Ovi objekti predstavljaju potencijalnu opasnost od urušavanja

Jedan od tih objekata je nekadašnja prodavnica tekstila “Beko” na Starom korzou. Postupak restitucije je okončan, objekat je vraćen fizičkim licima, ali se vodi sudski spor među vlasnicima.  Grad kao držalac ili korisnik ne može da preduzima nikakve mere,  niti ulaganja jer će ti objekti biti vraćeni vlasniku.

Pri pokretanju postupka restitucije i kada je grad držalac ili korisnik sve aktivnosti se obustavljaju u smislu raspolaganja, ulaganja jer je zakonska odredba i prosto neprihvatljivo da Grad ulaže u nešto što će sutra biti vraćeno ranijim vlasnicima.

To je ranije za Boom 93 rekla rukovodilac za imovinsko pravne odnose, Dragana Živanović.

“Ono što je Grad mogao da učini je da objekat ogradi i zaštiti, jer ima prilaz površini javne namene zbog sigurnosti gradjana.”

Međutim, ovi objekti dugo ostaju prazni, zapušteni i nebezbedni. To je upravo bio slučaj  sa objektom “Beko”, gde je došlo do urušavanja zaštitne ograde.

Ograda je podignuta i vraćena na mesto. Ipak, pitanje je dana kada će se ponovo urušiti. Grad bi trebalo da podigne bezbednost na viši nivo, kako ne bi došlo do povređivanja građana.

Objekat pokreta “Otpor” na Bulevaru, koji je bio u imovini grada, restitucijom je vraćen naslednicima ranijih vlasnika. U ovom slučaju gradjevinska inspekcija je naložila vlasniku sredjivanje objekta. Živanović kaže da iako još uvek nije ugrožena površina javne namene odnosno trotoar, urušava se deo krova sa dvorišne strane. Ukoliko u narednom periodu bude ugrožena sigurnost ljudi na Gradu je dužnost da zaštiti objekat, te na teret vlasnika refundira sredstva.

“Problem nastaje ako se ne zna vlasnik, kome naložiti sredjivanje”, kaže Živanović.

Objekat na Bulevaru koji je ogradjen, takođe sklon urušavanju, u postupku je restitucije. Grad je samo deo u državini, ostali su fizička lica, a pritom postoji i sudski spor. “

Kafana “Karpati” radila je od 2008. do kraja 2014. godine i skoro sedam godina ovaj objekat stoji prazan i ne služi ničemu.

Prema podacima agencije za restituciju  predato je oko 75.000 zahteva do marta 2014. godine, do kada je trajalo podnošenje dokumenata za vraćanje oduzete imovine.

Direktor agencije za restituciju, Strahinja Sekulić rekao je da je u Srbiji do sada vraćeno 95 odsto imovine koja je mogla da se vrati u naturalnom obliku.