Kako bi smanjenje kamata na kredite uticalo na inflaciju?

NBS se bacila na dodatne analize nakon kojih bi se našla konkretna rešenja u cilju smanjenja marži banaka.

„U tom smislu ćemo nastaviti da preduzimamo aktivnosti u cilju nalaženja najboljih rešenja za smanjenje kamatnih stopa, odnosno marži na kredite, i omogućavanju povoljnijih uslova zaduživanja naročito građana sa nižim primanjima, vodeći računa kao i uvek, kako o svim kratkoročnim, tako i dugoročnim efektima najavljenih mera“, izjavila je guverner centralne banke Jorgovanka Tabaković pre desetak dana.

Međutim, kajem prošle nedelje, kao nakovanj, stigao je izveštaj RZS o inflaciji u julu.

 
Međugodišnji rast cena u julu u odnosu na jul prošle godine iznosio je 4,9 odsto. Tako je međugodišnja inflacija sa 3,8 u maju skočila na 4,9 odsto u julu i tako „iskočila“ iz koridora koji cilja NArodna banka od 1,5 do 4,5 odsto.

I sama centralna banka je je korigovala svoju projekciju, pa sada očekuje do kraja godine da se inflacija
„kreće oko gornje granice“.

Ovde je problem, to što pojeftinjenje kredita znači njihov rast, a to dalje znači rast potrošnje, a to opet vodi u dalje rasplamsavanje inflacije.

Tako se NBS nalazi u procepu, ispuniti „nalog“ predsednika ili ispuniti svoj prvi cilj, stabilnost cena.

Biće zanimljivo videti kakvo rešenje će naći centralna banka. S jedne strane, akcionari banaka već najmanje tri godine zadovoljno trljaju ruke, jer im firme zarađuju neverovatne profite. Prošle godine dobit celog bankarskog sektora bila je 1,5 milijardi evra, a ove će, sudeći prema polugodišnjem rezultatu to i ponoviti. Pri tome ostvaruju prinos na kapital dvostruko veći nego u EU.

S druge strane, rast kredita i to pre svega stanovništvu i to pre svega keš kredita beleži rast sličan onom u 2008. godini.

U junu je, prema podacima NBS, rast kredita stanovništvu iznosio 14 odsto, a prirast kredita stanovništvu je u drugom tromesečju iznosio 90,9 milijardi dinara. To je najveći kvartalni prirast kredita stanovništvu od trečeg tromesečja 2008. godine, navodi se u izveštaju. Ne treba podsećati šta je došlo nakon toga.

U okviru ovog prirasta kredita građanima, čak 46,8 milijardi dinara se odnosi na keš kredite. Prirast stambenih kredita je bila skoro 50 odsto manja – 32,2 milijarde dinara.

 
Ako gledamo novoodbrene kredite stanovništvu u periodu maj-jun, međugodišnji rast je neverovatnih 42 odsto. Dve trećine toga su keš krediti koji se velikom većinom odobravaju u dinarima. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite u tom periodu bile su 9,7 odsto, što je smanjenje sa 10 odsto u prethodnom kvartalu.

Istina je da građani plaćaju izuzetno visoke kamatne stope na keš kredite, a akademski profesor ekonomije Đorđe Đukić ističe da građani nemaju mnogo izbora, odnosno da je njihova tražnja za kreditima neelastična, zato što delom refinansiraju ranije uzete kredite, a delom pokušavaju da obezbede novac za kupovinu skupe potrošačke korpe.

„Građani ulaze u dužničko ropstvo, jer nisu finansijski edukovani ili moraju da refinansiraju kredite ranije uzete, a uz to još pokušavaju da finansiraju dodatnu potrošnju. Kada se jednom napravi greška, teško je posle ispraviti. A greška NBS je što je dozvolila da se odobravaju keš krediti na duži rok od godinu dana, na šta sam upozoravao godinama“, napominje Đukić.

Inače, prema statistici NBS, oko 80 odsto novodobrenih gotovinskih kredita se odobrava na duže od pet godina.

 
Inače Narodna banka je već ograničila kamatne stope na stambene kredite, kao i na potrošačke i zakmove po osnovu kreditnih kartica i dozvoljenog minusa. Zapravo svakog vrsta zaduživanja građana osim keš kredita.

Đukić ističe da neko ograničavanje kamatnih stopa na dugi rok ne rešva problem, jer banke nalaze kanale da ostvaruju zahtevane stope profita.

„Zbog toga možemo da kažemo da su štediše, na neki način oporezovane. U julu 2024. godine prosečna kamatna stopa na oročene depozite u stranoj valuti su bile 3,02 odsto, a u julu ove godine 2,66 odsto. Kamatne stope na štednju u Srbiji padaju istom brzinom kao u evrozoni, a time sotvara prostor za ogroman rast profita, plus neelastičnost tražnje za keš kreditima“, objašnjava Đukić.

On ističe da je to zapravo smišljeno.

„Stvoren je privid lagodnog života i lakog trošenja. Sada kada inflacija uzima danak, taj privid stiže na naplatu. Za vlast je normalno da se po svaku cenu podstiče domaća potrošnja kako bi se pogurao privredni rast. Tu važnu ulogu igraju keš krediti. Kupuje se vreme, a ključni maligni uticaj tu ima fiksni kurs. Plivajući kurs bi bi tu malignost eliminisao i istreao vlasti na čistac“, smatra Đukić dodajući i da građani u Srbiji plaćaju ekstremno visoke kamate na keš kredite.

On upozorava i da bi ciklus mogao da krene u suprotnom smeru i da iz SAD i EU već duvaju tkvi vetrovi.

„Euribor bi za godinu dve mogao da počne da raste, jer se najavljuje visoka fiskalna potrošnja, a to znači da će kamate da rastu“, upozorava on.

On ukazuje i da je NBS, nako što je rekla da će inflacija u ovoj godini biti u okviru ciljanog koridora, sada odustala od toga.

„Oni to objašnjavaju sušom, poljoprivredom, stalno se krive spoljašnji faktori. Zanimljivo je i da kada spoljni faktori deluju pozitivno, onda se uspeh pripisuje domaćim vlastima, a kada deluju negativno, onda se sva krivica svaljuje na njih“, zaključuje Đukić.