali je bio Ukrajina.

„A svaki kutak Ukrajine, bez obzira na to da li ima neki veliki kulturološki značaj ili ne, jeste Ukrajina", kaže on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Ukrajinske granice se ne smeju nasilno menjati, kažu evropski lideri
• 'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci
• Trampovo odustajanje od primirja kao cilja sigurno je obeshrabrilo Kijev i Evropu
• Šifra paljanicja: Šta se dešava sa ruskim jezikom u Ukrajini